Кад поскупи новац, расте инфлација — цене лете у небо /видео/
© AP Photo / Seth Wenig
Пратите нас
Последица сукоба на Блиском истоку је и то што ће поскупети новац. Раст цене енергената директно утиче на финансијске токове. Ееурибор је већ порастао, што конкретно значи да ће месечне рате на стамбене кредите везане за евро, каквих је код нас највише, порасти од 30 до 50 евра.
На то је у емисији Енергија Спутњика указао финанијски консултант Владимир Васић који подсећа да је скупљи новац, односно задуживање једна од главних полуга за обрачун са инфлацијом која нас чека, само је питање у ком обиму. Европска централна банка и Народна банка Србије су засад задржале референтну каматну стопу која је основ за обрачун камата пословних банака код којих се задужују грађани и привреда. Како ће то бити убудуће зависиће од дешавања на Блиском истоку.
Новац поскупљује
Према најновијој прогнози Међународног монетарног фонда (ММФ) раст глобалне привреде ће у овој години успорити и очекује се да буде 3,1 одсто, што је за 0,2 процентна поена мање у односу на ранију прогнозу. Глобална инфлација ће порасти на 4,4 одсто.
ММФ је кориговао и процене раста за Србију, па се очекује да он буде такође нижи за 0,2 процентна поена и да износи 2,8 одсто ове године.Оцењено је да би инфлација, односно раст цена у малопродаји, био 5,2 одсто. Тај инфлаторни притисак у Србији би, међутим, могао да буде нижи. У најновијем саопштењу представника ММФ-а у Србији, наведено је да досадашњи подаци указују на блажи раст цена хране и основних производа него што је предвиђено у референтном сценарију.
Оно што је ипак сигурно је да ће раст цене енергената погурати све остале, а то ће утицати на понашање банака које ће у цену своје робе, односно новца, осим последице досадашњих ратних дејстава на Блиском истоку укалкулисати и неизвесност која ће, извесно је, трајати.
Када је таква ситуација, онда свака држава смишља како ће да реагује, јер тај талас долази, само је питање којом брзином ће ударити о нас и са које висине, сликовито објашњава саговорник Енергије Спутњика.
Интервентне мере
Он је брзе интервентне мере поделио на три врсте и све утичу на финансијски систем.
„Прва мера јесте да се ограничи цена нафте и нафтних деривата, односно да се нађе нека формула за то. Друго, да се интервенише из нафтних робних резерви, да цена не скочи нагло. То морате урадити у првих неколико дана. Трећа је спуштања акциза и ПДВ-а да бисте на тај начин утицали на тржишну цену нафте и нафтних деривата“, наводи Васић.
Он одмах и упозорава да ће то имати за последицу отварање рупа у буџету, јер ће недостајати новца за оно што смо планирали да финансирамо из буџета. Неки резови ће морати да буду прављени.
То је тај први талас и добар део држава је, како на који начин, већ реаговао, па и наша, додаје он и указује да следе средњорочне мере којима се налази баланс како би се опет напуниле резерве да би друштво било мирно три до шест месеци.
Такође требало би видити кога би држава требало да помогне субвенцијама, да ли су то транспортна предузећа, пољопривредници, сви они који могу да пате због више цене нафте и гаса, а што ће да се одрази на најшири слој становништва. Ако ви не помогнете њима, они ће да зидају цене и ту је грађанин онај који највише страда, упозорава наш саговорник.
Рационално понашање
„Mонетарна стабилност је ту врло битна где Народна банка, централне банке, покушавају да кроз управљачки механизам који они имају, а то је цена новца, утичу на смиривање инфлације тако што ће новац учинити скупљим. А чим је нешто скупље, и привреда и грађани се понашају рационално, тако што мање троше, мање се задужују, мање купују, на тај начин обарају инфлацију“, каже Васић.
Некадашњи генерални секретар Удружења банака Србије напомиње да ће док год се буду осећале економске последице ратних дејстава на Блиском истоку, па макар сутра мир био договорен, то бити укалкулисано у цену новца.
Он подсећа да је после америчко-израелског напада на Иран, 28. фебруара, барел нафте отишао са 60 и нешто долара на 110-115 долара и његова цена је ту негде око 100 долара.
Ако је његова цена до100 долара не сматрамо да ће тај инфлаторни талас бити велики и онда ће централне банке из опреза задржати постојећу референтну каматну стопу. Али чим пређе 100 долара и ту остане дуже инфлаторни талас ће бити већи. То је нека граница коју ми банкари, економисти, инвеститори сматрамо битном или важном, каже он.
Инфлаторни талас
„Ако дође тај инфлаторни талас и осети се пораст потрошачких цена, оне ће сигурно интервенисати тако што ће учинити новац скупљим. Ако референтна каматна стопа иде на горе, то значи цена задуживања расте, то значи да сваки нови кредит има неку нову цену, а ви имате исту плату и онда већи део ваше плате издвајате, односно плаћате главницу и и камату. То се односи такође и на привреду и привредне субјекте“, објашњава овај економиста.
Он указује и на друге инструменте који су на располагању Народној банци Србије, попут повлачење вишка ликвидности тако што ће банкама понудити већи депозит. Тако ће оне бити демотивисане да пласирају новац због чега ће он бити скупљи као и свака роба које нема довољно на тржишту.
Европске банке су већ реаговале на кризу повећањем еурибора, дневне просечне каматне стопе по којојоне на међубанкарском тржишту купују расположива средства. У Србији то, пре свега, занима људе који имају стамбене кредите везане за евро, јер је еурибор један од елемената који утуче на месечну рату кредита. Шестомесечни еурибор, односно пресек стања висине еурибора који се обрачунава сваких шест месеци је у марту порастао највише у последње три године.
Васић напомиње да се рате кредита усклађују са еурибором на три или на шест месеци и тај однос је код нас пола-пола.
Еурибор већ поскупљује рату кредита
Од 165.000 стамбених кредита у Србији индексираних у еврима са варијабилном каматном стопом половина је са тромесечним пресеком висине еуробора, а половина са шестомесечним.
„Како то изгледа у бројкама, ако причамо о стамбеним кредитима, рецимо ако је 100. 000 стамбени кредит, кад се обрачуна овај нови шестомесечни, имаћете увећану рату 30, 40, па и 50 евра, што можда некима није много, али некима јесте. То је неких 6. 000 динара, али кад помножите са бројем месеци, није мало. Значи, то је оно што директно одлази из вашег буџета као последица свих ових дешавања. На тај начин ви заправо смањујете потрошњу, јер тај новац сте или штедели или негде у потрошњу користили, а сад тога нећете имати“, истиче Васић.
То се, како каже, исто односи и на предузећа.
„Не смемо њих да заборавимо. Често мислимо да су предузећа, неки велики конгломерати са 5.000 људи или 50. 000 људи. Нису. Жила куцавица сваке економије, су мала и средња предузећа. Она по бројности сигурно чине 90 одсто компанија, 95-96 одсто, а у производним капацитетима сигурно негде дају половину друштвеног производа, можда чак и мало више. Она су такође погођена“, упозорава овај финансијски консултант.
Велика предузећа могу бити погођена, али она увек имају неке своје резерве, снаћиће се, додаје он. За разлику од њих мали увек послују на жилет и посебно им је угрожена ликвидност, односно солвентност, да измирују своје обавезе.
„И ту је моја порука и тим власницима фирми, тим заправо малим и средњим предузећима, водите рачуна ко вам дугује, наплатите то и редовно измирујте ваше обавезе према другима. Немојте сад да јурите профитабилност, ово нису времена да максимизујете профит, ово су времена да преживимо, да направимо мост до неког јефтинијег новца и веће потрошње“, саветује финансијски консултант.
Нема чекања
А на питање шта саветује онима који су мислили да кредитом решавају стамбено питање, да ли треба да сачекају боља времена, Васић нема дилему:
„Нема чекања. То је живот. Ви сад не можете да ухватите неку правилност, можете мало само да успорите. Ако вама треба стан, ви ћете га купити. Да ли ће камата расти? Она ће расти. Да ли ће прећи неку границу? Па ту је држава да интервенише, јер 165. 000 стамбених кредита, па пута, рецимо, нек је двоје у том стану, то је озбиљна популација. Да ли ће еурибор наредне три, четири године бити висок? Врло вероватно да хоће, али с друге стране доћи ће тај тренутак када ће се нормализовати ситуација. Па да ли је то три, четири и пет година? Па ће он опет да крене низбрдо и ви ћете бити у свом стану“.
Свет је практично од 2008. године у непрестаној кризи, укључујући и ону економску, па се 2020. надовезала криза због пандемије ковида, па је онда почео руско-украјински сукоб 2022. који је такође оставио последице.
И имали смо до ове нове кризе привредни раст од три одсто, имали смо инфлацију коју смо свели у границе очекивања и већина грађана и привреде је враћала своје кредите. Стопа ненаплативих кредита у Србији је свега један одсто, иако новац код нас никада није био јефтин где сте за готовинске кредите имали камату од 10 одсто, а за стамбене дупло већу него у земљама ЕУ, напомиње Васић у емисији Енергија Спутњика.
Погледајте и:
