Дипломатија на раскрсници: Да ли ће преговори у Пакистану спречити нову ескалацију?
© AP Photo / Hussein Malla
Пратите нас
Политички аналитичар и професор Универзитета у Техерану, Сајед Мохамад Маранди, који се тренутно налази у Исламабаду на преговорима, изнео је своју процену о шансама да дипломатија доведе до деескалације актуелног сукоба. Према његовим речима, исход у великој мери зависи од Сједињених Држава.
Он истиче да Иран није започео рат, нити га је желео, већ да су све фазе ескалације инициране од стране администрације Доналда Трампа и власти Бењамина Нетањахуа, како против Ирана, тако и против народа региона. Управо су, додаје, Сједињене Државе биле те које су затражиле прекид непријатељстава.
„Американци су давали обећања и преузимали обавезе, а Иран сада инсистира да се те обавезе испуне пре него што се пређе на нову фазу разговора. У супротном, нема смисла отварати нова питања ако ни претходна нису реализована“, наглашава Маранди.
Он додаје да се тренутно налазе у почетној фази: или ће Сједињене Државе показати искреност и спровести договорено, или ће иранска делегација напустити преговоре и вратити се у Техеран. Према његовој оцени, Иран већ сматра да је у овом сукобу остварио победу, посебно јер, како каже, америчка страна није успела да промени статус Ормуског мореуза.
Преговори без поверења: „Потписи нису довољни“
Говорећи о напретку разговора, Маранди истиче да је тешко дати коначну оцену јер се истовремено преговара о више сложених и техничких питања. За Иран, како каже, није довољан потпис америчког председника или потпредседника.
„Иранци су већ видели да Сједињене Државе дају обећања, а затим их крше. То се дешавало и раније, укључујући период када су истовремено водили преговоре и припремали нападе на Иран“, наводи он.
Према његовим речима, само конкретни резултати на терену могу имати значај. Сама чињеница да се седи за преговарачким столом или размењују поруке није довољна без опипљивих промена.
Он наглашава да успех или неуспех преговора у потпуности зависи од Сједињених Држава. У међувремену, Иран се припрема и за могући наставак војног сукоба, али остаје спреман и за дипломатски напредак уколико друга страна покаже вољу.
„Иран није агресор, већ жртва. Ипак, показао је снагу, као и осовина отпора, што је и довело до тога да се Сједињене Државе данас окрену преговорима након неуспеха на бојном пољу“, додаје он.
Улога Пакистана и спољни утицаји
Маранди оцењује да Пакистан има позитивну улогу у посредовању, као суседна и пријатељска земља Ирана. Јавно мњење у Пакистану, како каже, углавном је наклоњено Ирану, а чињеница да Исламабад није показивао непријатељство допринела је томе да Техеран прихвати његову медијаторску улогу, као и улогу Омана.
Ипак, наглашава да успех не зависи од посредника, већ искључиво од политике Сједињених Држава. Кључно питање је да ли ће Вашингтон наставити да делује под утицајем, како он тврди, ционистичког лобија и израелске власти, или ће се окренути политици „Америка на првом месту“.
„Уколико Сједињене Државе буду водиле политику у складу са сопственим интересима, напредак је могућ. У супротном, Иран је спреман да се врати у Техеран без икаквог споразума“, истиче он.
Могући исходи: између компромиса и нове ескалације
Када је реч о могућим исходима, Маранди сматра да америчка страна нема разлога да очекује успех за преговарачким столом након, како тврди, неуспеха на бојном пољу.
Иран, према његовим речима, не поставља прекомерне захтеве, већ тражи правду и ратну одштету. Он додаје да ће Иран ту одштету обезбедити преко Ормуског мореуза, без обзира на став Сједињених Држава.
„Ако Вашингтон жели да спречи колапс глобалне економије, мораће да донесе одлуке у складу са сопственим интересима и да смањи тензије. У том случају, Иран је спреман на сарадњу“, каже он.
Истовремено наглашава да Иран неће одустати од свог суверенитета, што је, како наводи, и био разлог спремности на рат.
На питање о највероватнијем сценарију – да ли ће доћи до потпуног застоја, постепеног напретка или нове ескалације – Маранди одговара да је ситуација изузетно сложена и непредвидива.
Он указује на постојање више актера који могу ометати процес, укључујући и политичке факторе у Либану, за које тврди да су покушали да спрече прекид ватре ради сопствених интереса.
„Све је међусобно повезано и веома компликовано. Постоји више страна које могу да покваре процес. Да морам да се кладим – не бих се кладио ни на један исход“, закључује Маранди.
Погледајте и:
