Хрватски план о одлагању радиоактивног отпада претња за читав регион
© AP Photo / Jens Meyer
Пратите нас
Одлука хрватских власти да складиште за нуклеарни отпад граде на локацији где су већински настањени Срби има националну конотацију, а то складиште је потенцијална опасност и за грађане Србије и Босне и Херцеговине, оцена је Миодрага Линте, председника Савеза Срба из региона.
Линта је најоштрије осудио, како је рекао, „шовинистички антицивилизацијски закон“ који је крајем прошле године донео хрватски Сабор по коме ће се складиште нуклеарног и радиоактивног отпада градити на локацији Черкезовац на Трговској гори, на Банији.
Радиоактивни отпад на граници с Републиком Српском
Он објашњава за Спутњик да стручне анализе, које су урадили надлежни органи БиХ показују да ако би се изградило складиште овог опасног отпада на локацији Черкезовац да би то животно угрозило не само становништво општине Двор, већ и око 250.000 људи који живе у 13 општина у сливу реке Уне и на подручју Републике Српске и на подручју, федерације БиХ.
„Посебно је важно истаћи да је локација евентуалног будућег складишта опасног отпада удељена свега 800 метара ваздушне линије од границе са БиХ и километар од извора воде код Новог Града у Српској из кога воду пије око 15 .000 становника те општине. То најбоље говори каква је потенцијална опасност ако би се ту изградило складиште. Важно је истаћи да је Хрватска требало још 2023. године да уради студију утицаја на животну средину и да достави надлежним институцијама Босне и Херцеговине и општини Двор, међутим она то још увек није урадила,“ каже он.
На питање зашто је Хрватска изабрала баш поменуту локацију за изградњу складишта радиоактивног отпада и зашто сматра да Србија и БиХ треба да траже од европских међународних институција да принуде Хрватску да обустави радове наш саговорник каже:
„То је општина Двор где је већинско српско становништво. Моје мишљење је, а то је и тема у Хрватској последњих 25 година, да је један од разлога што је то подручје које су већински насељавали Срби и мислим да та одлука хрватске власти има и националну конотацију,“ оцењује наш саговорник.
Стиже и до Србије
Такође, додаје Линта, овде је потенцијална опасност прети грађанима Републике Србије.
„Ако би дошло до еколошке катастрофе, то би угрозило би не само 250.000 људи у сливу реке Уне, него би се тај опасни отпад из реке Уне улио у Саву и та би загађена вода дошла и у Србију. Дакле, били би у опасности и грађани Србије. Зато је мој предлог министарки животне средине да се Србија, односно наша влада, ангажује по том питању и да заједнички инсистирају и Србија и Босна и Херцеговина према институцијама Европске уније да Хрватска прекине све радње на изградњи овога складишта док се не уради студија утицаја на животну средину,“ истиче Линта.
Како каже, његово је мишљење да би Србија и БиХ требало заједно да се обрате европским институцијама јер Хрватска овде најгрубље крши и међународне конвенције, пре свега конвенцију о процени утицаја на животну средину преко државних граница. Стога је, сматра он, апсолутно неприхватљиво да се градња овога складишта настави а да претходно није урађена студија утицаја на животну средину.
„Србија би требала и да самостално и заједнички са БиХ покрене и политичку и правну и дипломатску борбу у међународној заједници да Хрватска одустане од изградње складишта за одлагање нуклеарног и радиоактивног отада јер постоји реална опасност да се деси еколошка катастрофа која би имала последице за читав регион, не само за БиХ него и за грађане Србије,“ каже он.
Где завршава отпад из Кршког
Подсећања ради, хрватски Сабор средином децембра 2025. изгласао је закон по коме ће се складиште нуклеарног отпада градити на самој граници са Републиком Српском, у српској повратничкој општини Двор. Хрватска и Словенија у односу 50:50 поседују нуклеарну електрану Кршко. Словенија ће радиоактивне отпаде који настају радом, а касније и декомисијом нуклеарне електране складиштити/одлагати на месту настанка радиоактивног отпада (у Кршком, локација Врбина), док Хрватска свој део радиоактивних отпада намерава "дугорочно складиштити" на саму границу са Босном и Херцеговином. Поред радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко, у плану је смештање и других опасних отпада који воде порекло из војне употребе, научно истраживачког рада, медицине и индустрије са територије читаве Хрватске.
Али то није све - Просторним планом Републике Хрватске локација Трговске горе је уписана као одлагалиште, за шта не постоји идентичан случај у светској пракси одговорног управљања радиоактивним отпадима, да се у граничном појасу две земље, кршењем воље становништва са обе стране границе и противно ставовима суседне државе гради нуклеарни објекат за смештање радиоактивних и других опасних отпада. На овој локацији се налази напуштени војни комплекс ЈНА складишног типа, чији се улаз налази на 800 метара од реке Уне - која је природна граница између две земље.
Хрватски просторни план
Неки од капацитета за складиштење у овом војном комплексу су предвиђени за рушење а на њиховом месту се планира изградња дугорочног складишта за ниско и средње радиоактивни отпад.
Намера је да се два складишна објекта за које не постоји план рушења користе за складиштење других опасних отпада, односно тзв. институционалних отпада (медицински отпад, радиоактивни громобрани, опасни отпад из научно-истраживачког рада и слично).
Локалитет у кругу километар обухвата два заштићена подручја природе: Натура 2000 и Парк природе Уна. Узводно, на реци Уни лоцирано је и треће заштићено подручје - Национални парк Уна.
Године1997. године Хрватска је имала четири потенцијалне локације за одлагање радиоактивних отпада, а то су Псуњ, Папук, Трговска гора, Мословачка гора. Међутим, иако је Трговска гора имала лошије оцене од преосталих локација, она је 1999. године уврштена у просторни план Републике Хрватске као простор за изградњу одлагалишта ниско и средње радиоактивног отпада.
