https://sputnikportal.rs/20260403/supergeni-koji-ubrzavaju-evoluciju-pronadjeni-u-ribljoj-dnk-1197690004.html
Супергени који убрзавају еволуцију пронађени у рибљој ДНК
Супергени који убрзавају еволуцију пронађени у рибљој ДНК
Sputnik Србија
У језеру Малави, стотине врста риба циклида еволуирале су невероватном брзином и научници сад мисле да је тајна у „преврнутим“ деловима ДНК – такозваним... 03.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-03T22:08+0200
2026-04-03T22:08+0200
2026-04-03T22:08+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
живи свет и генетика
днк
рибе
живот
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/1b/1179943744_0:264:1025:840_1920x0_80_0_0_40e8022ebf2ba3edad6b07528b66fc44.jpg
Истраживачи су открили снажан генетски механизам који може помоћи да се објасни како се неке врсте развијају изненађујућом брзином. Неки делови ДНК - „преврнути“ сегменти - изгледа помажу рибама да се брзо прилагоде новим окружењима и да се поделе у потпуно нове врсте. Ове генетске одлике функционишу као еволуциони акцелератори, чувајући корисне особине и убрзавајући промену.Једно од највећих питања у биологији јесте како је Земља постала дом тако широком спектру биљака и животиња. Циклиди у језеру Малави, у Источној Африци, дају упечатљив пример. У овом једном језеру, више од 800 врста је настало од заједничког претка за много мање времена него што је људима и шимпанзама требало да се разиђу.Још изванредније, читава ова диверзификација се догодила унутар истог тела воде. Неки циклиди су еволуирали у предаторе, док су се други специјализовали да једу алге, филтрирају песак или конзумирају планктон. Свака врста је креирала сопствену еколошку улогу упркос томе што живе једна поред друге.Научници са Универзитета у Кембриџу и Универзитета у Антверпену покушали су да разумеју како је овај брзи налет еволуције био могућ.Откриће преврнутих ДНК сегменатаИстраживачи су анализирали ДНК више од 1.300 циклида. Тражили су генетске одлике које би могле објаснити необично брз темпо еволуције. „Открили смо да су, код неких врста, велики делови ДНК на пет хромозома преврнути – тип мутације назван хромозомска инверзија“, кажу они.У нормалним условима, репродукција укључује рекомбинацију, процес кад се ДНК оба родитеља меша. Међутим, унутар ових преврнутих региона, мешање је блокирано. Као резултат тога, групе гена остају повезане и преносе се нетакнуте. Тако се чувају комбинације особина које су већ корисне, омогућавајући еволуцији да напредује ефикасније.„Супергени“ и брза адаптацијаОве повезане групе гена се често називају „супергени“. Код циклида, изгледа да играју велику улогу у обликовању разлика између врста. Иако се различите врсте могу и даље укрштати, ове инверзије ограничавају колико се њихова ДНК меша, помажући у одржавању различитих особина.Ово је посебно важно у областима где се врсте преклапају, као што су отворене пешчане области језера где нема јасних физичких граница које раздвајају станишта.Многи гени у оквиру ових супергена утичу на особине битне за опстанак и репродукцију, укључујући вид, слух и понашање. На пример, рибе које живе дубоко у води (до 200 метара) морају да се изборе са слабим светлом, високим притиском и другачијим изворима хране у поређењу са рибама близу површине. Њихови супергени помажу у очувању специфичних адаптација потребних за те услове.„Када се различите врсте циклида укрштају, читаве инверзије могу се преносити између њих – доносећи особине кључне за преживљавање, као што су адаптације на специфична окружења, убрзавајући процес еволуције“, кажу научници.Шира улога у еволуцијиХромозомске инверзије чине више од очувања корисних особина. Такође могу функционисати као полни хромозоми, утичући на то да ли ће се јединка развити као мушка или женска. Пошто одређивање пола има улогу у формирању врсте, ово додаје још један слој разумевању еволуције.„Иако се наша студија фокусирала на циклиде, хромозомске инверзије нису специфичне за њих“, кажу научници. „Присутне се и код многих других животиња – укључујући људе – и све више се сматрају кључним фактором у еволуцији и биодиверзитету“.Истраживачи верују да би ови налази могли помоћи у одговору на дуготрајно питање како се живот тако брзо диверзификује под правим условима. „Дуго проучавамо процес специјације. Сад, разумевајући како се ови супергени развијају и шире, приближавамо се одговору на једно од великих питања науке: како живот на Земљи постаје тако богат и разнолик?“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/1b/1179943744_0:168:1025:936_1920x0_80_0_0_f6012f21e87ef142d3c0d92789d8754d.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, живи свет и генетика, днк, рибе, живот, друштво
наука и технологија, медицина, живи свет и генетика, днк, рибе, живот, друштво
Супергени који убрзавају еволуцију пронађени у рибљој ДНК
У језеру Малави, стотине врста риба циклида еволуирале су невероватном брзином и научници сад мисле да је тајна у „преврнутим“ деловима ДНК – такозваним хромозомским инверзијама. Ове инверзије групишу корисне комбинације гена, стварајући „супергене“ који помажу рибама да се брзо прилагоде различитим окружењима, од дубоких вода до пешчаних обала.
Истраживачи су открили снажан генетски механизам који може помоћи да се објасни како се неке врсте развијају изненађујућом брзином. Неки делови ДНК - „преврнути“ сегменти - изгледа помажу рибама да се брзо прилагоде новим окружењима и да се поделе у потпуно нове врсте. Ове генетске одлике функционишу као еволуциони акцелератори, чувајући корисне особине и убрзавајући промену.
Једно од највећих питања у биологији јесте како је Земља постала дом тако широком спектру биљака и животиња. Циклиди у језеру Малави, у Источној Африци, дају упечатљив пример. У овом једном језеру, више од 800 врста је настало од заједничког претка за много мање времена него што је људима и шимпанзама требало да се разиђу.
Још изванредније, читава ова диверзификација се догодила унутар истог тела воде. Неки циклиди су еволуирали у предаторе, док су се други специјализовали да једу алге, филтрирају песак или конзумирају планктон. Свака врста је креирала сопствену еколошку улогу упркос томе што живе једна поред друге.
Научници са Универзитета у Кембриџу и Универзитета у Антверпену покушали су да разумеју како је овај брзи налет еволуције био могућ.
Откриће преврнутих ДНК сегмената
Истраживачи су анализирали ДНК више од 1.300 циклида. Тражили су генетске одлике које би могле објаснити необично брз темпо еволуције. „Открили смо да су, код неких врста, велики делови ДНК на пет хромозома преврнути – тип мутације назван хромозомска инверзија“, кажу они.
У нормалним условима, репродукција укључује рекомбинацију, процес кад се ДНК оба родитеља меша. Међутим, унутар ових преврнутих региона, мешање је блокирано. Као резултат тога, групе гена остају повезане и преносе се нетакнуте. Тако се чувају комбинације особина које су већ корисне, омогућавајући еволуцији да напредује ефикасније.
„То је као кутија алата где су сви најкориснији алати везани заједно, чувајући корисне генетске комбинације које помажу рибама да се прилагоде различитим окружењима“, кажу истраживачи.
„Супергени“ и брза адаптација
Ове повезане групе гена се често називају „супергени“. Код циклида, изгледа да играју велику улогу у обликовању разлика између врста. Иако се различите врсте могу и даље укрштати, ове инверзије ограничавају колико се њихова ДНК меша, помажући у одржавању различитих особина.
Ово је посебно важно у областима где се врсте преклапају, као што су отворене пешчане области језера где нема јасних физичких граница које раздвајају станишта.
Многи гени у оквиру ових супергена утичу на особине битне за опстанак и репродукцију, укључујући вид, слух и понашање. На пример, рибе које живе дубоко у води (до 200 метара) морају да се изборе са слабим светлом, високим притиском и другачијим изворима хране у поређењу са рибама близу површине. Њихови супергени помажу у очувању специфичних адаптација потребних за те услове.
„Када се различите врсте циклида укрштају, читаве инверзије могу се преносити између њих – доносећи особине кључне за преживљавање, као што су адаптације на специфична окружења, убрзавајући процес еволуције“, кажу научници.
Хромозомске инверзије чине више од очувања корисних особина. Такође могу функционисати као полни хромозоми, утичући на то да ли ће се јединка развити као мушка или женска. Пошто одређивање пола има улогу у формирању врсте, ово додаје још један слој разумевању еволуције.
„Иако се наша студија фокусирала на циклиде, хромозомске инверзије нису специфичне за њих“, кажу научници. „Присутне се и код многих других животиња – укључујући људе – и све више се сматрају кључним фактором у еволуцији и биодиверзитету“.
Истраживачи верују да би ови налази могли помоћи у одговору на дуготрајно питање како се живот тако брзо диверзификује под правим условима.
„Дуго проучавамо процес специјације. Сад, разумевајући како се ови супергени развијају и шире, приближавамо се одговору на једно од великих питања науке: како живот на Земљи постаје тако богат и разнолик?“.