https://sputnikportal.rs/20260516/ekskluzivno-cuveni-italijanski-politicar-promenicu-ujedinjene-nacije--iz-korena-video-1199240928.html

ЕКСКЛУЗИВНО Чувени италијански политичар: Променићу Уједињене нације – из корена! /видео/

ЕКСКЛУЗИВНО Чувени италијански политичар: Променићу Уједињене нације – из корена! /видео/

Sputnik Србија

Уједињене нације немогуће је реформисати, оне морају да буду поново основане на принципима једнакости и сарадње међу државама, како би се организација вратила... 16.05.2026, Sputnik Србија

2026-05-16T20:30+0200

2026-05-16T20:30+0200

2026-05-16T20:30+0200

свет

свет

свет – политика

спутњик интервју

мафија

италија

ун

сб ун

савет безбедности ун

србија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/10/1199272527_0:0:988:555_1920x0_80_0_0_b72ec5bfa73311d97aa6368d2191cee2.jpg

Ђузепе Пино Арлаки један је од легендарних бораца против италијанске мафије, универзитетски професор, некадашњи италијански сенатор и званичник Уједињених нација. Борбу против организованог криминала водио је и на глобалном плану, где је такође забележио импресивне резултате.„Упознати сте са мојом прошлошћу“, пита Арлаки док седамо за сто. На питање како је преживео смртну казну коју му је изрекао злогласни шеф сицилијанске мафије Салваторе Тото Рина одговара да је имао среће.„Али мој пријатељ Ђузепе није“, додаје са тугом у очима. И заиста, једино када говори о свом пријатељу Ђузепеу Фалконеу, такође легендарном борцу против мафије, у очима му се појављује туга. Међутим, када говори о другим темама, нарочито о борби против организованог криминала, више наликује на војника, не ислуженог како би се могло очекивати с обзиром на године, већ активног. У свом опусу има више књига, између осталог и једну која је послужила редитељу Паолу Сорентину да сними филм „Див“, причу о бившем италијанском премијеру Ђулију Андреотију, познатом по тесним везама са мафијом.Арлаки је у Србију дошао на научну конференцију посвећену будућности међународног кривичног права, а такође се кандидује и за генералног секретара Уједињених нација, које, како каже, намерава да промени из корена.Све чешће се говори о крају униполарног светског поретка. По вашем мишљењу, да ли Уједињене нације поново могу постати централна институција међународног права?Да, апсолутно, али само ако дође до поновног оснивања Уједињених нација. Користим израз „поновно оснивање“ јер је реформисање УН немогуће. То је покушавано много пута и никада није успело, јер је организација направљена тако да не може бити реформисана. Зато говорим о поновном оснивању, како би организација поново постала верна својој изворној сврси. То значи да Генерална скупштина постане суверено тело са пуним овлашћењима. Савет безбедности би био претворен у изборно тело. Савет безбедности би бирала Генерална скупштина, као у свакој демократској парламентарној републици.То је главно… А право вета би било укинуто. То је суштина мог предлога за реформу организације.Какву ће улогу имати остале чланице БРИКС-а, осим Русије и Кине које су већ у Савету безбедности, односно Бразил, Индија, Јужна Африка, а можда и Иран, у процесу „поновног оснивања УН“?У Генералној скупштини постоји веома снажна већина, између 80 и 90 одсто, коју чини Глобални југ. Али Глобални југ не значи само Југ. То значи нову глобалну већину. И све земље које сте поменули — БРИКС, Кина, Русија и остали — део су те нове већине. И та већина мора имати тежину сразмерну свом политичком значају. Данас то није случај. Кина и Русија су део те већине и, наравно, играју велику улогу у УН јер у суштини имају лидерску позицију. Већина земаља Глобалног југа види Кину и Русију као пријатељске државе, као земље које имају јасне идеје о будућности света, прихватају међународно право и залажу се за мир. То би био потпуно нов свет, много праведнији и прилагођенији новом мултиполарном поретку.Дуго сте радили у систему Уједињених нација. У којој мери су интервенције попут агресије на Савезну Републику Југославију 1999. године допринеле урушавању ауторитета и кредибилитета те организације?