https://sputnikportal.rs/20260411/novo-istrazivanje-otkrilo-kada-su-prvi-ljudi-naselili-australiju-1198001103.html
Ново истраживање открило када су први људи населили Аустралију
Ново истраживање открило када су први људи населили Аустралију
Sputnik Србија
Научници су открили убедљиве доказе да су људи стигли на Нову Гвинеју и у Аустралију пре око 60.000 година – раније него што неке новије теорије сугеришу. 11.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-11T21:30+0200
2026-04-11T21:30+0200
2026-04-11T21:50+0200
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/0b/1198002046_0:92:1168:749_1920x0_80_0_0_3c1331f79b11158ef01f85718c814eb3.jpg
Пратећи мајчинске ДНК линије, истраживачи су открили да су ови рани путници вероватно користили најмање два различита миграциона пута преко југоисточне Азије. Ово указује да су софистициране вештине навигације и поморства постојале много раније него што се веровало. Истраживање помаже да се разјасни дуготрајна мистерија о томе како су се људи проширили по планети.Велика међународна сарадња између Универзитета у Хадерсфилду и Универзитета у Саутемптону даје ново сазнање када и како су модерни људи (Хомо сапиенс) први пут населили Нову Гвинеју и Аустралију. Пројекат је окупио стручњаке за археогенетику и морску археологију, уз финансирање од Европског истраживачког савета.Древни Сахул и рана људска миграцијаТоком последњег леденог доба, глобални ниво мора био је много нижи него данас. У то време, Нова Гвинеја и Аустралија биле су повезане у једну копнену масу познату као Сахул. Научници одавно расправљају кад су људи први пут стигли на овај древни континент и које су руте користили да тамо дођу.Истраживачи су комбиновали експертизу из више области, укључујући генетику, археологију, науку о Земљи и океанографију. Њихов циљ је био да боље разумеју ко су били ови рани мигранти, одакле су дошли и кад се то путовање десило.Добро је утврђено да су преци Новогвинејаца и староседелаца Аустралије живели у Сахулу десетинама хиљада година. Многи староседеоци Аустралије чувају снажну културну везу са земљом која одражава ову дугу историју.Међутим, научници се не слажу увек око тачног времена првог насељавања. Постоје две главне теорије. „Дуга хронологија“ каже да су људи стигли пре око 60.000 година. Конкурентна „кратка хронологија“ сугерише каснији долазак, отприлике пре 45.000 до 50.000 година.Истраживачки тим је анализирао људску митохондријалну ДНК (мтДНК), која се преноси путем мајчинске линије. Пошто мтДНК акумулира промене током генерација, може се користити за реконструкцију детаљних породичних лоза које се протежу далеко у прошлост.ДНК докази указују на ранији долазакИспитано је скоро 2.500 мтДНК генома од староседелаца Аустралије, Новогвинејаца и популација широм југоисточне Азије и западног Пацифика. Изградњом генетског породичног стабла и праћењем како су се лозе шириле између региона, истраживачи су проценили кад су се различите групе разишле.Помоћу постепене акумулације генетских промена, познате као „молекуларни сат“, утврђено је да су најстарије лозе које су пронађене само код староседелаца Аустралије и Новогвинејаца старе око 60.000 година. Ово снажно подржава модел дуге хронологије.Више путева до СахулаГенетски докази су такође открили одакле су ове ране популације дошле. Најстарије лозе потичу из југоисточне Азије, али не са једне локације.Већина лоза указује на северне области као што су северна Индонезија и Филипини. Истовремено, значајан део потиче из јужних региона, укључујући јужну Индонезију, Малезију и Индокину. Овај образац сугерише да су рани људи вероватно ушли у Сахул дуж најмање два одвојена миграциона пута, оба отприлике у исто време.Зашто су налази важниОви резултати су важни јер се добро поклапају са археолошким и еколошким доказима. Последњих година, неке генетске студије су почеле да фаворизују каснији долазак, али ова нова анализа пружа снажну подршку ранијем времену.Како истичу научници ово је сјајна прича која помаже да се усаврши разумевање људског порекла, поморске мобилности и раних поморских наратива.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво
Ново истраживање открило када су први људи населили Аустралију
21:30 11.04.2026 (Освежено: 21:50 11.04.2026) Научници су открили убедљиве доказе да су људи стигли на Нову Гвинеју и у Аустралију пре око 60.000 година – раније него што неке новије теорије сугеришу.
Пратећи мајчинске ДНК линије, истраживачи су открили да су ови рани путници вероватно користили најмање два различита миграциона пута преко југоисточне Азије. Ово указује да су софистициране вештине навигације и поморства постојале много раније него што се веровало. Истраживање помаже да се разјасни дуготрајна мистерија о томе како су се људи проширили по планети.
Велика међународна сарадња између Универзитета у Хадерсфилду и Универзитета у Саутемптону даје ново сазнање када и како су модерни људи (Хомо сапиенс) први пут населили Нову Гвинеју и Аустралију. Пројекат је окупио стручњаке за археогенетику и морску археологију, уз финансирање од Европског истраживачког савета.
Древни Сахул и рана људска миграција
Током последњег леденог доба, глобални ниво мора био је много нижи него данас. У то време, Нова Гвинеја и Аустралија биле су повезане у једну копнену масу познату као Сахул. Научници одавно расправљају кад су људи први пут стигли на овај древни континент и које су руте користили да тамо дођу.
Истраживачи су комбиновали експертизу из више области, укључујући генетику, археологију, науку о Земљи и океанографију. Њихов циљ је био да боље разумеју ко су били ови рани мигранти, одакле су дошли и кад се то путовање десило.
Добро је утврђено да су преци Новогвинејаца и староседелаца Аустралије живели у Сахулу десетинама хиљада година. Многи староседеоци Аустралије чувају снажну културну везу са земљом која одражава ову дугу историју.
Међутим, научници се не слажу увек око тачног времена првог насељавања. Постоје две главне теорије. „Дуга хронологија“ каже да су људи стигли пре око 60.000 година. Конкурентна „кратка хронологија“ сугерише каснији долазак, отприлике пре 45.000 до 50.000 година.
Истраживачки тим је анализирао људску митохондријалну ДНК (мтДНК), која се преноси путем мајчинске линије. Пошто мтДНК акумулира промене током генерација, може се користити за реконструкцију детаљних породичних лоза које се протежу далеко у прошлост.
ДНК докази указују на ранији долазак
Испитано је скоро 2.500 мтДНК генома од староседелаца Аустралије, Новогвинејаца и популација широм југоисточне Азије и западног Пацифика. Изградњом генетског породичног стабла и праћењем како су се лозе шириле између региона, истраживачи су проценили кад су се различите групе разишле.
Помоћу постепене акумулације генетских промена, познате као „молекуларни сат“, утврђено је да су најстарије лозе које су пронађене само код староседелаца Аустралије и Новогвинејаца старе око 60.000 година. Ово снажно подржава модел дуге хронологије.
Генетски докази су такође открили одакле су ове ране популације дошле. Најстарије лозе потичу из југоисточне Азије, али не са једне локације.
Већина лоза указује на северне области као што су северна Индонезија и Филипини. Истовремено, значајан део потиче из јужних региона, укључујући јужну Индонезију, Малезију и Индокину. Овај образац сугерише да су рани људи вероватно ушли у Сахул дуж најмање два одвојена миграциона пута, оба отприлике у исто време.
Ови резултати су важни јер се добро поклапају са археолошким и еколошким доказима. Последњих година, неке генетске студије су почеле да фаворизују каснији долазак, али ова нова анализа пружа снажну подршку ранијем времену.
„Сматрамо да је ово снажна подршка за дугу хронологију. Ипак, процене засноване на молекуларном сату увек се могу оспорити, а митохондријална ДНК је само једна линија порекла. Сад анализирамо стотине секвенци укупног људског генома да бисмо тестирали наше резултате у односу на хиљаде других линија порекла у људском геному. Биће још археолошких открића у будућности, а такође се можемо надати да би се древна ДНК могла добити из кључних остатака, тако да можемо директније тестирати ове моделе и разликовати их“, кажу научници.
Како истичу научници ово је сјајна прича која помаже да се усаврши разумевање људског порекла, поморске мобилности и раних поморских наратива.
