https://sputnikportal.rs/20260419/bliski-istok-uzdrmao-svet-veci-izazovi-za-nato-i-eu-nego-za--briks-1198215543.html
Блиски исток уздрмао свет: Већи изазови за НАТО и ЕУ него за – БРИКС
Блиски исток уздрмао свет: Већи изазови за НАТО и ЕУ него за – БРИКС
Sputnik Србија
Рат на Блиском истоку чини постојеће међународне односе сложенијим, то свакако јесте критичан тренутак у светској политици. НАТО, ЕУ и Г7 налазе се због рата... 19.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-19T21:25+0200
2026-04-19T21:25+0200
2026-04-19T21:25+0200
свет
свет
свет – политика
емисија „пророк“
сукоб на блиском истоку
европска унија (еу)
нато
брикс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/11/1198215164_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_410abf08f96731cb961442eeaece0136.jpg
Иран је пуноправни члан конфигурације БРИКС. Заједно са Ираном у чланству су и УАЕ. Што се Саудијске Арабије тиче, њени представници учествују на самитима и то на врло високом нивоу, али формално придруживање непрестано се одлаже. Разлог су, наравно, специјални односи које Ријад има са Вашингтоном.Иран од почетка рата са САД и Израелом бомбардује (ракетира) циљеве на територијама УАЕ и Саудијске Арабије. Oбјашњење из Техерана je да ирански дронови погађају искључиво „војне мете“ и циљеве директно повезане са америчким оружаним снагама или са њиховим обавештајним апаратом.Иако је крајње незахвално предвиђати у оваквом међународном окружењу, све су прилике да ће и поред кризе БРИКС наставити своје „корачање“. Спор на Блиском истоку и бомбардовање циљева у арапским државама од стране Ирана може, али и не мора бити „окидач“ за неке „хоризонталне реконфигурације“ у смислу нових „замрзавања статуса“ или иступања, то ће већ зависити од последица оружаног конфликта и остваривања ратних циљева сукобљених страна.БРИКС прихватљив форматИ поред тога што су нападнуте из Ирана, арапским државама уопште не одговара „колапс“ у Техерану пошто би то ојачало регионални утицај Израела у наредним деценијама. Такође, баш због Израела, БРИКС се и показује као прихватљива опција за део заливских земаља, јер се тако граде стабилније конекције са Кином, Русијом и Индијом.Међутим, оно што је најважније за ову међународну конфигурацију, јесте да нити је БРИКС настао због Блиског истока, нити ће његова будућност у потпуности зависити од даљег развоја ситуације у том региону.Резултати постигнути за деценију и по функционисања импресивни су у сваком погледу и блискоисточна криза чак може помоћи акцелерацији овог процеса.Несумњиво, биће и последица, најпре због нестабилности и флуктуација на тржишту енергената и прекидања дистрибутивних ланаца, али биће крупних последица и по положај САД у светском политичком систему.Друго, БРИКС је већ показао висок степен отпорности након ескалације Украјинске кризе. Удар на Русију од стране САД и ЕУ, условљавања чланица БРИКС из Вашингтона и Брисела, претње санкцијама и изолацијом, углавном нису пореметили планирано и договорено на самитима у Јоханесбургу, Казању и Рио де Жанеиру.Треће, оно што је навођено као мана БРИКС, у оваквим турбулентним околностима показује се као највећа снага. Унутрашња флексибилност оставља чланицама да реагују различито на одређене (гео)политичке теме, а фокусираност на ликвидност, стабилност домаћих валута и увећавање обима трговинске размене чине да се у тим различитим реакцијама ипак не може „иступати“ предалеко.Четврто, када је о (гео)политичким темама реч, земље БРИКС ту су показале да је неформална комуникација далеко значајнија од формалних, често штурих и недоречених саопштења за јавност. Баш захваљујући неформалној комуникацији сарадња се одржава, упркос непријатним изборима у „незгодним“ временима.Више као Г7 него као НАТО и ЕУНапослетку, треба имати у виду да БРИКС није ни НАТО, ни ЕУ. Разлике у циљевима, организацији, начину доношења одлука, државама чланицама и њиховим карактеристикама – толико су велике да је често такве компарације бесмислено правити.Најпре би се БРИКС могао поредити са Г7, мада се и ту лако идентификују несагласности, између осталог због тога што је први оквир настао кроз сарадњу суштински равноправних партнера усредсређених на успостављање равнотеже снага, а овај други је резултат бретон-вудског хијерархијског уређења света прављеног за одржавање америчке доминације (уз конституисање политичког Запада као засебног блока).Уосталом, размимоилажења око блискоисточне кризе постоје и унутар НАТО, ЕУ и Г7, па се и ове организације налазе пред својеврсним изазовима. Сасвим је могуће, чак и пред већим изазовима него БРИКС.Рат САД и Изарела против Ирана чини постојеће међународне односе сложенијим, то свакако јесте критичан тренутак у светској политици. Али, колико је критичан за БРИКС, толико је критичан и за остале.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/11/1198215164_171:0:2902:2048_1920x0_80_0_0_f1756aef06568fc6623894415075db5c.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
свет, свет – политика, емисија „пророк“, сукоб на блиском истоку, европска унија (еу), нато, брикс
свет, свет – политика, емисија „пророк“, сукоб на блиском истоку, европска унија (еу), нато, брикс
Блиски исток уздрмао свет: Већи изазови за НАТО и ЕУ него за – БРИКС
Рат на Блиском истоку чини постојеће међународне односе сложенијим, то свакако јесте критичан тренутак у светској политици. НАТО, ЕУ и Г7 налазе се због рата Америке и Израела против Ирана пред већим изазовима него БРИКС.
Иран је пуноправни члан конфигурације БРИКС. Заједно са Ираном у чланству су и УАЕ. Што се Саудијске Арабије тиче, њени представници учествују на самитима и то на врло високом нивоу, али формално придруживање непрестано се одлаже. Разлог су, наравно, специјални односи које Ријад има са Вашингтоном.
Иран од почетка рата са САД и Израелом бомбардује (ракетира) циљеве на територијама УАЕ и Саудијске Арабије. Oбјашњење из Техерана je да ирански дронови погађају искључиво „војне мете“ и циљеве директно повезане са америчким оружаним снагама или са њиховим обавештајним апаратом.
Иако је крајње незахвално предвиђати у оваквом међународном окружењу, све су прилике да ће и поред кризе БРИКС наставити своје „корачање“. Спор на Блиском истоку и бомбардовање циљева у арапским државама од стране Ирана може, али и не мора бити „окидач“ за неке „хоризонталне реконфигурације“ у смислу нових „замрзавања статуса“ или иступања, то ће већ зависити од последица оружаног конфликта и остваривања ратних циљева сукобљених страна.
И поред тога што су нападнуте из Ирана, арапским државама уопште не одговара „колапс“ у Техерану пошто би то ојачало регионални утицај Израела у наредним деценијама. Такође, баш због Израела, БРИКС се и показује као прихватљива опција за део заливских земаља, јер се тако граде стабилније конекције са Кином, Русијом и Индијом.
Међутим, оно што је најважније за ову међународну конфигурацију, јесте да нити је БРИКС настао због Блиског истока, нити ће његова будућност у потпуности зависити од даљег развоја ситуације у том региону.
Резултати постигнути за деценију и по функционисања импресивни су у сваком погледу и блискоисточна криза чак може помоћи акцелерацији овог процеса.
Несумњиво, биће и последица, најпре због нестабилности и флуктуација на тржишту енергената и прекидања дистрибутивних ланаца, али биће крупних последица и по положај САД у светском политичком систему.
Друго, БРИКС је већ показао висок степен отпорности након ескалације Украјинске кризе. Удар на Русију од стране САД и ЕУ, условљавања чланица БРИКС из Вашингтона и Брисела, претње санкцијама и изолацијом, углавном нису пореметили планирано и договорено на самитима у Јоханесбургу, Казању и Рио де Жанеиру.
Треће, оно што је навођено као мана БРИКС, у оваквим турбулентним околностима показује се као највећа снага. Унутрашња флексибилност оставља чланицама да реагују различито на одређене (гео)политичке теме, а фокусираност на ликвидност, стабилност домаћих валута и увећавање обима трговинске размене чине да се у тим различитим реакцијама ипак не може „иступати“ предалеко.
Четврто, када је о (гео)политичким темама реч, земље БРИКС ту су показале да је неформална комуникација далеко значајнија од формалних, често штурих и недоречених саопштења за јавност. Баш захваљујући неформалној комуникацији сарадња се одржава, упркос непријатним изборима у „незгодним“ временима.
Више као Г7 него као НАТО и ЕУ
Напослетку, треба имати у виду да БРИКС није ни НАТО, ни ЕУ. Разлике у циљевима, организацији, начину доношења одлука, државама чланицама и њиховим карактеристикама – толико су велике да је често такве компарације бесмислено правити.
Најпре би се БРИКС могао поредити са Г7, мада се и ту лако идентификују несагласности, између осталог због тога што је први оквир настао кроз сарадњу суштински равноправних партнера усредсређених на успостављање равнотеже снага, а овај други је резултат бретон-вудског хијерархијског уређења света прављеног за одржавање америчке доминације (уз конституисање политичког Запада као засебног блока).
Уосталом, размимоилажења око блискоисточне кризе постоје и унутар НАТО, ЕУ и Г7, па се и ове организације налазе пред својеврсним изазовима. Сасвим је могуће, чак и пред већим изазовима него БРИКС.
Рат САД и Изарела против Ирана чини постојеће међународне односе сложенијим, то свакако јесте критичан тренутак у светској политици. Али, колико је критичан за БРИКС, толико је критичан и за остале.