Веома много. УН нису ни биле доведене у позицију да имају стварни утицај. Балканским ратовима почетком деведесетих, након распада Југославије, управљали су углавном Американци, Клинтонова администрација и неке европске земље са веома, веома негативним резултатом. Те земље данас пате од економских проблема. Немају раст. Економије су стагнантне, демографија лоша, а миграције велике. И ниједан проблем тих земаља није решен. И даље постоје дубоке поделе — етничке, али и етно-религијске. Неке од тих земаља Европска унија третира неправедно, а посебно Србију. У очима ЕУ, највећи „грех“ Србије је то што је пријатељ Русије. И то је главна препрека за улазак Србије у Европску унију. Али, данас размишљам другачије него раније. Некада сам мислио да би улазак Србије у ЕУ био веома добра ствар. Био сам посланик Европског парламента. Али искуство у парламенту променило је мој став.По мом мишљењу, за Србију би можда било добро да уђе у ЕУ, али никада, никада не би смела да уђе у монетарну унију. То би била катастрофа за Србију.Зашто тако мислите?Зато што је искуство Италије и јужне Европе показало да је интеграција била катастрофа. Највећу корист имала је само Немачка. Све остале земље су трпеле јер постоји стагнација. Нема раста. Економија Италије стагнира већ 30 година, од увођења евра. Земља не расте. И то је такође последица европске интеграције. Зато бих новим земљама које би једног дана могле ући у ЕУ последње препоручио да прихвате евро. Земљама источне Европе би било много боље да гледају ка Истоку, а не ка Западу, као што су радиле последњих 80 година, од краја Другог светског рата. Развој је данас на Истоку, више није на Западу. Европа је у стагнацији и опадању. ЕУ пропада као политички пројекат, као институција и као економски ентитет. У веома смо лошем стању. Зато не видим ниједан озбиљан разлог да источне земље које данас нису у Унији у њу улазе. Погледајте шта се десило Турској. Педесет година је покушавала да уђе у ЕУ. Мислили су да је то одлична ствар. А онда су постепено схватили да није. Делом и зато што ЕУ никада истински није прихватила идеју да велика исламска држава буде унутар Уније. Зато Турска сада гледа ка Истоку, побољшава односе са Русијом, гледа ка Ирану и Кини. Јер је природни правац европске политике — ка Истоку. То је дубока историјска тежња стара хиљадама година, која је тренутно прекинута ратом у Украјини и тензијама између Европе и Русије. Али по мом мишљењу, то је само привремена турбуленција. Неће дуго трајати и неће моћи да заустави много већи процес који ја зовем евроазијска интеграција — интеграција у Евроазију.На конференцији посвећеној будућности међународног кривичног права ваша тема је улога Уједињених нација у мултиполарном свету. Ми већ сведочимо настанку таквог светског поретка. Какву улогу би УН требало да имају у том новом свету?Уједињене нације треба да раде оно због чега су и створене. То значи спречавање сукоба, заустављање ратова, интервенисање у свим питањима мира и безбедности. Волео бих да видим УН поново усмерене на ту своју изворну мисију. Последњих осам година УН су изгубиле фокус. Покушавале су да се баве свиме, шириле су се на све стране и тако изгубиле концентрацију на свој главни мандат. Све мировне операције морале би бити ојачане кроз стварање сталне, стабилне и брзе интервенционе снаге под контролом Генералне скупштине и извршног тела УН.Не овај садашњи систем мировњака који се добровољно регрутују из различитих држава, често недовољно обучени и са веома слабим и нејасним мандатом. Мандат мировних снага будућности морао би бити онакав какав је предвиђен Повељом УН. То значи наметање мира, а не само „очување мира“. Укључујући и употребу силе у конфликтима ради заштите цивилног становништва. Често наводим пример Газе. Да су УН функционисале онако како би требало, Газа се не би догодила. УН би послале оружану силу да заштити цивиле од геноцида.Тада би агресори — у овом случају израелска влада, Американци и остали — два пута размислили пре него што би отишли толико далеко у тако страшном нападу на цивилно становништво. То би могло да функционише широм света. Била би то веома снажна сила за заштиту цивила и подршку државама у праву на самоодбрану.С обзиром на то да тренутно бесне два велика сукоба — украјинска криза и конфликт на Блиском истоку — како се може смањити ниво конфронтације између великих сила?По мом мишљењу, ако останемо у оквирима УН, права организација са стварно сувереном Генералном скупштином и стварним извршним телом спречила би рат у Украјини. Имали смо Минске споразуме 2014. и 2015. То су били добри споразуми, према којима је Украјина задржавала суверенитет над својом територијом. А региони у којима живе Руси добили би широку аутономију и пуно поштовање својих права.Те споразуме су гарантовале велике земље ЕУ — Француска и Немачка. Али касније смо сазнали да нису потписани у доброј вери, јер су госпођа Меркел и господин Оланд признали да су споразум потписали само како би Украјина добила време да се наоружа.Да су УН биле присутне, натерале би све стране да поштују споразум. Послале би посматраче, па чак и увеле санкције украјинској влади ако би наставила са бруталном репресијом у Донбасу и другим регионима, где су хиљаде људи погинуле. То је могло да спречи ескалацију која је довела до рата и руске реакције.Чак и данас се много прича о безбедносним гаранцијама, при чему европске земље желе да буду гаранти безбедности. Али то су земље које су већ страна у сукобу. Немогуће је веровати у тако нешто. Праве УН би биле гарант мира и обезбедиле би све потребне гаранције у мировном споразуму. Али нико о томе не говори.Постоји и одговорност самих УН, јер је овај генерални секретар био веома лош. Није успео да предложи ниједну озбиљну иницијативу у свим кризама о којима говоримо — у Гази, Украјини, па и у иранској кризи. Имамо државу која је нападнута. Имамо јасног агресора — Сједињене Државе и Израел. Али реакција УН? Нула.Наравно, Савет безбедности је паралисан правом вета и због тога УН не могу конкретно да интервенишу. Али генерални секретар може да заузме став, не само да каже: „Осуђујемо агресију.“ То су празне речи ако после њих не следи никаква акција.Када видите агресију, нешто што је у директној супротности са самим разлогом постојања УН, не можете се ограничити само на речи: „То је лоше.“ Дакле, део одговорности лежи и на руководству УН. Није било на висини три велике кризе са којима се свет суочио последњих година.Какву би улогу Русија и Кина могле да имају у процесу реформе Уједињених нација?Надам се да ће подржати моју кандидатуру и мој план. То је у њиховом интересу. У супротном, остаћемо заробљени у систему у ком не може стварно да се делују због права вета. Право вета је велика препрека спољној политици Русије, Кине и многих других земаља.Свет је сада мултиполаран, а тај процес се последњих година драматично убрзао. Трамп је много помогао том процесу. Парадоксално, он је био један од главних покретача мултиполарног света, јер је повукао Сједињене Државе из улоге глобалног гаранта безбедности.Њега уопште не занима да Америка буде „светски полицајац“. То је говорио и то спроводи у пракси. Истовремено, САД се све више изолују од остатка света.Ако желите да измерите стварни утицај САД у Генералној скупштини, погледајте гласање из марта о ропству, где су државе које су биле жртве ропства тражиле одштету. Тада је 123 земље гласало за. Педесет је било уздржано. А само три земље су биле против: Сједињене Државе, Израел и Аргентина. То вам је данас реална мера утицаја САД у Генералној скупштини УН. А УН су највећи светски форум. И по мом мишљењу, то је веома позитивно. Повлачење САД из управљања светом убрзава стварање новог глобалног поретка, мултиполарног поретка, који је по мени праведнији и демократскији од претходног.Једном приликом изјавили сте да је признање независности Косова била највећа грешка међународне заједнице. Да ли мислите да је Запад свестан последица те одлуке — од урушавања међународног права до охрабривања сепаратистичких покрета широм света?Апсолутно. То је била велика грешка. И данас тако мислим. Али сада ту грешку морамо поправити. Решење постоји. Видим да су се односи између Србије, Приштине и Албаније у последње време донекле поправили. Може се пронаћи решење.У том случају, УН могу имати веома важну улогу као гарант решења у ком Србија задржава територијални интегритет, а Косово добија веома широку аутономију као покрајина. Као и у многим другим кризама, попут Украјине. Шта је било решење пре рата? Веома широка аутономија Донбасу и регионима у којима живе Руси требало је дати широку аутономију. Косово је већински албанско. Дајте им аутономију.Та формула је функционисала широм света. И у Италији смо после Другог светског рата имали сличан случај. На северу Италије постојао је регион који није био италијански, већ говорно немачки. Проблем је био веома тежак, било је тероризма и великих тензија. Али је решен тако што је регион добио изузетно широку аутономију, остајући унутар италијанског суверенитета, уз снажан дијалог и међусобно поштовање између две заједнице. И проблем је практично нестао.То је формула која се може применити у многим деловима света — у Азербејџану, Украјини, у Србији на Косову. Потребна је само добра воља свих страна, а мултиполарни свет је много погоднији за таква решења, јер више немате игру великих сила. Немате силе које су изнад закона.Немате ситуацију у којој нека велика сила диктира правац читавој међународној заједници. И то је много боље — свет са мање конфликата, мање ратова и већом улогом Уједињених нација.Често сте упозоравали на везе организованог криминала и политичких структура на Косову и Метохији. Да ли мислите да су европске политичке елите свесне тог проблема или га намерно игноришу? И ако га игноришу, да ли то чине из геополитичких разлога?Апсолутно га игноришу. Огромна корупција и организовани криминал присутни су на Косову практично од самог настанка те творевине. Косово су створиле групе које су имале мафијашки и терористички карактер. Људи који су касније били оптуживани у Хагу учествовали су у читавом процесу стварања косовске аутономије.Озбиљна међународна заједница би се тиме бавила, али позиција западних земаља била је да игноришу тај огроман проблем и подрже стварање политичког руководства на Косову које је потпуно неадекватно. И то није добро ни за људе на Косову, ни за Србију, ни за Балкан у целини.Као човек који је деценијама водио борбу против мафије и организованог криминала, како гледате на то што су поједини лидери такозване Ослободилачке војске Косова, које су подржавале западне земље, касније повезивани са организованим криминалом и оптуживани за ратне злочине?Да, већ сам делимично одговорио на то питање. Док сам био у Бечу и водио сектор за борбу против нарко-криминала, радио сам истрагу о Косову. Говоримо о крају деведесетих и почетку овог века. А резултати су били застрашујући. Главна политичка структура на Косову финансирана је новцем од трговине дрогом. Чинили су је људи који су стекли огроман криминални капитал — и све то пред очима међународних снага које су тамо биле присутне.Био сам тамо. Разговарао сам са многим људима из војске, полиције и међународних мисија. НАТО је био присутан. И званично, нико није признавао тај проблем. Али приватно, сви су били шокирани ситуацијом. Међутим, пошто је НАТО био политички под контролом Запада — а пре свега Сједињених Држава — све најважније теме у вези са Косовом су игнорисане због идеје да се Србија ослаби и подели. НАТО је тада био продужена рука атлантског савеза. Данас је НАТО, по мом мишљењу, организација која полако умире јер је прва држава која је фактички напустила НАТО управо Америка под Трампом. Али у то време НАТО је игнорисао све најважније проблеме Косова јер је постојала стратешка идеја да се Србија сузбије зато што Србија има природну наклоност ка Истоку и Русији. И та наклоност је, по њиховом мишљењу, морала бити заустављена, иако је Хладни рат званично био завршен.Морамо схватити да је Хладни рат настављен испод површине. Деведесетих је постојао незванични Хладни рат. Непријатељски однос према Русији наставио се и после пада Берлинског зида. Косово, Србија, Балтик били су део тог процеса. Европска унија се у то време ширила ка Истоку и то је деловало позитивно, па људи нису обраћали довољно пажње на НАТО. И ја сам тада био у Европском парламенту и многи су говорили: „Да, НАТО постоји, али ми нисмо НАТО.“У стварности, ширење Европске уније било је нека врста димне завесе за ширење НАТО-а. То је био прави процес који се одвијао у позадини. Када смо то схватили — већ је било касно.

италија

србија

2026

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, спутњик интервју, мафија, италија, ун, сб ун, савет безбедности ун, србија, косово и метохија (ким), овк