Почело је са нама, нек' се заврши са Ираном: Прети ли Европи – нови велики рат
19:24 28.04.2026 (Освежено: 20:52 28.04.2026)
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Пратите нас
Америка је покушала да очува свој систем владања у Авганистану, што се завршило катастрофом по САД. Затим се прешло на Иран, што се још у првој фази рата такође завршило њиховим поразом. Где је трећа тачка одступнице? Ако се Американци стално померају ка истоку, онда је Европа следећа станица и њу би могао да очекује нови велики рат.
Овако је Душан Пророковић, виши научни сарадник на Институту за међународну политику и привреду, коментарисао актуелна светска дешавања на округлом столу „Србија, Русија и рат на Блиском истоку“ који су заједно организовали Српско-руско братство и Први покрет за Србију, а чијиј је модератор био публициста Марко Калик.
Округли сто је одржан тачно два месеца по почетку агресије Сједињених Држава и Израела на Иран, а један од повода његовог организовања била је и посета министра спољних послова Исламске Републике Иран Абаса Аракчија Русији и њеном председнику Владимиру Путину. На трибини су међу присутнима били и представници амбасада Руске Федерације, Републике Белорусије и Ирана у Београду.
Авганистан, Иран, ко је следећи?
Пророковић не мисли да је рат против Ирана почео „сам од себе“, већ да га је изазвала промена структуре светског политичког система. Сједињене Америчке Државе у протеклих неколико деценија кроз нове конфликте упорно покушавају да одрже једнополарну структуру светског политичког система. Међутим, каже он, то им баш и не полази за руком. После катастрофалних пораза у Авганистану и Ирану, наш саговорник страхује да би следећа криза могла да се деси баш у – Европи.
У међувремену су Американци покушали да индуковањем рата у Украјини избаце Русију из игре, али ни у томе нису успели. Тако да сада са једне стране имамо одлазећег хегемона који кроз конфронтације жели да сачува своју доминацију, али у томе не успева, а са друге стране имамо глобалну већину која још није довољно артикулисана. Тој глобалној већини ће бити потребно потребна најмање деценија да се артикулише, што значи да ћемо у наредних десет година живети у веома нестабилном свету. Чак и ако се овај рат у Ирану сутра заврши, вероватно ће се појавити неки нови, јер је реч о процесима дугог трајања, рекао је Пророковић.
Када је реч о руској спољној политици и геополитици на Блиском истоку, очигледно је да се ради о стратегији дугог трајања где се ништа не дешава „преко ноћи“, каже он. Укљученост Русије у овај сукоб је системска, свеобухватна и пројектована и зато се овај рат на Блиском истоку не може анализирати само кроз призму текућих дешавања, него и неких прошлих, па и прогнозираних догађаја.
Моја процена је да ће се дестабилизација Блиског истока наставити, са могућим ширењем ка Европи. То носи ризике енергетске и економске кризе, али и нове безбедносне изазове који би могли погодити и Балкан, закључује Пророковић.
Напад на мултиполарни свет
Драгана Митровић, редовни професор Факултета политичких наука у Београду, рекла је да напад на Иран симболизује много више од војног сукоба две државе – он представља и напад на идеју мултиполарног светског поретка, у коме Иран има значајно место. То је, каже, такође и напад на формате као што су БРИКС и Шангајска организација за сарадњу.
Иако су Сједињене Америчке Државе вербално признале да је мултиполарност реалност, у пракси не одступају од своје геополитичке матрице. Она подразумева продирање по свим меридијанима и Американци се не одричу тога да задрже позицију глобалног хегемона. Како им се ресурси смањују, они ће у томе бити све мање успешни, међутим, и даље представљају једну колосалну војну силу, способну да нанесе страховите губитке готово свакој држави на свету, изузев Руској Федерацији, рекла је професорка Митровић.
Ако је ишта „добро“ произашло из овог рата, закључује она, то је да је поново потврђено да јединство политичког Запада више не постоји у облику у којем га је свет познавао. Овим ратом је само дубоко продубљен раздор између Сједињених Америчких Држава и Европске уније, али и унутар самог НАТО-а.
Округли сто „Србија, Русија и рат на Блиском истоку“
© Фото : Прес центар УНС / Округли сто „Србија, Русија и рат на Блиском истоку“
Свако има шансу да се бори
Андреј Млакар, новинар и уредник РТ Балкан, рекао је да се на Блиском истоку не ради о класичном војном сукобу, већ о комбинованом облику ратовања који представља мешавину класичних ваздушних удара и асиметричног одговора Ирана. Управо тај асиметрични одговор показао се као веома значајан, објашњава он, јер је Иран још у првој фази сукоба успео да у релативно кратком року нанесе озбиљне ударе војној инфраструктури Сједињених Америчких Држава, што је преседан у савременим конфликтима.
Иран је, на основу претходних искустава, прилагодио своју тактику и успео да умањи ефекте америчких удара, посебно када је реч о кључној војној инфраструктури. Укупно гледано, овај сукоб показује да асиметрично ратовање може дати значајне резултате чак и против технолошки надмоћнијег противника. Ефекти су видљиви како у војној, тако и у економској и инфраструктурној сфери, али и у ширем геополитичком контексту, закључује Млакар.
Свету треба нови антифашизам
Амбасадор у пензији и председник Првог покрета за Србију Владимир Кршљанин рекао је да англоамеричко-јеврејска олигархија представља најопаснији антиљудски и антицивилизацијски фактор људске историје. Он је додао и то да се међународноправни поредак настао после Другог светског рата заснива на антифашизму, а да је фашизам био нуспродукт поменуте олигархије. Кршљанин сматра да је зато данас потребна обнова и проширење концепта фашизма.
Данас се колективни Запад свео на злочиначку суштину своје олигархије, издајући све своје стваралачко и вредносно наслеђе, укључујући правну државу и демократију. Југославнија, историјска Србија и српски народ били су прве жртве очајничких покушаја олигархије да чистим злочинима очува заувек изгубљену светску доминацију. Надамо се да ће Иран и ирански народ бити њихова последња жртва, закључује Кршљанин.
Погледајте и:
