00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Америка не може да победи Иран: Остаје питање – могу ли да се извуку из свега овога /видео/

© AP Photo / Vahid SalemiИран, Техеран, застава
Иран, Техеран, застава - Sputnik Србија, 1920, 05.04.2026
Пратите нас
Све су већи изгледи да ће се америчко-израелска агресија на Иран претворити у замрзнути сукоб. То, пак, упућује на чињеницу да Америка више није оно што је била – неупитна светска сила, што опет говори да се свет све брже креће ка мултилатерализму.
САД су вероватно и даље водећа светска сила, али више немају могућности да диктирају све у међународним односима и то управо показује немогућност да победе у сукобу са Ираном, каже у емисији „Спутњик интервју“ др Драган Петровић из Института за међународну политику и привреду.
У свету постоји највише осам великих сила, од којих су три, како каже, праве – Русија, САД и Кина. Сада када постаје јасно да Америка не може да надвлада Иран, да је копнена агресија на ту земљу практично немогућа, као што је немогућа и замена садашње иранске власти неком марионетском, по вољи Вашингтона и Израела, Доналд Трамп гледа како да се извуче из целе приче.

Шта је Трампова излазна стратегија

Према Петровићевим речима, Трампова „излазна стратегија“ биће позивање на неке америчке успехе у агресији.
„Он ће се вероватно позвати на убиства верског вође и неколико министара, што убијених, што рањених, затим војних руководилаца, мада то Иран не погађа исувише, јер Иран има децентрализовани систем одлучивања. Шта још може да уради? Мислим да ће се позвати и на десетковање иранске флоте“, сматра он.
Међутим, кључно питање остаће да ли су САД и Израел спречили Иран да настави са обогаћивањем уранијума – то је, каже наш саговорник, сива зона и подсећа на дванаестодневну агресију исте коалиције против Ирана из јуна прошле године – и тада је било говора да је ирански нуклеарни програм уништен, али на крају се испоставило да то није ни приближно тачно.
Све у свему, Трамп ће још неко време медијски, пропагандно и политички маневрисати, наставити акцију, али ће се потом, суочен са чињеницама, повући јер даља акција не даје резултате. Исто ће учинити и Израел, наводи Петровић.
„Он има ту неколико ограничења. У Америци није популарно враћање мртвих са бојишта, посебно кад су циљеви и мотиви магловити. Са друге стране, како кажу стручњаци, америчке могућности нон стоп бомбардовања су прилично су ограничене. Кад се све то сагледа, мислим да је само питање тренутка када ће доћи до повлачења“, објашњава Петровић.

Све убрзаније успостављање мултиполаризма

Америчко повлачење неће значити и прекид непријатељстава. Ипак, амерички председник ће се суочити са епилогом у коме ће се видети да Вашингтон није успео у својим намерама.
То не значи и пораз Америке, додаје Петровић, али значи недостатак реалног успеха, односно замрзнути сукоб.
Овакав развој ситуације имаће велике последице – све брже ће бити успостављан мултиполаран систем и то само из једног разлога – Иран показује да је могуће успешно се борити против хегемона. Петровић повлачи историјску паралелу: непосредно пошто су алжирске трупе, које су се у Индокини бориле на страни Француске, сведочиле поразу колонијалног господара, у Алжиру је избио устанак за независност.
На то што су амерички западноевропски савезници одбили да се придруже Вашингтону у агресији на Иран може да се гледа и као на освету оних које је Трамп од почетка свог другог мандата понижавао, или на бојазан од новог миграторног таласа са Блиског истока. Међутим, чини се да су мотиви много дубљи.
Запад више није хомоген као што је био, објашњава Петровић. Нема више интереса који обједињавају и хомогенизују чланице западноевропских алијанси. Ипак, срећа у несрећи је то да северноатлантски савезници не учествују у операцијама, јер то омогућава Трампу да се лакше извуче из непријатности.

Напад на Иран мотивисан неуспехом у Украјини

Говорећи о могућим мотивима САД да нападне Иран, Петровић каже да је то зато што су сви блефови по питању Украјине пропали.
Трамп је видео да од украјинске победе над Русијом нема ништа и признао је руски успех и фрустриран чињеницом да руска победа помаже развој мултиполарног света, одлучује да, како Петровић каже, као гусар отима по свету шта год може.
„Венецуела, Гренланд, Панамски канал, Еквадор, Иран, шта год може. Када наиђе на тврдо, застане па настави даље, а тамо где је застао, видеће шта ће. Тако је и са Ираном“, истиче он.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала