https://sputnikportal.rs/20260329/vazna-vest-za-evropu-i-svet-stize-na-vaskrs-sve-oci-sveta-uperene-i-u-madjarsku-video-1197428015.html
Важна вест за Европу и свет стиже на Васкрс: Све очи света уперене и у Мађарску /видео/
Важна вест за Европу и свет стиже на Васкрс: Све очи света уперене и у Мађарску /видео/
Sputnik Србија
На Васкрс православног света по јулијанском календару, 12. априла, у Мађарској се одржавају парламентарни избори. Истина, Мађари ће најзначајнији хришћански... 29.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-29T20:17+0200
2026-03-29T20:17+0200
2026-03-29T20:17+0200
свет
свет
свет – политика
мађарска
избори
виктор орбан
емисија „пророк“
коментари и аналитика
регион
регион – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/05/1196547728_0:0:2135:1200_1920x0_80_0_0_cc4dc2e2c8a8f34913203c5cd60160ad.jpg
Иако се, као и претходног пута већ јављају коментари из „европских либералних кружока“ о крају актуелне власти, посматрајући дешавања на политичкој сцени тај крај није известан, чак напротив – рекло би се да ће у последњу недељу изборне кампање Орбан „утрчати“ са извесном предношћу. Зашто?Изборни систем иде на руку ОрбануПрво, треба имати у виду сложеност мађарског мешовитог изборног система. Бира се 199 посланика, од тога 106 у једномандатним изборним јединицима једнокружним изборним системом, а преосталих 93 са јединствених „националних изборних листа“ чистим пропорционалним системом (цела Мађарска је једна изборна јединица, плус се додају гласови из дијаспоре који пристигну поштом) уз степенасти цензус (5% за политичке партије које наступају самостално, 10% за коалиције).Важна напомена: на добијене гласове у пропорционалном систему додају се још и компензациони гласови поражених кандидата из једномандатних изборних јединица, али и „вишак гласова“ победника, односно, целокупан контигент победника који премашује број гласова довољан за победу.Компензациони принцип је 2022. године донео опозицији још 6 додатних мандата у односу на иницијални резултат (са око 34% освојених гласова добили су 38 мандата од 93 колико се делило), а Фидесу два мање.Такође, још једна важна напомена: у истраживањима јавног мњења нису обухваћени мађарски држављани са правом гласа који живе у иностранству, а међу њима је до сада Фидес добијао око 90% гласова. Углавном, на изборима пре четири године победник је фактички био познат већ након бројања гласова по већинским изборним јединицама пошто је владајућа коалиција победила са 87 – 19 у мандатима.Колико се променио локал?Опозиција је доминирала у Будимпешти, где је освојила чак 17 „већинских“ посланика, као и по још један у Печују и Сегедину. Да ли се на „локалу“ ишта променило у односу на период од пре четири године?Одговор ће, наравно, бити познат након затварања бирачких места, али утисак је да Орбанов савез ту и даље има значајну предност у мандатима. То што опозиција убедљиво побеђује у Будимпешти и има добре резултате у Печују и Сегедину – подиже јој проценат гласова за „националну листу“ у пропорционалном делу система (просто, ради се о градовима са највећим бројем становника, у Будимпешти живи петина укупне популације у Мађарској), али не мора апсолутно ништа значити у осталим деловима Мађарске, па самим тим не мора утицати ни на расподелу мандата у ових 106 једномандатних јединица.У пракси је чак могуће и да у збиру Тиса освоји већи број гласова, али да изгуби од Фидеса у броју мандата. Уз то, по свој прилици парламентарни праг опет може прескочити Ласло Тороцкаи са партијом Наша домовина, а он је више удаљен од либералне опозиције него од конзервативне власти, што је битно у случају „тесног резултата“.Подршка из САД и из окружењаДруго, много више од изборне математике Орбану „иду на руку“ последња дешавања у непосредном окружењу али и у Вашингтону. Врло отворено, добио је подршку из Америке, Словачке, Србије и Чешке, као и од румунске и аустријске опозиције, што му значи за стабилизацију рејтинга.Ипак, оно што усмерава ток кампање пред улазак у финиш јесу „рат“ са Владимиром Зеленским и тема Украјине. Очигледно, структуре из Кијева желеле су да искористе изборе како би ослабиле Орбана или помогле опозицији да га победи.Опште познате ствари су да мађарски премијер представља најгласнијег критичара политике према Украјини унутар ЕУ, да је блокирао даље безобално финансирање рата од стране Брисела, као и да негује врло нијансиране релације према Русији.Мађари против ЕУ политике у УкрајиниЛогично, то је дијаметрално супротно украјинским интересима и отуда ангажман из Кијева у мађарској предизборној кампањи. Међутим, уместо да то помогне пробриселској опозицији, заправо је помогло Орбану.Мађари већински, и то се може рећи убедљиво већински - не подржавају политику ЕУ према Украјини, не пада им напамет да кваре своје односе са Москвом због Кијева, нити, а што је у овом тренутку можда и најважније - желе да дозволе туђе мешање у своје изборе.Међу добрим делом Мађара и даље „живи“ империјална свест о славној прошлости (што уопште није лоше посматрано са становишта народног идентитета и колективног самопоуздања, иако се код бројних теоретичара сама употреба придева империјално доживљава рђаво), то је поносна историјска нација, нису устукнули ни пред претњама ЕУ претходних година, а камоли да се сада повуку пред Зеленским.Мађарска опозиција базирала је још од прошле године своју кампању на темама системске корупције и лошег рада државне управе и зато јој је рејтинг растао, али се „упадом“ Зеленског у изборни процес много тога мења и у први план опет се враћају теме суверености, самосталности, државне безбедности и националног достојанства. А ту је Орбан у огромној предности, не само према мађарској опозицији, него и према Урсули фон дер Лајен и читавој Европској комисији. Јер, његова политика јасно је идеолошки заокружена, допуњена са чистим стратегијским представама о томе како треба да изглед свет и где је место Мађарске у том свету.И Србија чека резултатеСвакако, у Србији ће се за Васкрс са нестрпљењем очекивати резултати мађарских избора. Сасвим са разлогом, пошто су односи између две земље најбољи икада, а историја ових билатералних односа је дуга, траје вековима.Али, чекаће се са нестрпљењем ти резултати у Братислави, Прагу, и у Бриселу, а нарочито у Кијеву.За разлику од пре четири године, овога пута изборна трка далеко је неизвеснија, сасвим је могуће да ће коначни резултат определити детаљи у последњој недељи кампање. Но, и поред навијачки оријентисаних текстова по (нео)либералним медијима како је Орбан већ готов, по свему судећи – у финиш кампање мађарски премијер улази са извесном предношћу: како због изборне математике која му иде на руку, тако и због нове „изборне агенде“ која се појавила захваљујући Украјини и због Украјине.
мађарска
регион (шире)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/05/1196547728_72:0:2043:1478_1920x0_80_0_0_55024d42fda547adc323b0fc4ffe2d9e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет, свет – политика, мађарска, избори, виктор орбан, емисија „пророк“, коментари и аналитика, регион, регион – политика, регион (шире)
свет, свет – политика, мађарска, избори, виктор орбан, емисија „пророк“, коментари и аналитика, регион, регион – политика, регион (шире)
Важна вест за Европу и свет стиже на Васкрс: Све очи света уперене и у Мађарску /видео/
На Васкрс православног света по јулијанском календару, 12. априла, у Мађарској се одржавају парламентарни избори. Истина, Мађари ће најзначајнији хришћански празник прославити седам дана раније, па ће уследити финиш предизборне кампање. Ти дани биће врло важни, пошто су резултати истраживања јавног мњења различитих агенција крајње контрадикторна.
Иако се, као и претходног пута већ јављају коментари из „европских либералних кружока“ о крају актуелне власти, посматрајући дешавања на политичкој сцени тај крај није известан, чак напротив – рекло би се да ће у последњу недељу изборне кампање Орбан „утрчати“ са извесном предношћу. Зашто?
Изборни систем иде на руку Орбану
Прво, треба имати у виду сложеност мађарског мешовитог изборног система. Бира се 199 посланика, од тога 106 у једномандатним изборним јединицима једнокружним изборним системом, а преосталих 93 са јединствених „националних изборних листа“ чистим пропорционалним системом (цела Мађарска је једна изборна јединица, плус се додају гласови из дијаспоре који пристигну поштом) уз степенасти цензус (5% за политичке партије које наступају самостално, 10% за коалиције).
Важна напомена: на добијене гласове у пропорционалном систему додају се још и компензациони гласови поражених кандидата из једномандатних изборних јединица, али и „вишак гласова“ победника, односно, целокупан контигент победника који премашује број гласова довољан за победу.
Компензациони принцип је 2022. године донео опозицији још 6 додатних мандата у односу на иницијални резултат (са око 34% освојених гласова добили су 38 мандата од 93 колико се делило), а Фидесу два мање.
Такође, још једна важна напомена: у истраживањима јавног мњења нису обухваћени мађарски држављани са правом гласа који живе у иностранству, а међу њима је до сада Фидес добијао око 90% гласова. Углавном, на изборима пре четири године победник је фактички био познат већ након бројања гласова по већинским изборним јединицама пошто је владајућа коалиција победила са 87 – 19 у мандатима.
Колико се променио локал?
Опозиција је доминирала у Будимпешти, где је освојила чак 17 „већинских“ посланика, као и по још један у Печују и Сегедину. Да ли се на „локалу“ ишта променило у односу на период од пре четири године?
Одговор ће, наравно, бити познат након затварања бирачких места, али утисак је да Орбанов савез ту и даље има значајну предност у мандатима. То што опозиција убедљиво побеђује у Будимпешти и има добре резултате у Печују и Сегедину – подиже јој проценат гласова за „националну листу“ у пропорционалном делу система (просто, ради се о градовима са највећим бројем становника, у Будимпешти живи петина укупне популације у Мађарској), али не мора апсолутно ништа значити у осталим деловима Мађарске, па самим тим не мора утицати ни на расподелу мандата у ових 106 једномандатних јединица.
У пракси је чак могуће и да у збиру Тиса освоји већи број гласова, али да изгуби од Фидеса у броју мандата. Уз то, по свој прилици парламентарни праг опет може прескочити Ласло Тороцкаи са партијом Наша домовина, а он је више удаљен од либералне опозиције него од конзервативне власти, што је битно у случају „тесног резултата“.
Подршка из САД и из окружења
Друго, много више од изборне математике Орбану „иду на руку“ последња дешавања у непосредном окружењу али и у Вашингтону. Врло отворено, добио је подршку из Америке, Словачке, Србије и Чешке, као и од румунске и аустријске опозиције, што му значи за стабилизацију рејтинга.
Ипак, оно што усмерава ток кампање пред улазак у финиш јесу „рат“ са Владимиром Зеленским и тема Украјине. Очигледно, структуре из Кијева желеле су да искористе изборе како би ослабиле Орбана или помогле опозицији да га победи.
Опште познате ствари су да мађарски премијер представља најгласнијег критичара политике према Украјини унутар ЕУ, да је блокирао даље безобално финансирање рата од стране Брисела, као и да негује врло нијансиране релације према Русији.
Мађари против ЕУ политике у Украјини
Логично, то је дијаметрално супротно украјинским интересима и отуда ангажман из Кијева у мађарској предизборној кампањи. Међутим, уместо да то помогне пробриселској опозицији, заправо је помогло Орбану.
Мађари већински, и то се може рећи убедљиво већински - не подржавају политику ЕУ према Украјини, не пада им напамет да кваре своје односе са Москвом због Кијева, нити, а што је у овом тренутку можда и најважније - желе да дозволе туђе мешање у своје изборе.
Међу добрим делом Мађара и даље „живи“ империјална свест о славној прошлости (што уопште није лоше посматрано са становишта народног идентитета и колективног самопоуздања, иако се код бројних теоретичара сама употреба придева империјално доживљава рђаво), то је поносна историјска нација, нису устукнули ни пред претњама ЕУ претходних година, а камоли да се сада повуку пред Зеленским.
Мађарска опозиција базирала је још од прошле године своју кампању на темама системске корупције и лошег рада државне управе и зато јој је рејтинг растао, али се „упадом“ Зеленског у изборни процес много тога мења и у први план опет се враћају теме суверености, самосталности, државне безбедности и националног достојанства. А ту је Орбан у огромној предности, не само према мађарској опозицији, него и према Урсули фон дер Лајен и читавој Европској комисији. Јер, његова политика јасно је идеолошки заокружена, допуњена са чистим стратегијским представама о томе како треба да изглед свет и где је место Мађарске у том свету.
Свакако, у Србији ће се за Васкрс са нестрпљењем очекивати резултати мађарских избора. Сасвим са разлогом, пошто су односи између две земље најбољи икада, а историја ових билатералних односа је дуга, траје вековима.
Али, чекаће се са нестрпљењем ти резултати у Братислави, Прагу, и у Бриселу, а нарочито у Кијеву.
За разлику од пре четири године, овога пута изборна трка далеко је неизвеснија, сасвим је могуће да ће коначни резултат определити детаљи у последњој недељи кампање. Но, и поред навијачки оријентисаних текстова по (нео)либералним медијима како је Орбан већ готов, по свему судећи – у финиш кампање мађарски премијер улази са извесном предношћу: како због изборне математике која му иде на руку, тако и због нове „изборне агенде“ која се појавила захваљујући Украјини и због Украјине.