https://sputnikportal.rs/20260515/da-li-su-nedavni-potresi-na-severu-srbije-uvod-u-jaci-zemljotres-1199242081.html
Да ли су недавни потреси на северу Србије увод у јачи земљотрес
Да ли су недавни потреси на северу Србије увод у јачи земљотрес
Sputnik Србија
Земљотреси у северном делу Србије нису чести, али њихова појава није неочекивана, изјавила је Ана Младеновић, сеизмолог са Рударско-геолошког факултета... 15.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-15T15:49+0200
2026-05-15T15:49+0200
2026-05-15T15:49+0200
друштво
србија
србија – друштво
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/18/1183934117_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_d094148a3e3d4e3734f48883de0392e1.jpg
Ана Младеновић је за Танјуг објаснила да подручје Бездана у северозападној Бачкој, где се догодио најјачи магнитуде 4,1 степен по Рихтеру припада Панонском басену и сеизмички је најмање активно у Србији, пре свега зато што је најудаљеније од главних извора сеизмичке енергије - Јадранске обале, Карпата и Грчке."Раседи који тамо генеришу земљотресе налазе се дубоко испод седимената Панонског басена, па су такви догађаји ретки, али не и изненађујући", рекла је она.Младеновићева је нагласила да су слабији земљотреси који су се јавили након оног у Бездану типични накнадни удари, јер се енергија ослобођена главним земљотресом прерасподељује на околне раседе и може изазвати мање потресе.Младеновићева је подсетила и да сви земљотреси настају услед ослобађања тектонске енергије акумулиране у земљиној кори."Земљина кора може да акумулира само одређену количину енергије. Када се достигне максимум, долази до њеног ослобађања и тада настаје земљотрес. Некада се енергија ослобађа без потреса које људи могу да осете, али када су померања дуж раседа већа, долази до сеизмичких удара“, навела је она.Додала је и да је прецизно предвиђање времена и места земљотреса и даље немогуће, али да сеизмолози могу да процене потенцијалну сеизмичку опасност у наредне две године на основу геолошких истраживања и анализе активних раседа.Она је говорећи о штети коју може да изазове земљотрес попут оног који се догодио на северу Србије, казала да су оштећења углавном последица старости објеката и неадекватне градње.Напоменула је и да у Србији никада није инструментално регистрован земљотрес који има магнитуду већу од шест, прецизирајући да је најјачи наш инструментално регистровани земљотрес био на Копаонику 1980. и да је имао магнитуду 5,9.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво, друштво
србија, србија – друштво, друштво
Да ли су недавни потреси на северу Србије увод у јачи земљотрес
Земљотреси у северном делу Србије нису чести, али њихова појава није неочекивана, изјавила је Ана Младеновић, сеизмолог са Рударско-геолошког факултета, истичући да десетак земљотреса који су регистровани током прве недеље маја нису увод у јачи земљотрес.
Ана Младеновић је за Танјуг објаснила да подручје Бездана у северозападној Бачкој, где се догодио најјачи магнитуде 4,1 степен по Рихтеру припада Панонском басену и сеизмички је најмање активно у Србији, пре свега зато што је најудаљеније од главних извора сеизмичке енергије - Јадранске обале, Карпата и Грчке.
"Раседи који тамо генеришу земљотресе налазе се дубоко испод седимената Панонског басена, па су такви догађаји ретки, али не и изненађујући", рекла је она.
Младеновићева је нагласила да су слабији земљотреси који су се јавили након оног у Бездану типични накнадни удари, јер се енергија ослобођена главним земљотресом прерасподељује на околне раседе и може изазвати мање потресе.
"У Србији, када након земљотреса магнитуде четири или пет уследи серија слабијих удара, то углавном значи смиривање тла".
Младеновићева је подсетила и да сви земљотреси настају услед ослобађања тектонске енергије акумулиране у земљиној кори.
"Земљина кора може да акумулира само одређену количину енергије. Када се достигне максимум, долази до њеног ослобађања и тада настаје земљотрес. Некада се енергија ослобађа без потреса које људи могу да осете, али када су померања дуж раседа већа, долази до сеизмичких удара“, навела је она.
Додала је и да је прецизно предвиђање времена и места земљотреса и даље немогуће, али да сеизмолози могу да процене потенцијалну сеизмичку опасност у наредне две године на основу геолошких истраживања и анализе активних раседа.
"Ми пратимо геолошке процесе који доводе до формирања земљотреса, односно кретања блокова Земљине коре дуж раседа, активност раседа и њихове димензије. На основу тога можемо да проценимо колики земљотрес одређени расед може да генерише, али не и када ће се тачно догодити".
Она је говорећи о штети коју може да изазове земљотрес попут оног који се догодио на северу Србије, казала да су оштећења углавном последица старости објеката и неадекватне градње.
Напоменула је и да у Србији никада није инструментално регистрован земљотрес који има магнитуду већу од шест, прецизирајући да је најјачи наш инструментално регистровани земљотрес био на Копаонику 1980. и да је имао магнитуду 5,9.
