Скандалозна одлука Немачке: Спремају се за рат против Русије - овај пут из немоћи и очаја
© AP Photo / Mindaugas Kulbis
Пратите нас
У Немачкој се није добровољно пријавио довољан проценат људи са којима би могли да праве војску. Зато су донели веома ригорозну меру, иначе невероватну за мирнодопско време, да се ограничава број дана, недеља, месеци у току којих војно способни мушкарци могу боравити у иностранству, ван домашаја власти. То дефинитивно јесте нека врста аларма.
Овако дугогодишњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић коментарише одлуку немачких власти да сви војно способни мушкарци, дакле од 17 до 45 година, морају да добију посебну дозволу од оружаних снага Немачке уколико желе да бораве дуже од три месеца ван земље.
Он подсећа да се у Европи, а посебно у Немачкој, последњих месеци најављује велики сукоб, док неки генерали и немачки министри помињу чак 2027. годину као годину за могући почетак некаквог неизбежносг сукоба са Руском Федерацијом. Страх, каже, увек може да буде користан за унутрашње политичке потребе.
Млади Немци не желе да ратују
Немачка, односно њено министарство одбране, направили су недавно анкету како би утврдили са колико људи изнад 18 година би могли да располажу уколико би правили нову армију са обавезним војним роком. Они су раније укинули обавезни војни рок што се, каже Стојановић, показало као одлука са компликованим последицама, будући да многи млади Немци сада избегавају да иду у војску.
По њиховом уставу, Немци могу да се позову на приговор савести и да не иду у војску. Док је било обавезно, многи од њих су послати да обављају цивилне послове и на рачун тога „откупљивали“ служење војног рока. Сада је ситуација озбиљнија и донета је ова алармантна одлука о забрани напуштања земље на дужи временски период, каже Стојановић за Спутњик.
Већ се увелико говори да је рат „ту негде“, додаје наш саговонрник, и спекулације су увек присутне у политици, али реално гледано тренутно су отворена два велика ратишта између којих се Европа нашла. Један је рат у Украјини који траје већ четири године, а други, опаснији рат, је онај на Блиском истоку.
Ту вероватно такође има повода овој немачкој мотивисаности да се припреме. Показало се да су они неспремни за било какву одбрану, да им је војна опрема застарела и да нису много улагали у наоружање. Овај заокрет је заиста врло радикалан, средства су већ одвојена, али је дуг пут до стварања некакве армије са којом они лицитирају. Кад се Немци наоружавају у толиким размерама, то никада не води добром.
Наоружавање не подржавају ни савезници
Немачка је недавно издвојила огромнан новац за Бундесвер (немачке оружане снаге) и то никад није рађено у овим износима, објашњава Стојановић. Та цифра износи више од 500 милијарди евра у једном специјалном фонду, поред већ издвојених средстава за НАТО и за редовни буџет.
Та милитаризација није само јака у Немачкој, али је тамо посебно изражена јер је Немачка дуго уживала те такозване дивиденде мира, није много улагала у одбрану, али је зато имала један сигуран социјални систем и неку врсту благостања, захваљујући томе. Сада Немачка покреће милитаризацију каква није постојала чак ни током хладног рата.
Стојановић подсећа да је одмах након Другог светског рата постојала једна готово заветна теза да се Немцу не дозволи да икада више окачи пушку о раме, али је Хладни рат донео нови страх од тада веома моћног Совјетског Савеза. То је довело до поновног немачког наоружања и формирања Бундесвера, који је тада бројао око пола милиона људи. Међутим, договори око уједињења Немачке у којима су учествовале четири ратне силе победнице и две тада постојеће немачке државе формулисали су норматив да Немачка мора да смањи тај број и Бундесвер сада броји око 180.000 војника.
Садашњи канцелар Мерц и његов министар одбране Борис Писторијус инсистирају на повећању броја војника и стварању, како то Мерц хушкачки каже, најјаче армије у континенталној Европи. Кад год Немци говоре о таквим стварима, из разлога страшне прошлости, то увек изазива велику зазорљивост и опрез, чак и међу њиховим савезницима на Западу. Французи већ гледају мало подозриво на чињеницу да Немци покушавају убрзано да се наоружају, што није баш једноставно, а чак и одустају од неких заједничких пројеката.
Што се тиче модернијег наоружања, Немачка га сада једино може купити од Америке, што Американцима добро дође јер профитирају од читаве ситуације, али истовремено не гледају благонаклоно на стварање једне такве армије у срцу Европе.
Европа, без обзира на то што се хвалила и хвали некаквим европским вредностима, сада доживљава неке жестоке критике од сопствених савезника који су јој до сада служили као нека врста узора. Никада се у толикој размери та „бруталистичка“ спољна политика није водила, а не поштују се више ни они принципи који су међудржавним уговорима били веома фиксирани. То су ствари попут независности држава, суверенитета. Не постоји више ни један такав споразум у који се људи могу поуздати и у том смислу влада једна потпуна несигурност.
Баук са истока
Страх даје велику шансу политичарима да повлаче потезе који су крајње непопуларни, каже наш саговорник. Никада Немци не би прихватили варијанту да се издваја толико средстава за војску, а да се смањују социјална примања и привилегије које су раније уживали, да нису озбиљно уплашени.
Оно што је такође необично за једну земљу са економским и технолошким могућностима каква је Немачка јесте да јој је инфраструктура веома ровита. Немци би радије у њу улагали него у тенкове и ракете, међутим, објашњава Стојановић, страх је учинио своје.
Огромна издвајања за милитаризацију Немачке не би била могућа без готово хистеричне кампање страха од напада Москве. Руси, наравно, немају ниједан рационалан разлог да учине тако нешто, а такве наводе су упорно и демантовали. Таква реторика каквом се немачки политичари користе увек је била искључиво за унутрашњополитичку употребу.
Русија је већ ангажована у једном рату који предуго траје, а њене потребе су увек биле да обезбеди сопствену сигурност и то на једном веома осетљивом терену као што је Украјина. Та земља других амбиција нема. За територијалним проширењем, једна земља која има највећу површину на свету, такође нема потребе. Из тог разлога, сматра наш саговорник, потпуно су апсурдне идеје око некаквог непосредног рата између Русије и Европе.
Лицитира се тим измишљеним ратом са 2027. или 2029. годином али, понављам, то је све кренуло из потребе да се оно што је крајње непопуларно прогура. Немачка је већ направила кардиналну грешку тиме што се одвојила од сигурних руских енергената, њена привреда већ одавно није конкурентна, последњих неколико година она или стагнира или је у рецесији. Драстично падају ти проценти, а моћне фирме као што је Фолксваген затварају своје погоне.
Опасност са истока не постоји и користи се искључиво у циљу милитаризације Немачке, закључује Стојановић.
Погледајте и:
