Повратак џедаја на Блиски исток: Општи хаос у свемиру због – фантомске претње у „мореузу“
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Звездани ратови Ирана и Америке
Пратите нас
Немири потресају Галактичку републику. Као одговор на опорезивање коришћења битних трговачких рута, Трговачки савез организовао је блокаду ратних бродова око планете Набу. Врховни канцелар Републике шаље два преговарача како би се блокада завршила, али они бивају нападнути. Креће општи хаос у свемиру.
На сву срећу ово није преглед данашњих или јучерашњих вести, већ увод у четврту по реду епизоду Ратова звезда - Фантомску претњу. Филм који је највише исмеван као неозбиљан од љубитеља ове научнофантастичне саге данас делује као сегмент дневника.
Филозоф Никола Танасић каже да ово није једина паралела и да стари фанови филмова неретко ископају неку мање познату аналогију, попут ове о блокади врло битне трговачке руте.
Неке паралеле нису уопште случајне, нити су натегнута интерпретација. Џорџ Лукас је и сам у неким интервјуима потврдио да му је узор за побуњеничку алијансу био Вијетконг, док му је узор за злу Империју, упркос иконографији која је нацистичка, била сама Америка, каже Танасић за Спутњик.
Оно што је Лукаса ту највише занимало, каже он, био је диспаритет технологије где са једне стране стоји технолошка суперсила, док насупрот њој стоје побуњеници који се сналазе.
Побуњеничка алијанса није технолошки напреднија, али ипак има боље свемирске бродове и пилоте од империје и то је такође паралела са Вијетконгом који је користио совјетско оружје. Када се уђе мало у тај приповедачки ,,лор" Звезданих ратова, схватате да су се и многе високотехнолошке планете такође побуниле против зле Империје. Поред тога, у последњим филмовима јављају се и високотехнолошке планете које зарађују огроман новац продајући оружје и једнима и другима.
Звездани ратови временом су постали врло озбиљна политиколошка прича, тврди наш саговорник и додаје да је у трећој трилогији, највише критикованој, Лукас показао веома солидне увиде у начин на који функционише политика нашег времена. Међутим, америчка публика није више имала слуха за тако нешто.
Џаба Трамп или Доналд Хат?
У филмовима постоје три епохе. Једна представља пад старе Републике и њу приказују филмови снимани на врхунцу америчке хегомоније. Американци су се тада осећали довољно добро у својој кожи, тако да им није сметао тај ниво субверзије, истиче Танасић.
Имамо човека који се појављује као неко ко ће да ,,исуши мочвару". Републички сенат не функционише. Нису у стању да донесу одлуку, доносе се неадекватна решења, потребна је чврста рука да се читава ствар разреши и тада на сцену ступа харизматични вођа који увлачи читаву Галактичку Републику у грађански рат. У том рату се испоставља да исти центар повлачи и једну и другу страну, а цела поента је да се успостави страховлада, како уосталом и настаје Империја.
Звучи доста познато. У другој фази долази до сукоба побуњеника и Империје, док трећа фаза подразумева поновно успостављање Републике. Постоји много прича о покушајима састављања нечега што се разбило, напомиње Танасић, али свака од њих показује неуспех. Најновији филмови Ратова звезда показују како функционише једно друштво које је изгубило своју политичку кохезију. Иако више нема неког заједничког ауторитарног система који би га држао, нема више ни заједничке идеје која може да га састави.
Такво друштво, објашњава наш саговорник, разапето је између две екстремне позиције. Једна је анархолиберализам где свако води своју политику, а друга је тоталитаризам. Америка је тренутно разапета између та два екстрема. С једне стране је део друштва који хоће да убије државу као такву, каже Танасић, а једина алтернатива им је трамповски цезаризам који подразумева агресивни деспотски однос према сопственим грађанима, али и свету.
Америка је отишла у такву крајност да делује наивно и у поређењу са Звезданим ратовима. Трампа су на почетку другог мандата поредили са императором Палпатином који долази као харизматични вођа, након чега успоставља лични тирански апарат, али који је ипак довољно компетентан да тако нешто уради. Сада га пореде са Џаба Хатом, једним мешетаром, муљатором, криминалцем који није у стању да реши ниједан проблем са којим се суочи и који се при томе понаша као размажено дериште.
Овакве паралеле искрсавају из разлога што је читава иконографија Звезданих ратова врло утицајна. Уз то, додаје Танасић, иконографија старијих филмова далеко је утицајнија од новијих и то је још један проблем Америке - да генерише нове приче које би у целини њиховог друштва биле препознате као заједничка култура. Американци су као друштво девастирани и немају више заједничку културу.
