https://sputnikportal.rs/20260501/brisel-hoce-da-srbiji-slomi-kicmu-cvrsta-veza-sa-rusijom-mnogo-vise-vredi-od-evropskih-fondova-1198761177.html
Брисел хоће да Србији сломи кичму: Чврста веза са Русијом много више вреди од европских фондова
Брисел хоће да Србији сломи кичму: Чврста веза са Русијом много више вреди од европских фондова
Sputnik Србија
Програми ЕУ су прикривена субвенција за њихову привреду, где 85 одсто новца заврши код њихових консултаната. Иза прича о правосуђу крије се политичка уцена... 01.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-01T20:09+0200
2026-05-01T20:09+0200
2026-05-01T20:09+0200
србија
србија
србија – политика
србија – економија
европска унија (еу)
финансијска помоћ
укидање
русија
бранко павловић
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1c/1198655395_0:272:2541:1701_1920x0_80_0_0_7a327cfd9900fd3b9cd52dc9270f8953.jpg
Овако адвокат и посланик у Скупштини Србије Бранко Павловић коментарише најаву обустављања помоћи Европске уније Србији због, како је објашњено, назадовања када је реч о правосудном систему:Да је подршка Србији у оквиру такозваног Плана раста привремено обустављена због проблема у правосудном систему обзнанила је у четвртак комесар ЕУ за проширење Марта Кос.Она је навела да Европска комисија очекује да Србија у потпуности спроведе све препоруке Венецијанске комисије, као и да је констатовано назадовање када је реч о демократији, на пољу слободе говора и медија.„Постоји будућност Србије у ЕУ, али курс мора да се врати или да се снажније изрази у деловању политичара. Такође је важна и геополитичка оријентација. Имамо правило да земља, да би постала чланица, мора да се стопроцентно усагласи са спољном и безбедносном политиком ЕУ“, рекла је Кос алудирајући на увођење санкција Руској Федерацији.Рекли - па пореклиДан касније Европске комисија је саопштила да још процењује да ли су испуњени релевантни услови за подршку земљама попут Србије и да ће у том контексту размотрити да ли су препоруке Венецијанске комисије спроведене. Односно, да ли Србија и даље испуњава услове за плаћања у оквиру финансијских инструмената ЕУ.Павловић сматра да је пре свега важно објаснити шта Србија добија овом „помоћи“. Суштински, каже - скоро ништа.„То је фонд од шест милијарди евра намењених региону, од чега је Србији опредељено око 1,5 милијарди. Ти подаци су погрешно интерпретирани у јавности, јер две трећине тог износа заправо чине кредити, док се преостала трећина, коју ЕУ назива донацијама, растеже на период од четири године“, каже и додаје:„А она се одмах показује у разлици у цени гаса по којој Србија купује гас и цени гаса по којој већина Европске уније купује гас. На тој разлици, не рачунајући ову годину, Србија је до сада уштедела две милијарде долара. А оне су нам омогућиле да ми инвестирамо где хоћемо, бескаматно. Пошто смо уштедели, нема никаквих кредитних линија, и наравно, нисмо уопште политички условљени. Корист коју имамо тако што нећемо да уведемо санкције Русији је економски упоредиво већа. Свакако, јер ту нема политичког условљавања за разлику од фондова Европске уније“.Једини разлог – да се Србија казниПавловић додаје да се политичка уцена ЕУ крије иза приче о правосудним законима, те да се измене о којима Марта Кос говори не могу обавити у року о коме она говори.Он објашњава да је немогуће да се поступи по мишљењима, која су прелиминарна и биће усвојена средином јуна, када Венецијанска комисија заседа. Подсећа и да је држава одмах рекла да приступамо усаглашавању са препорукама. Дакле , зашто онда уводе било какве санкције? То је потпуно бесмислена ствар.Заоштравање део глобалног процесаУпитан да ли је индикативно да је до ове „казне“ дошло у недељи у којој су више од сат и по конструктивно разговарали амерички и руски председник Доналд Трамп и Владимир Путин, у тренутку када Трамп улази у отворени политички рат са Немачком и добрим делом ЕУ, зато што не жели да подржава њихове ратне пројекте у Европи, Павловић каже да би разговор би био још бољи, да Трамп није ударио главом о зид по питању Ирана.„Али очигледно долази до једног продубљивања јаза између Трампове Америке и Брисела и кључних држава ЕУ на политичком плану. Али пре свега, све те привреде иду убрзано ка рецесији, ка још већим проблемима, тако да се у тим перспективама заоштравају сви други односи и сви други проблеми који иначе постоје. Цело њихово заоштравање није само текуће актуелно и није само идеолошко, него је заправо једно репозиционирање усред врло, врло озбиљних економских проблема“.Све може да се надокнади уговорима са КиномУпитан да ли Србија ипак може имати економске проблеме због стопирања „помоћи“ Европске уније, да ли ће то осетити сами грађани, одговара негативно и понавља да је реч о четворогодишњем нивоу.„Имамо у плану ЕКСПО, имали смо кредитне линије за задуживање државе за око 18 милијарди евра за три године. А овде говоримо укупно, што кредита, што донација, око 600 милиона. Говоримо о три посто онога што су иначе државне инвестиције. Утицај неће бити нула, биће два и по одсто. Дакле како решавамо 97,5 одсто, тако ћемо решити и то ресто, и без њих. А следи и државна посета Народној Републици Кини. Буквално можемо са једним или два донета уговора да то анулирамо потпуно“.Грађани да кажу шта они мислеПавловић сматра да, поред владе и њеног јасног курса када су у питању политичке уцене Брисела, о свему треба да се изјасне и грађани Србије:„По свим истраживањима јавног мњења, подршка ЕУ се креће између 30 и 40 одсто, док је у парламенту око 90. То јасно показује раскорак између грађана и политичких структура. Зато немам ништа против предлога о референдуму на коме би се грађани изјаснили да ли желе у Европску унију, односно о кључним питањима спољне политике“, закључује Павловић.Он као алтернативу види јачање сарадње са организацијама попут БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу, где, како каже, постоји већи степен уважавања суверенитета држава.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/1c/1198655395_273:0:2541:1701_1920x0_80_0_0_3d2d237262b75e44222738e25eda7c6d.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија, србија – политика, србија – економија, европска унија (еу), финансијска помоћ, укидање, русија, бранко павловић, анализе и мишљења
србија, србија – политика, србија – економија, европска унија (еу), финансијска помоћ, укидање, русија, бранко павловић, анализе и мишљења
Брисел хоће да Србији сломи кичму: Чврста веза са Русијом много више вреди од европских фондова
Програми ЕУ су прикривена субвенција за њихову привреду, где 85 одсто новца заврши код њихових консултаната. Иза прича о правосуђу крије се политичка уцена, покушај да се Србији сломи кичма, уз услов свих услова - одрицање од Косова и Метохије и увођење санкција Русији. Али економска корист од сарадње са Москвом далеко надмашује европске фондове.
Овако адвокат и посланик у Скупштини Србије Бранко Павловић коментарише најаву обустављања помоћи Европске уније Србији због, како је објашњено, назадовања када је реч о правосудном систему:
„Реч је о четворогодишњем опредељеном износу од милијарду и по евра, од тога је само 500 милиона донација, остало су кредити. Није им довољно што усмеравају паре ка својим компанијама, што се приказују као добротвори, а две трећине су кредити, него још имају и тешке политичке уцене“, јасан је Павловић.
Да је
подршка Србији у оквиру такозваног Плана раста
привремено обустављена због проблема у правосудном систему
обзнанила је у четвртак комесар ЕУ за проширење Марта Кос.
Она је навела да Европска комисија очекује да Србија у потпуности спроведе све препоруке Венецијанске комисије, као и да је констатовано назадовање када је реч о демократији, на пољу слободе говора и медија.
„Постоји будућност Србије у ЕУ, али курс мора да се врати или да се снажније изрази у деловању политичара. Такође је важна и геополитичка оријентација. Имамо правило да земља, да би постала чланица, мора да се стопроцентно усагласи са спољном и безбедносном политиком ЕУ“, рекла је Кос алудирајући на увођење санкција Руској Федерацији.
Дан касније Европске
комисија је саопштила да још процењује да ли су испуњени релевантни услови за подршку земљама попут Србије и да ће у том контексту размотрити да ли су препоруке Венецијанске комисије спроведене. Односно, да ли Србија и даље испуњава услове за плаћања у оквиру финансијских инструмената ЕУ.
Павловић сматра да је пре свега важно објаснити шта Србија добија овом „помоћи“. Суштински, каже - скоро ништа.
„То је фонд од шест милијарди евра намењених региону, од чега је Србији опредељено око 1,5 милијарди. Ти подаци су погрешно интерпретирани у јавности, јер две трећине тог износа заправо чине кредити, док се преостала трећина, коју ЕУ назива донацијама, растеже на период од четири године“, каже и додаје:
„А она се одмах показује у разлици у цени гаса по којој Србија купује гас и цени гаса по којој већина Европске уније купује гас. На тој разлици, не рачунајући ову годину, Србија је до сада уштедела две милијарде долара. А оне су нам омогућиле да ми инвестирамо где хоћемо, бескаматно. Пошто смо уштедели, нема никаквих кредитних линија, и наравно, нисмо уопште политички условљени. Корист коју имамо тако што нећемо да уведемо санкције Русији је економски упоредиво већа. Свакако, јер ту нема политичког условљавања за разлику од фондова Европске уније“.
Једини разлог – да се Србија казни
Павловић додаје да се политичка уцена ЕУ крије иза приче о правосудним законима, те да се измене о којима Марта Кос говори не могу обавити у року о коме она говори.
Он објашњава да је немогуће да се поступи по мишљењима, која су прелиминарна и биће усвојена средином јуна, када Венецијанска комисија заседа. Подсећа и да је држава одмах рекла да приступамо усаглашавању са препорукама. Дакле , зашто онда уводе било какве санкције? То је потпуно бесмислена ствар.
„Не, овде се жели казнити Србија, мисле да је време да доведу на власт политичку гарнитуру која би беспоговорно одмах проводила све што Брисел каже, а прва ствар која се захтева је да се закључи уговор којим се одричемо Косова и Метохије и у истом дану, вероватно, да уведемо санкције Руској Федерацији. А после би били притисци везани за Републику Српску, за Српску православну цркву, наводни геноцид у Сребреници и тако редом. Мисле да могу да нам сломе кичму и да могу напокон да доведу до тога да се српски народ самоукине. То је за њих прави пут Србије ка ЕУ и због тога подижу тезију и уводе санкције“.
Заоштравање део глобалног процеса
Упитан да ли је индикативно да је до ове „казне“ дошло у недељи у којој су више од сат и по конструктивно разговарали амерички и руски председник
Доналд Трамп и Владимир Путин, у тренутку када Трамп улази у
отворени политички рат са Немачком и добрим делом ЕУ, зато што не жели да подржава њихове ратне пројекте у Европи, Павловић каже да би разговор би био још бољи, да Трамп није ударио главом о зид по питању Ирана.
„Али очигледно долази до једног продубљивања јаза између Трампове Америке и Брисела и кључних држава ЕУ на политичком плану. Али пре свега, све те привреде иду убрзано ка рецесији, ка још већим проблемима, тако да се у тим перспективама заоштравају сви други односи и сви други проблеми који иначе постоје. Цело њихово заоштравање није само текуће актуелно и није само идеолошко, него је заправо једно репозиционирање усред врло, врло озбиљних економских проблема“.
Све може да се надокнади уговорима са Кином
Упитан да ли Србија ипак може имати економске проблеме због стопирања „помоћи“ Европске уније, да ли ће то осетити сами грађани, одговара негативно и понавља да је реч о четворогодишњем нивоу.
„Имамо у плану ЕКСПО, имали смо кредитне линије за задуживање државе за око 18 милијарди евра за три године. А овде говоримо укупно, што кредита, што донација, око 600 милиона. Говоримо о три посто онога што су иначе државне инвестиције. Утицај неће бити нула, биће два и по одсто. Дакле како решавамо 97,5 одсто, тако ћемо решити и то ресто, и без њих. А следи и државна посета Народној Републици Кини. Буквално можемо са једним или два донета уговора да то анулирамо потпуно“.
Грађани да кажу шта они мисле
Павловић сматра да, поред владе и њеног јасног курса када су у питању политичке уцене Брисела, о свему треба да се изјасне и грађани Србије:
„По свим истраживањима јавног мњења, подршка ЕУ се креће између 30 и 40 одсто, док је у парламенту око 90. То јасно показује раскорак између грађана и политичких структура. Зато немам ништа против предлога о референдуму на коме би се грађани изјаснили да ли желе у Европску унију, односно о кључним питањима спољне политике“, закључује Павловић.
Он као алтернативу види јачање сарадње са организацијама попут БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу, где, како каже, постоји већи степен уважавања суверенитета држава.