Научници предлажу нови начин потраге за ванземаљским животом - Већ имају и потребан алат
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Истраживачи су можда открили нови начин тражења ванземаљског живота, који је заснован на идеји да није важна само врста биопотписа, већ и начин на који су они организирани.
Наш приступ би могао помоћи да потрага за животом буде ефикаснија. Ако молекуларни склоп не показује организацију сличну животу, то га може учинити метом нижег приоритета", рекао је Фабиан Кленер са Калифорнија Универзитета.
Прво, треба напоменути да живот користи и производи низ биолошки корисних материјала као што су аминокиселине, пептиди, протеини, масне киселине и тако даље. Ове појаве се стога сматрају потенцијалним "биопотписима", а ако их пронађемо на другом свету, сасвим је могуће да су произведени животним процесима, односно животом какав познајемо, стоји у чланку објављеном на порталу Сајнс Њуз.
Међутим, ове везе нису искључиво биолошке, јер их могу произвести и абиотичке хемијске реакције које немају везе с биологијом, а разликовање два могућа извора један је од највећих изазова астробиологије.
На пример, метански облак на Марсу могао би бити биолошког или геолошког порекла, а иста неизвесност такође отежава откривање фосфина у Венериној атмосфери или потенцијално откриће диметил сулфида (ДМС) у атмосфери егзопланета К2-18б.
Ово ствара збуњеност, јер откривање биопотписа не значи нужно откривање живота.
Међутим, Кленер је део тима који предводи Гидеон Јофе из Вајсмановог института у Израелу, а који је показао да можда постоји начин за разликовање биолошког и абиотичког порекла.
Да би то учинили, узели су пример из књиге еколога, где се живот мери с две метрике, његовом разноликошћу и равномерном распрострањеношћу. Фокусирали су се на две биолошке везе, аминокиселине и масне киселине.
Аминокиселине формирају дуге ланце зване пептиди, који се спајају у протеине, а који су "радни коњи" унутар биолошких ћелија.
Масне киселине чине део структуре тих ћелија. Обе могу бити произведене живим или неживим процесима.
"Фокусирали смо се на аминокиселине и масне киселине јер су оне централне молекуларне класе за живот какав познајемо и јер постоје одговарајући скупови података“" рекао је Кленер.
Тим је успео проучити око 100 скупова података, укључујући узорке астероида, фосила, метеорита, микроба, тла и синтетичких лабораторијских узорака. Показали су да су аминокиселине разноликије и равномерније распоређене када их стварају живи организми него када их производе неживи процеси.
За масне киселине важи обрнуто, мање су разнолике и мање равномерно распоређене када их ствара биологија.
Није непогрешива
Ипак, ово није непогрешива метода откривања живота, упозоравају истраживачи.
Пре свега, показали су да функционише само са аминокиселинама и масним киселинама.
"У принципу, слични организациони трендови могу постојати и за друге молекуларне класе, али то још треба тестирати", рекао је Кленер.
Друго, разноликост и дистрибуција ових био-веза морају се ставити у контекст с другим молекулама, иначе је немогуће рећи колико су заиста разнолике и равномерно распоређене.
То значи да се не може примијенити на ДМС детекцију на К2-18б, јер једноставно не знамо довољно о атмосфери те егзопланете да бисмо квантификовали разноликост и дистрибуцију.
"За једну молекулу попут ДМС-а, ситуација је другачија. За К2-18б, сам ДМС не би био довољан за нашу анализу, требао би нам шири инвентар сродних молекула", казао је Кленер.
Примењива и у нашем Сунчевом систему
Међутим, техника би могла бити кориснија ближе дому, у нашем Сунчевом систему, где су узорци и скупови података потпунији.
Један користан аспект истраживања је да се организациони обрасци одржавају без обзира на то колико је биолошки узорак деградиран.
На пример, фосилизована јаја диносауруса задржала су трагове дистрибуције и разноликости аминокиселина и масних киселина.
Ово би могло бити корисно за Марс, где астробиолози траже доказе о животу на Црвеној планети од пре милијарди година, када је Марс био топлији и влажнији.
"Биолошки узорци не постају бесмислени тек када се деградирају. Неке организационе информације могу опстати, што овај приступ чини корисним за древни Марс", додао је Кленер.
Техника сама по себи не може потврдити постојање живота. Уопштено, откриће ванземаљског живота било би толико дубоко откриће да би нам требало више доказа да бисмо били апсолутно сигурни.
Међутим, може нас упутити према најбољим местима за тражење.
Једно од тих места може бити Јупитеров месец Европа, који крије океан испод дебелог слоја леда.
Астробиолози нису сигурни да ли је тај океан способан да подржи живот или не.
Насина предстојећа мисија Европа Клипер, која је тренутно на путу према Јупитеру и стиже 2031. године, неће моћи да "гледа" испод леда, већ ће моћи проучава могуће локације где је океан избио на површину.
"Један од инструмената на Клиперу, који носи назив Сурфејс Даст Анлајзер, моћи ће да мери ниво заступљености органских молекула у леденим зрнцима које емитује Европа. Ако се открију породице органских молекула, наш приступ заснован на разноликости помоћи ће у тумачењу да ли ови молекули изгледају конзистентније с абиотичком хемијом или биолошком организацијом", закључио је Кленер.
Погледајте и:
