https://sputnikportal.rs/20260429/moldavija--jos-jedno-uporiste-zapada-protiv-rusije-olivera-ikodinovic-1198676228.html
Молдавија — још једно упориште Запада против Русије
Молдавија — још једно упориште Запада против Русије
Sputnik Србија
Идеја молдавских власти да се убрза улазак те земље у Европску унију, чак и по цену одрицања од проруског Придњестровља, политички је ризична и нереална... 29.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-29T22:20+0200
2026-04-29T22:20+0200
2026-04-29T22:20+0200
русија
русија
русија – политика
молдавија
свет
придњестровље
анализе и мишљења
маја санду
европска унија (еу)
нато
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111699/59/1116995928_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_478e49a23bc1d8a480e0a4fae570daf3.jpg
Према њеним речима, европска интеграција Молдавије не може се посматрати изоловано од ширег геополитичког контекста, у којем Запад Молдавију – по узору на Украјину - види као део простора за обрачун са Русијом.Повод за овакву оцену је изјава председнице Молдавије Маје Санду да постоји могућност фазног приступања Европској унији, при чему би земља у почетној фази могла да напредује ка чланству без региона Придњестровља.На питање колико је реалан сценарио уласка Молдавије у ЕУ без Придњестровља и да ли ЕУ дозвољава интеграцију држава са „замрзнутим конфликтима“ и територијалним споровима руски експерт Наталија Харитонова каже да су за процес проширења Европске уније кључне политичке одлуке.Уместо политичког решења, молдавске власти користе притисак да тај проруски регион „сломе“ и приморају га на интеграцију.„Од различитих могућих опција решавања придњестровског питања — било дипломатским путем који је пожељан, било војним путем — Молдавија је изабрала да изврши економски притисак на тај регион како би Придњестровље само пожелело да се интегрише у састав Молдавије и онда би, у таквом ‘обновљеном' облику, Молдавија срећно ушла у Европску унију“, сматра саговорница Спутњика.Харитонова се држи става да Молдавија „ни са Придњестровљем ни без Придњестровља“ у догледној будућности неће постати чланица Европске уније. По њеном мишљењу, ни један од могућих сценарија не води реалном и скором чланству у ЕУ.„Молдавија фактички - а о томе директно говори и молдавска опозиција - не испуњава захтеве ЕУ. Постоји, чини ми се, девет основних захтева Европске уније за земље које желе да уђу у ту Унију. Дакле, чак и по формалним критеријумима, Молдавија тамо не може да уђе. Све што говори Европска унија, и тим пре све што говоре актуелне власти у Кишињеву, јесу чисто политичке изјаве и разговори који служе да мобилизују становништво и легитимишу даљи раскид односа са Руском Федерацијом и са оним интеграцијама у којима Русија активно учествује, на пример ЗНД“, истиче Харитонова.Молдавија је најавила излазак из Заједнице независних држава, али руски стручњаци упозоравају да би такав потез могао имати негативне последице по земљу, пре свега у погледу економских и регионалних веза које су до сада постојале у оквиру тог формата.Док елите говоре о ЕУ, молдавски народ грца у сиромаштвуОве оцене су уследиле након што је председница Маја Санду изјавила је да би евентуално уједињење Молдавије са Румунијом могло да убрза пут земље ка чланству у Европској унији. Она је оценила да би такав сценарио донео одређене предности, посебно у контексту сложених геополитичких околности.Санду, која има и румунски пасош, навела је да постоји и могућност да се процес приступања ЕУ одвија у фазама, у почетку без региона Придњестровља. Ипак, истакла је да би стабилније решење било да се та област претходно реинтегрише у молдавски правни и политички систем.Подсетила је и да је раније изјавила како би подржала уједињење са Румунијом уколико би грађани на референдуму донели такву одлуку, наглашавајући да Молдавија пролази кроз озбиљне безбедносне и политичке изазове као самостална држава.Како је истакла председница Молдавије, Кишињев рачуна да ће процес приступања Европској унији бити завршен до 2030. године. Према речима Санду, молдавска влада активно ради на томе да се тај рок испуни.Руски аналитичари сматрају да кораци Кишињева не воде остварењу циља и уласку те земље у ЕУ до 2030. године и истичу да без решавања конфликта са Придњестровљем нема реалних предуслова за интеграцију.Харитонова је уверена да у Молдавији неће бити одржан референдум о уједињењу са Румунијом, јер би, по њеном мишљењу, власти на њему изгубиле, с обзиром на то да би већина становништва гласала против таквог сценарија.Она такође подсећа да је тзв. „еврореферендум“ већ одржан, уз спорне околности и могуће манипулације, што је омогућило да се у Уставу формализује европски курс државе.Према њеном тумачењу, када се данас говори о новом референдуму заправо се мисли на изјашњавање о могућем уједињењу са Румунијом, које се представља као једна од опција за убрзање уласка у Европску унију.На питање о могућим последицама оваквих изјава и ставу јавности у Молдавији, Харитонова оцењује да је становништво у великој мери „удаљено од политичких процеса" и да се пре свега бави свакодневним егзистенцијалним проблемима.„Молдавском народу изјаве Санду нису толико битне, јер је становништво заузето пуким преживљавањем. Две трећине становништва живи испод границе сиромаштва. Зато постоји равнодушност према свему што власти говоре. Зато неће бити никаквих последица. Европска унија ће наставити да ‘мами' Молдавију (слатким) обећањима о чланству, а при том ништа конкретно неће радити. Стално ће подсећати Кишињев да нешто није испуњено, да ово није урађено, и да још није време за пријем. То ће трајати у недоглед“, оцењује Харитонова.Такође она оцењује да ће се у наредном периоду наставити процес милитаризације Молдавије, јер Европска унија, према њеном мишљењу, посматра ту земљу као средство за супротстављање Русији, по моделу Украјине. При томе, наглашава она, молдавско становништво уопште не жели рат — нема ратоборних намера према Русији или било коме другом.„Ово је апсолутно манипулативна политика Брисела, која претвара Молдавију у још једно антируско упориште. При том, намеће се питање на Западу – постоји ли уопште потреба да Молдавију примимо у свој састав или, на пример, у НАТО? Не постоји никаква, јер НАТО је већ одавно присутан на њеној територији и то је довољно“, истиче Харитонова.Она сматра да ће сукоб у Украјини имати кључан утицај на ситуацију у Молдавији и на њен положај у региону, посебно у односима између Кишињева и Брисела.Могуће ресетовање односа са РусијомХаритонова истиче да Русија има снаге и средстава да одговори на евентуалне претње које би могле доћи из правца Молдавије, али додаје да се ситуација не може посматрати искључиво кроз призму војних или техничких могућности. Према њеним речима, важнији је шири, системски увид у процесе који се одвијају у региону.„Русија, наравно, има снаге и могућности, али постоје и ствари друге природе — системско разумевање онога што се дешава у региону. Постоји признање чињенице да је молдавски народ близак руском, постоји Споразум о пријатељству и сарадњи Русије и Молдавије који је, упркос свему, и даљи на снази, као и многе системске везе између две државе, како билатералне, тако и у оквиру још увек актуелног чланства Молдавије у ЗНД-у. И треба имати у виду да се све што се дешава у Молдавији посматра, између осталог, и кроз призму сукоба у Украјини“, каже Харитонова.Молдавија је најавила излазак из Заједнице независних држава, при чему стручњаци упозоравају да би такав потез могао имати негативне последице по земљу, пре свега у погледу економских и регионалних веза које су до сада постојале у оквиру тог формата.Подсетимо, Придњестровље се одвојило од Молдавије почетком деведесетих, због страха да ће се земља поново ујединити са Румунијом након распада Совјетског Савеза и оружаног сукоба.У Придњестровљу живи више од 220 хиљада руских држављана, а на територији тог региона налази се ограничени контингент руских војних снага, који је тамо остао након сукоба деведесетих и делује у оквиру мировне мисије и заштите највећег складишта оружја из Другог светског рата.Присуство руског контигента један је од кључних фактора стабилности, али истовремено представља и једну од главних спорних тачака у односима између актуелног молдавског режима и Русије.
https://sputnikportal.rs/20260424/moskva-porucuje-dalje-ruke-od-pridnjestrovlja-rusija-olivera-ikodinovic-1198422748.html
придњестровље
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, молдавија, свет, придњестровље, анализе и мишљења, маја санду, европска унија (еу), нато, свет – политика
русија, русија – политика, молдавија, свет, придњестровље, анализе и мишљења, маја санду, европска унија (еу), нато, свет – политика
Молдавија — још једно упориште Запада против Русије
Идеја молдавских власти да се убрза улазак те земље у Европску унију, чак и по цену одрицања од проруског Придњестровља, политички је ризична и нереална, оцењује руски експерт Наталија Харитонова.
Према њеним речима, европска интеграција Молдавије не може се посматрати изоловано од ширег геополитичког контекста, у којем Запад Молдавију – по узору на Украјину - види као део простора за обрачун са Русијом.
Повод за овакву оцену је изјава председнице Молдавије Маје Санду да постоји могућност фазног приступања Европској унији, при чему би земља у почетној фази могла да напредује ка чланству без региона Придњестровља.
На питање колико је реалан сценарио уласка Молдавије у ЕУ без Придњестровља и да ли ЕУ дозвољава интеграцију држава са „замрзнутим конфликтима“ и територијалним споровима руски експерт Наталија Харитонова каже да су за процес проширења Европске уније кључне политичке одлуке.
„Зато не можемо тврдити да Европска унија не прима у свој састав државе које имају нерешене сукобе. Таквих примера је много — свуда су то искључиво политичке одлуке, као и у случају Молдавије. Дакле, Европска унија је раније говорила да Молдавија може ући у састав ЕУ без Придњестровља, али се отприлике пре пола године тај став променио због чега су власти у Кишињеву биле веома незадовољне. Сада су добиле јасно формулисан захтев од Брисела да морају да се договарају са Придњестровљем, што Молдавија не жели“, каже Харитонова.
Уместо политичког решења, молдавске власти користе притисак да тај проруски регион „сломе“ и приморају га на интеграцију.
„Од различитих могућих опција решавања придњестровског питања — било дипломатским путем који је пожељан, било војним путем — Молдавија је изабрала да изврши економски притисак на тај регион како би Придњестровље само пожелело да се интегрише у састав Молдавије и онда би, у таквом ‘обновљеном' облику, Молдавија срећно ушла у Европску унију“, сматра саговорница Спутњика.
Харитонова се држи става да Молдавија „ни са Придњестровљем ни без Придњестровља“ у догледној будућности неће постати чланица Европске уније. По њеном мишљењу, ни један од могућих сценарија не води реалном и скором чланству у ЕУ.
„Молдавија фактички - а о томе директно говори и молдавска опозиција - не испуњава захтеве ЕУ. Постоји, чини ми се, девет основних захтева Европске уније за земље које желе да уђу у ту Унију. Дакле, чак и по формалним критеријумима, Молдавија тамо не може да уђе. Све што говори Европска унија, и тим пре све што говоре актуелне власти у Кишињеву, јесу чисто политичке изјаве и разговори који служе да мобилизују становништво и легитимишу даљи раскид односа са Руском Федерацијом и са оним интеграцијама у којима Русија активно учествује, на пример ЗНД“, истиче Харитонова.
Молдавија је најавила излазак из Заједнице независних држава, али руски стручњаци упозоравају да би такав потез могао имати негативне последице по земљу, пре свега у погледу економских и регионалних веза које су до сада постојале у оквиру тог формата.
Док елите говоре о ЕУ, молдавски народ грца у сиромаштву
Ове оцене су уследиле након што је председница Маја Санду изјавила је да би евентуално
уједињење Молдавије са Румунијом могло да убрза пут земље ка чланству у Европској унији. Она је оценила да би такав сценарио донео одређене предности, посебно у контексту сложених геополитичких околности.
Санду, која има и румунски пасош, навела је да постоји и могућност да се процес приступања ЕУ одвија у фазама, у почетку без региона Придњестровља. Ипак, истакла је да би стабилније решење било да се та област претходно реинтегрише у молдавски правни и политички систем.
Подсетила је и да је раније изјавила како би подржала уједињење са Румунијом уколико би грађани на референдуму донели такву одлуку, наглашавајући да Молдавија пролази кроз озбиљне безбедносне и политичке изазове као самостална држава.
Како је истакла председница Молдавије, Кишињев рачуна да ће процес приступања Европској унији бити завршен до 2030. године. Према речима Санду, молдавска влада активно ради на томе да се тај рок испуни.
Руски аналитичари сматрају да кораци Кишињева не воде остварењу циља и уласку те земље у ЕУ до 2030. године и истичу да без решавања конфликта са Придњестровљем нема реалних предуслова за интеграцију.
Харитонова је уверена да у Молдавији неће бити одржан референдум о уједињењу са Румунијом, јер би, по њеном мишљењу, власти на њему изгубиле, с обзиром на то да би већина становништва гласала против таквог сценарија.
Она такође подсећа да је тзв. „еврореферендум“ већ одржан, уз спорне околности и могуће манипулације, што је омогућило да се у Уставу формализује европски курс државе.
Према њеном тумачењу, када се данас говори о новом референдуму заправо се мисли на изјашњавање о могућем уједињењу са Румунијом, које се представља као једна од опција за убрзање уласка у Европску унију.
На питање о могућим последицама оваквих изјава и ставу јавности у Молдавији, Харитонова оцењује да је становништво у великој мери „удаљено од политичких процеса" и да се пре свега бави свакодневним егзистенцијалним проблемима.
„Молдавском народу изјаве Санду нису толико битне, јер је становништво заузето пуким преживљавањем. Две трећине становништва живи испод границе сиромаштва. Зато постоји равнодушност према свему што власти говоре. Зато неће бити никаквих последица. Европска унија ће наставити да ‘мами' Молдавију (слатким) обећањима о чланству, а при том ништа конкретно неће радити. Стално ће подсећати Кишињев да нешто није испуњено, да ово није урађено, и да још није време за пријем. То ће трајати у недоглед“, оцењује Харитонова.
Такође она оцењује да ће се у наредном периоду наставити процес милитаризације Молдавије, јер Европска унија, према њеном мишљењу, посматра ту земљу као средство за супротстављање Русији, по моделу Украјине. При томе, наглашава она, молдавско становништво уопште не жели рат — нема ратоборних намера према Русији или било коме другом.
„Ово је апсолутно манипулативна политика Брисела, која претвара Молдавију у још једно антируско упориште. При том, намеће се питање на Западу – постоји ли уопште потреба да Молдавију примимо у свој састав или, на пример, у НАТО? Не постоји никаква, јер НАТО је већ одавно присутан на њеној територији и то је довољно“, истиче Харитонова.
Она сматра да ће сукоб у Украјини имати кључан утицај на ситуацију у Молдавији и на њен положај у региону, посебно у односима између Кишињева и Брисела.
Могуће ресетовање односа са Русијом
Харитонова истиче да Русија има снаге и средстава да одговори на евентуалне претње које би могле доћи из правца Молдавије, али додаје да се ситуација не може посматрати искључиво кроз призму војних или техничких могућности. Према њеним речима, важнији је шири, системски увид у процесе који се одвијају у региону.
„Русија, наравно, има снаге и могућности, али постоје и ствари друге природе — системско разумевање онога што се дешава у региону. Постоји признање чињенице да је
молдавски народ близак руском, постоји Споразум о пријатељству и сарадњи Русије и Молдавије који је, упркос свему, и даљи на снази, као и многе системске везе између две државе, како билатералне, тако и у оквиру још увек актуелног чланства Молдавије у ЗНД-у. И треба имати у виду да се све што се дешава у Молдавији посматра, између осталог, и
кроз призму сукоба у Украјини“, каже Харитонова.
Молдавија је најавила излазак из Заједнице независних држава, при чему стручњаци упозоравају да би такав потез могао имати негативне последице по земљу, пре свега у погледу економских и регионалних веза које су до сада постојале у оквиру тог формата.
„Проблем постоји са актуелним политичким режимом у Молдавији, али кад-тад ће се завршити мандат Маје Санду и биће нови избори и можда се појави адекватна политичка снага која ће другачије гледати на односе са Русијом. И тада би се ситуација у земљи могла променити, односи се нормализовати, а одређене претње које не потичу из Молдавије, али могу потенцијално потицати из Брисела биће аутоматски елиминисане“, закључила је Харитонова.
Подсетимо, Придњестровље се одвојило од Молдавије почетком деведесетих, због страха да ће се земља поново ујединити са Румунијом након распада Совјетског Савеза и оружаног сукоба.
У Придњестровљу живи више од 220 хиљада руских држављана, а на територији тог региона налази се ограничени контингент руских војних снага, који је тамо остао након сукоба деведесетих и делује у оквиру мировне мисије и заштите највећег складишта оружја из Другог светског рата.
Присуство руског контигента један је од кључних фактора стабилности, али истовремено представља и једну од главних спорних тачака у односима између актуелног молдавског режима и Русије.
