Шта су предности идеје евроазијске безбедности и где је ту Србија
16:33 31.03.2026 (Освежено: 17:16 31.03.2026)
© Sputnik / Andrey Iglov
Пратите нас
Србија не може остати изоловано острво, али истовремено не може ни ићи у западне интеграције које врше припреме за неки нови европски рат који најављују за 2029. годину. Приближавање руско-белоруској иницијативи нове евроазијске безбедности има својих предности, али кључно је одржати неутралност, сматрају стручњаци.
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић разговарао је са амбасадором Руске Федерације Александром Боцан-Харченком и белоруским амбасадором Сергејем Малиновским о руско-белоруској иницијативи нове евроазијске безбедности. Ђурић је истакао да су размотрене могућности даље сарадње у областима од заједничког интереса, при чему сам истакао да Србија пажљиво прати све иницијативе које доприносе очувању и јачању међународног мира и безбедности.
Председник Евроазијског безбедносног форума и генерал-мајор у пензији Митар Ковач подсећа да је појам евроазијске безбедности изражен као потреба давно, још од када су велике силе тежиле да у сваком смислу одвоје Европу од Азије. У савременом контексту ту идеју раздвајања наставила је глобалистичка Америка, посебно у периоду Бајденове власти и његових претходника. Намера иза свега тога заправо је раздвајање не само Европе од Азије, већ и западне од источне Европе, уз прављење нове гвоздене завесе.
Постојао је низ пројеката који су за циљ имали да се поремете односи између суседних држава, а та идеја је потхрањивана још за време блоковске поделе света и после је настављена намером ширења НАТО-а ка истоку. Међутим, та баријера се увек померала. Није се успостављала сарадња између тих евроатлантских организација, како ЕУ тако и НАТО-а, са евроазијским системима безбедности. Докле год је Европа као напреднији део света била одвојена од Азије, имали смо последице у тој безбедносној сфери кроз сукобљавање великих сила. Данас на томе раде ове глобалистичке власти на простору Европе кроз механизме Европске уније и кроз европски део НАТО-а, каже Ковач за Спутњик.
Примера ради, Украјина као творевина и украјинска криза представљају алат који се користи како би се опет повукла та гвоздена завеса од Балтика до Блиског истока. Доста је народа и политичких организација западно и источно од те актуелне завесе који теже томе да се она укине, додаје наш саговорник. Гледано појединачно и кроз призму енергетике и међудржавних односа, јасно је да се такво стање мора мењати. Промена би дошла управо кроз унапређење евроазијске сарадње и налажења формата за сарадњу и азијских и европских оганизација, не само по питању безбедности, већ кроз све области друштвене делатности.
Мораће да се мења оваква Европска унија каква је данас, или ће једноставно нестати као острашћени глобалистички инструмент. Видимо и да НАТО не представља адекватан механизам за очување евроазијске безбедности, што се сада и показало са овом кризом на Блиском истоку. Евроазијска безбедност истовремено би била мотор глобалне безбедности уопште. Имајући у виду површину територије ова два континента, ресурсе природне и демографске, а ако би на том простору владао мир и адекватан безбедносни систем, а без баријера за проток људи, робе и услуга, могли бисмо да кажемо да се свет мења.
Неутралност најбоља за Србију
У процесу ширења НАТО-а, Америка је са европским савезницима без икаквих испуњених критеријума примила Бугарску и Румунију у НАТО и ЕУ, па је Србија данас окружена непријатељским државама са свих страна, подсећа Ковач. Међутим, он сматра да нама ту никако није место.
У смислу националних интереса а имајући у виду блиску прошлост и шта су нам све урадили, а шта и даље чине око Косова и Метохије, нама није место ни пут у Европској унији, нити у НАТО-у. Нама јесте место у политичком смислу на тлу неутралности и у одрицању од овакве ЕУ која наводи окупацију Косова и Метохије као услов интеграција. Исто онолико колико сарађујемо са НАТО, иако нисмо његов члан, толико треба да сарађујемо и са ОДКБ и евроазијским системима безбедности, закључује Ковач.
Гледати свој интерес
Војни аналитичар Милован Бајагић такође подсећа да се Србија налази у врло специфичном положају, окружена НАТО чланицама. Русија то схвата, а схвата и зашто зарад заштите сопствених интереса мора да води доста компликовану спољнополитичку „шаховску партију“ у којој сваки исхитрен потез може бити штетан.
Глобално гледајући, америчка тенденција ка тоталитаризму је, нажалост, раширена широм планете и она се манифестује у различитим ситуацијама под различитим изговорима. Сва њихова политика своди се на то да онај који има снагу може имати и чинити шта год жели. Несумњиво је да су председници Путин, Лукашенко и Вучић раније постигли одређене договоре, док се са састанком допломата сада одржао и официјелни део свега тога, каже Бајагић за Спутњик.
Он подсећа на притиске које је Србија трпела, нарочито од почетка рата у Украјини, јер није хтела да уведе Русији санкцие.
Морам рећи да смо мајсторским спољнополитичким маневрима успели да будемо једна од ретких држава која није увела санкције Русији. Руси то знају да цене. Традиционална љубав и наклоност нашег народа ка руском, па и белоруском народу, али и Путину и Лукашенку добро је позната. Међутим, ми морамо осмотрити добро свој положај и гледати свој интерес. Ако то подразумева седење на неколико столица, не треба да седимо на две, него и на дванаест столица уколико то значи да ћемо се сачувати и очувати. Ко је прави пријатељ Србије то ће и да схвати.
Косово и Метохија жила куцавица Срба
На сам сусрет српског министра са руским и белоруским амбасадором Бајагић гледа врло благонаклоно, са великом дозом оптимизма и захвалности за руско разумевање ситуације.
Погледајте геополитичку ситуацију на микронивоу на Балкану. Наши непријатељи се удружују и укрупњавају око нас, а Србија је прожета дубоком унутрашњополитичком кризом. Постали смо Казабланка Европе по вршљању страних агентура и обавештајних служби и Руси и Белоруси су свесни тога. Мислим да је баш то и била једна од тема сусрета дипломата.
Наше је да купујемо време и да будемо приправни и за неки евентуални рат, сматра наш саговорник, истовремено чувајући мир свим снагама. Бајагић додаје да Србија сада треба да држи курс на ком се налази, чекајући даљи расплет ситуације и на Блиском истоку и другде у свету, како би касније најбоље решила сопствене националне интересе. Основ тих интереса је, наравно, Косово и Метохија, а Бајагић сматра да је и оно сигурно било неизоставни део разговора.
Мислим да је Косово било једна од тежишних тема током састанка, то је жила куцавица нашег народа и тренутно најпроблематичније питање на Балкану. Оно ће се кад-тад решити и наше је да у међувремену купујемо време. Наш председник је сигурно добро информисао и руског и белоруског председника, а и они преко својих служби сигурно јако добро познају ситуацију, као и то какве су тенденције других сила, нарочито ЕУ и Америке по том питању.
Став Америке по питању Балкана доста је умеренији сада него што је био, а главни иницијатори сукоба и нестабилности, нарочито што се тиче Косова, јесу Немачка и Турска. Зато је добро имати пријатеље на свим странама, закључује Бајагић.
Погледајте и:
