Батут: Почела сезона крпеља - на шта да обратите пажњу
© Sputnik / Денис Абрамов
/ Пратите нас
Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" издао је саоптење поводом сезоне крпеља који су присутни од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у мају и јуну, и могу пренети различите заразне болести, од којих су најпознатије Лајмска болест и крпељски енцефалитис.
Како наводе, најбоље мере заштите које значајно смањују ризик од инфекције јесу заштита, препознавање убода и правилно уклањање крпеља.
У том смислу, треба избегавајти боравак у пределима у којима има крпеља, а уколико боравите у природи препоручује се да ношење одеће светлих боја дугих рукава и ногавица, затворене обуће као и коришћење репеленте на откривеним деловима тела и крећу се пешачким стазама.
Преглед коже вршити како током боравка на подручју и то на свака три до четири сата, тако и након повратка кући.
"Крпељи траже влажну средину, па из тих разлога када се врши преглед коже на присуство крпеља препоручује се да се пажња посебно обрати на препоне, пазушне јаме, предео испод груди, појаса, затколене јаме, предњу и задњу страну ушне шкољке и кожу иза уха. Код деце пажљиво прегледати предео главе (укључујући космати део) и део врата", наводи се у саопштењу.
Подсећају да се крпељи могу унети у домаћинство путем одеће и кућних љубимаца због чега препоручују да се одећа четка пре уласка у кућу у циљу одстрањивања крпеља који касније могу да пређу са одеће на неког од чланова домаћинства, као и да се пре уласка у кућу прегледају кућни љубимци.
Истичу да након повратка из природе купање или туширање унутар два сата од уласка у кућу доприноси даљој контроли.
Шта кад дође до убода
Уколико дође до убода крпеља, важно је јавити се лекару у здравственој установи у току првих 24 сата од убода, јер је ризик од инфекције већи што је боравак крпеља на телу дужи.
"Не покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица увући у дубље слојеве коже. Не наносити врх ужарене цигарете, креме и испарљива уља преко крпеља и затим покушавати вађење, јер се у тим случајевима повећава ризик од преношења инфекције. У здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције", наводи се у саопштењу.
Додају да је важно забележити дан убода и дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља ради утврђивања и праћења природних жаришта болести, као и јавити се лекару у случајевима појаве црвенила на кожи или неког другог симптома у периоду од неколико недеља након убода крпеља.
Крпељи преносе на људе заразне болести као што су: Лајмска болест, крпељски енцефалитис, Кримска-Конго хеморагијска грозница, анаплазмоза, ерлихиоза, бабезиоза, Q грозница и рикециозе.
Симптоми болести почињу недељу до месец дана након убода крпеља, а озбиљније компликације се могу јавити недељама и месецима након убода, у виду симптома од стране централног нервног и кардиоваскуларног система, артритиса и кожних манифестација.
Болест може попримити хроничан ток, уколико се не препозна и не лечи на време.
Погледајте и:
