Србија се прављењем свог сателита укључује у развој свемирских технологија
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Србија ће се пројектом "Мозаик" и прављењем свог сателита укључити у развој свемирских технологија што је изузетно важно јер ће у будућности развој тих технологија све више утицати на развој економије, изјавио је аветник министра у Министарству науке, технолошког развоја и иновација Зоран Томић.
Говорећи о Меморандуму о сарадњи са Кином о изради првог српског научног сателита у оквиру пројекта "Мозаик", Томић је истакао да свемирски програми нису више резервисани само за богате, већ да има и све више простора и за сиромашније земље.
"И данас имате борбу између Истока и Запада, само што сада на Истоку можда предњачи Кина, али све више места има и за мале играче, тако да је то велика ствар и јако битна за нашу економију. Уколико успете и у свемирској причи да будете на неки начин независни, а да не зависите од партнера од којих ћете сутра откупљивати те снимке", рекао је Томић.
Он је истакао да је информација данас најскупља, па је тако и са сликама из свемира и да су највише цене тренутних снимака, а да су јефтинији што су старији.
Томић за Танјуг објашњава да је пројекат добио име Мозаик више по скраћеници од вишенаменски научни сателит, да ће имати научне карактеристике и да је идеја да се помоћу тог сателита забележи сунчева активност у x делу спектра.
"X део спектра не може проћи до површине земље због атмосфере која рефлектује тај део енергетског зрачења. И због тога је ова мисија битна са научног аспекта, јер наши астрономи на Астрономској обсерваторији Београд почели су интензивно да се баве и анализом утицаја сунчевог зрачења на климатске промене", објашњава Томић.
Он наглашава да ће добијање тих информација у тренутно опадајућој фази 11-годишњег циклуса сунчеве активности дати много одговора на питања о климатским променама и сунчевим активностима која је и даље, како је рекао, мистерија за све нас.
"Али са друге стране је јако лепо да ми полако овладавамо сателитском технологијом, да полако се истраживањем у свемиру бавимо и ван граница наше атмосфере, иако смо на површини земље заиста завидне резултате достигли као и сама држава, посебна институција Астрономска обсерваторија Београд, која ће идуће године обележити 140 година постојања", истакао је Томић.
Додаје и да је то прилика да млађи нараштај, који је више окренут ИТ сектору, размишља о неким пословним приликама.
"Развој сателитских технологија ће све више утицати на развој економије и та свемирска економија, да је тако назовемо, све већи примат ће узимати и у будућности и огромне шансе доноси за развој и националних економија и појединачних компанија. И ако вам кажем да се више од 1.000 сателита годишње лансира зарад, у највећем делу, комерцијалних потреба, говоримо о огромним шансама које даје и нашим људима који нису чисто научници", наводи саветник министра.
Што се тиче израде сателита, наводи да не може да каже колико ће трајати, јер то захтева неке предуслове које ми морамо да имамо.
"Морамо имати чисту собу, адекватну радионицу са алатима, морамо приликом склапања прве верзије сателита да прођемо читав низ тестирања и атеста самог сателита, где се, након тестирања и модификација самог изгледа сателита, прави финална верзија. То је тај други сателит који се онда пакује и шаље партнерима који ће то даље лансирати у орбиту", рекао је Томић.
Истакао је да Србија нема географске услове да има свој космодром и да сама лансира сателите, али да тражи партнерску земљу која ће нам у будућности помоћи у лансирању.
"Надам се да ће, у блиској будућности, наши тимови са тимовима из других земаља развити ракете које ће моћи да носе мање сателите и да се лансирају из подручја попут Србије", навео је Томић.
Говорећи о користима које ће наша земља имати од лансирања свог сателита, саветник министра је рекао да им је идеја да у сателит инсталирају и камеру којом ћемо полако учити како да се бавимо опсервацијом земље.
"То је нешто што највећи број сателита који се налази у ниској орбити пружа од података. Идеја је да буде у орбити, 500 км удаљеној од земље, што је орбита где нам се налази Међународна свемирска станица. Тако да ћемо учити како да правимо фотографије земље, да обрађујемо те снимке земље, учићемо везано и за комуникацију са самим сателитом", навео је Томић.
Једном дневно изнад Србије
Додао је да би сателит требало да буде на поларној орбити, тако да би отприлике, према прорачунима, једном дневно требао да буде изнад саме површине Србије.
"Идеја је да овладамо тим техникама, јер коцкаста сателитска технологија је будућност и већ имамо младе људе са којима сам разговарао и који већ имају идеју о једној констелацији кјуб сателита која би сутрадан могла да буде и у сврхе пољопривреде, обсервације земље", нагласио је саветник министра.
Објашњава да од тога које сензоре и камера које резолуције ћете уградите зависи зашта ће се користити сателит.
"Ако желите нешто буде озбиљније, то ће захтевати мало већи габарит. Изазовно је развијати кјуб сет лигхт технологију, јер она је свакако доста јефтинија за саму производњу и она може серијски да се производи", пoјаснио је Томић.
Он додаје да се технологија од једног јунита највише користи на универзитетском нивоу и посебно код оних тимова који желе да овладају том технологијом и да су се зато за њих одлучили људи са опсерваторија, али и њихови партнери: Електротехнички факултет, Математички факултет, Институт Михајло Пупин и Машински факултет, а ускоро би требало да им се прикључе и партнери са Нишког универзитета, пре свега Електронски факултет.
Додао је да се нада да ће се том пројекту прикључити и Институт Винча.
Помоћ кинеских партнера
Истакао је да од стране кинеских партнера Србија очекује помоћ код финалног дизајнирања мисије, што су они давно савладали, и додао да се та сарадња већ реализује кроз билатералне споразуме.
"Ми смо већ имали једну делегацију наших научника који су били у Кини, који су имали прилике да уче код њих, да погледају како изгледају њихови погони за производњу, како изгледају ти сателити, како се управља тим мисијама. Идеја је да заправо кроз слање наших људи у Кину, они савладају теоријски и, на неки начин, практични рад, када је у питању дизајнирање. Свакако, узвратну посету ће урадити и кинески инжењери и научници који ће заједно са нашим људима у будућем постројењу радити на развијању и тестирању сателита", рекао је Томић.
Истакао је да ће, захваљујући меморандуму, кинеска страна нама обезбедити две платформе, једну за тестирање и другу финалну, док наша страна има обавезу да обезбеди све компоненте које ће се наћи унутар самог сателита.
"Наши научници су већ далеко одмакли у том аспекту, већ су развили x камерицу која ће ту бити, већ су узели оптичку камеру коју очекују да ће да модификују за потребе сателита. Ради се припрема софтвера и, оно што знам, да је Институт Михајло Пупин одрадио фантастичан посао када је у питању базна станица која ће служити за комуникацију са тим сателитом у будућем периоду", нагласио је Томић.
Погледајте и:
