00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Чудо у Северној Далмацији
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Путин је све објаснио – баш на Дан победе
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Јелена Поповић: Од разбојника до светитеља – само је један пут
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

СПЦ слави Светог Василија Острошког, хиљаде верника под Острогом

© Sputnik / Сенка МилошСвети Василије Острошки
Свети Василије Острошки - Sputnik Србија, 1920, 12.05.2026
Пратите нас
Српска православна црква данас слави Светог Василија Острошког, празник посвећен великом чудотворцу и исцелитељу. Хиљаде верника из Црне Горе и земаља региона окупило се под Острогом, где у молитвеном сабрању прослављају овог свеца.
Јутро је почело Светом архијерејском литургијом коју је служио архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Јоаникије, уз саслужење архиепископа Јашија и митрополита молдавског и буковинског Теофана.
Због веома великог броја верника, аутобуса и аутомобила из Одељења безбедности Даниловград апелују на поштовање саобраћајне сигнализације и инструкције полицијских службеника, као и да путовање планирају у складу са привременим режимом саобраћаја, преноси портал подгоричког Дана.
Мошти овог светитеља се чувају у манастиру Острог, које је место ходочашћа и за вернике других религија, а култ светитеља раширен је не само у Србији и Црној Гори, већ и на целом Балкану.
Он је рођен 1610. године као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи код Требиња у Херцеговини, од мајке Анастасије и оца Петра Јовановића.
У страху од данка у крви, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у манастир Завалу, у којем је тада игумановао његов стриц, игуман Серафим.
Службовао је Стојан у многим градовима, од Мостара, преко Херцег Новог и Пљеваља, Мораче, до Огоношта и Бјелопавлића.
Када је одрастао, отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице, где се и замонашио.
Као архијереј, живео је у манастиру Тврдошу све док Турци нису разорили овај манастир, па се преселио у Острог, где је наставио свој подвижнички живот.
Неуморан у молитвама, посту и физичком труду Свети Василије мирно се упокојио 1671. године.
Постоје писмена сведочења да су молитве упућене овом свецу услишене - свако коме је овај светац помогао, приликом следеће посете манастиру записује на папир читаву причу и оставља у Горњем манастиру, а монаси их сакупљају и претварају у књигу.
Бројне легенде сведоче о његовој милости, а једна од њих је и прича о томе да је једном давно са врха Горњег манастира испала беба из колевке.
Наиме, мајка је на бедему оставила колевку са бебом, која се преврнула и пала са висине од преко 70 метара.
Беба је чудом пронађена жива и здрава у подножју планине.
Они који не верују у ову причу ипак се замисле када чују да је пожар који је избио на планини Острошка греда поштедео оба манастира и оближње капеле.
Такође, постоји и легенда да је за време Другог светског рата изнад Горњег манастира Острог пала бомба која никада није ни експлодирала.
С обзиром на то да велики број људи који обилази ову светињу, посетиоци храма остају да преноће ту како би ујутру могли да присуствују светој литургији.
Верници спавају напољу или у конацима.
У манастир долазе људи и других вероисповести, међу којима има и муслимана који пред моштима светог Василија траже спас и исцељење од тешких болести и мука које су их задесиле.
Традиционални дан великог окупљања верника је 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.
Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине.
У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор Светог Василија.
Слави се и као крсна слава.
По народном обичајном календару, на овај дан се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала