https://sputnikportal.rs/20260515/kada-i-gde-su-pripitomljeni-konji--1199242244.html
Када и где су припитомљени коњи
Када и где су припитомљени коњи
Sputnik Србија
Коњи нису припитомљени у једном јединственом догађају у историји. То је био спор, испрекидан процес пун препрека, који је трајао генерацијама и дешавао се на... 15.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-15T22:36+0200
2026-05-15T22:36+0200
2026-05-15T22:36+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/04/1156753495_0:161:3070:1888_1920x0_80_0_0_9d7c46eff1f83875a5fd701dfc62f471.jpg
"Коњи су се већ користили на софистициране и распрострањене начине пре него што смо могли прецизно да утврдимо потпуну доместификацију. Тај јаз мења начин на који разумемо људску историју", рекао је Волкер Хајд, професор Универзитета у Хелсинкију, један од водећих аутора истраживања, и додао:"Улога коња у великим историјским догађајима је готово немерљива, отуда и изрека да је свет освојен на коњима".Од масовних кретања евроазијских номадских група, као што су Хуни, Авари, Мађари и Монголско царство, до њихове одлучујуће улоге у ратовању (све до Првог и Другог светског рата), коњи су били у средишту људских сукоба и експанзије. Они су такође пратили конквистадоре преко Атлантика до Америка и служили као главно превозно средство широм већег дела света све до успона индустријализације и моторизације, стоји у студију објављеној у часопису Сајенс адвансес.Данас истински дивљи коњи више не постоје. Чак и за коња Пржеваљског, који је дуго сматран живим реликтом дивљине, сада се зна да потиче од раних припитомљених популација, што показује колико су људи дубоко обликовали популације коња током времена.Тајминг је важан. Између 3500. и 3000. године пре нове ере, степске популације су почеле да продиру на исток и запад преко Евроазије. Са собом су донеле точак. Говеда су вукла прва кола. Коњи су стигли у исто време. Јахач је могао за неколико сати да пређе раздаљину за коју су колима били потребни дани, али су обе иновације биле кључне за мобилност и транспорт, доносећи револуцију у људско друштво.Истраживачи сада повезују тај скок у мобилности са ширењем протоиндоевропских језика. Коњ је носио људе. А са њима и речи. Језици који се данас говоре широм већег дела Европе и Азије вуку корене од тих раних јахача и возача кола."Данас су коњи извор фасцинације, дружења и пријатељства за многе људе. Због тога је важно учити о најранијим фазама односа између људи и коња и о томе како је ово јединствено партнерство првобитно настало" рекао је Хајд.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Када и где су припитомљени коњи
Коњи нису припитомљени у једном јединственом догађају у историји. То је био спор, испрекидан процес пун препрека, који је трајао генерацијама и дешавао се на великим просторима док није дошло до потпуне доместификације ових животиња нешто пре 2000. пре нове ере.
"Коњи су се већ користили на софистициране и распрострањене начине пре него што смо могли прецизно да утврдимо потпуну доместификацију. Тај јаз мења начин на који разумемо људску историју", рекао је Волкер Хајд, професор Универзитета у Хелсинкију, један од водећих аутора истраживања, и додао:
"Улога коња у великим историјским догађајима је готово немерљива, отуда и изрека да је свет освојен на коњима".
Од масовних кретања евроазијских номадских група, као што су Хуни, Авари, Мађари и Монголско царство, до њихове одлучујуће улоге у ратовању (све до Првог и Другог светског рата), коњи су били у средишту људских сукоба и експанзије. Они су такође пратили конквистадоре преко Атлантика до Америка и служили као главно превозно средство широм већег дела света све до успона индустријализације и моторизације, стоји у студију
објављеној у часопису Сајенс адвансес.
Данас истински дивљи коњи више не постоје. Чак и за коња Пржеваљског, који је дуго сматран живим реликтом дивљине, сада се зна да потиче од раних припитомљених популација, што показује колико су људи дубоко обликовали популације коња током времена.
Тајминг је важан. Између 3500. и 3000. године пре нове ере, степске популације су почеле да продиру на исток и запад преко Евроазије. Са собом су донеле точак. Говеда су вукла прва кола. Коњи су стигли у исто време. Јахач је могао за неколико сати да пређе раздаљину за коју су колима били потребни дани, али су обе иновације биле кључне за мобилност и транспорт, доносећи револуцију у људско друштво.
Истраживачи сада повезују тај скок у мобилности са ширењем протоиндоевропских језика. Коњ је носио људе. А са њима и речи. Језици који се данас говоре широм већег дела Европе и Азије вуку корене од тих раних јахача и возача кола.
"Данас су коњи извор фасцинације, дружења и пријатељства за многе људе. Због тога је важно учити о најранијим фазама односа између људи и коња и о томе како је ово јединствено партнерство првобитно настало" рекао је Хајд.