Галактички Ормуз и дубока свемирска држава
У четвртом филму долази до блокаде планете Набу која представља битну трговачку руту. Република је уништена и то је прича о рађању Империје и уништењу џедајског реда, објашњава Танасић. Тада се јавља мистериозна личност Дарта Сидијуса који из сенке повлачи нити побуне против ауторитета Републике, али се касније испоставља да је он истовремено и особа која се пење на врх лествице Републичког Сената, након чега бива проглашен за канцелара.
То је у суштини прича о дубокој држави и фамозној мочвари, односно људима који управљају са обе стране јавног конфликта, богате се и остварују сопствене циљеве, без обзира на то која страна у сукобу побеђује. Управо то данас гледамо у америчкој политици. На власт прво дођу екстремни воукисти који хоће да претварају дечаке у девојчице, забрањују белце по фирмама, а Блек рок профитира. После њих дође Доналд Трамп који ће да учини дечаке поново дечацима и врати емигранте и црнце на своје место, док Блек рок опет зарађује.
Један осиони систем почне са блокирањем једне планете, односно трговачке руте, и покреће каскаду догађаја који доводе до коначног пада читавог система. При томе, Република која је узела за право да контролише ту руту бива замењена тоталитарном диктатуром и постаје део система који чини галактички геноцид. Наш саговорник каже да то све заиста јесте једно суморно упозорење које говори о томе чему воде прекомерни апетити државних структура према власти, поготово кад су у питању међународни односи.
Ајатолах Јода
Срби су исто вукли паралеле са Ратовима звезда. За време бомбардовања 1999. РТС је емитовао монтажe у којима је Клинтон приказан као император. Сваки пут када Америка уђе у неку, како они кажу интервенцију, намећу се паралеле из Звезданих ратова, каже наш саговорник. Парадоксално, Американци такође воле да праве такве паралеле, с тим што они себе виде као побуњеничку алијансу.
Оно што сви упорно занемарују јесте да је Империја потпуно изопачила ту религију џедаја. Они су веровали у једну свепрожимајућу Силу, а император је дошао и рекао ,,та Сила сам ја". Он потпуно растура ту религију, а себе поставља у њен центар. То и Трамп данас ради са својим Евангелистима кад проглашава себе за Исуса. Са друге стране је Хамнеи који представља религију у којој нема секуларног раздвајања између духовних вођа и вођа револуције. Ако је ико данас Јода, то би био ајатолах Хамнеи. Он је истовремено врховни религијски вођа, али и главни војни заповедник у овом рату, а писао је твитове као што је Јода избацивао своје древне мудрости.
Овде лежи још један наук који Американци нису научили из Звезданих ратова, додаје наш саговорник. Оби-Ван Кеноби, који је оличење духовног принципа џедаја, говори Дарт Вејдеру ,,сад ме убиј и постаћу јачи него што можеш да замислиш". Управо то се десило и са Хамнеијем. Хамнеи је постао не само мученик, него принцип и симбол отпора - постао је неуништив. Њега није било физички тешко убити, а Американци се тек сад сусрећу са последицама својих потеза, тврди Танасић.
Дизниленд као мера Америке
Оно што једну митологију чини великом јесте њена морална инструктивност, каже Танасић. Звездани ратови нису део америчке националне митологије, већ глобалне митологије препознатљиве у Шангају, Токију, Нигеру, Европи, а препознатљива је, између осталог, јер су њене приче једноставне и инструктивне.
Није питање шта се из свега тога може ишчитати, јер је одговор страховито много. Поента лежи негде другде. Парафразираћу француског филозофа Бодријара: ,,Дизниленд је једина права Америка, а остатак Америке је фантазија и симулација". Поента је у томе што су се Американци толико уживели у своју фантазију и симулацију себе као великог глобалног хегемона, да су заборавили на истине које су уткали у своје фикције. Ако Американци нешто треба да науче у овом тренутку, то је да уместо што кукају како се не снимају добри филмови као некада, почну да их гледају. Они су сами себи поставили јасне и инструктивне поруке како се понашају зликовци, а како добри момци и за културу која је толико убеђена у своју исправност, јако мало воде рачуна о томе како би требало да се понашају.
Њима је једино битно да су себе прогласили за побуњеничку алијансу, а то што је у питању паралела која никако не функционише, то њих не занима. Данашње америчке генерације нити то разумеју, нити прате, закључује Никола Танасић.
Погледајте и:
