Светиње непроцењиве вредности у срцу српске престонице /фото/

Поводом обележавања 850 година од рођења првог архиепископа Српске православне цркве, отворена је изложба „Свети Сава“ на којој су представљене неке од највреднијих реликвија везаних за живот нашег највећег светитиља

Изложбу, уприличену у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду, отворио је патријарх српски Порфирије

На изложби, чији су аутори викарни епископ моравички Тихон Ракићевић, дописни члан САНУ Игор Борозан и Миљана Матић, представљени су вредни оригинални предмети, тачније "драгуљи" који се чувају у ризницама наших највећих светиња

Са Свете горе у Србију је, специјално за ову изложбу, донето пет оригиналних експоната међу којима су и две иконе: икона Богородице Одигитрије и икона Христа Пантократора из 13. ека, које су се некада налазиле у олтарској прегради главног храма у Хиландару

Икона Богородице Одигитрије (12. век) је најстарија икона у ризници Хиландара. Пред је се упокојио Стефан Немања, у монаштву прослављен као Свети Симеон Мироточиви. Икона Христа Пантократора(13. век) се ссматра једном од најлепших икона и ремек-делом византијског сликарства

Са Хиландара у Београд је стигла и реплика Иконе Богородице Тројеручице. Свети Сава је ову икону донео из Дамаска, касније је чувана у Студеници да би 1661. године стигла до Свете Горе.

На изложби су представљена и жезла (штап) Светог Саве: архијерејско жезло са горским кристалима и полудрагим камење, штап Светог Саве Освећеног – патерица, направљен од ебоновине и слоновских кљова и игуманско царско жезло

Изложба је подељена на пет целина, од периода живота Светог Саве, преко османског доба, Велике сеобе Срба, до настанка модерне српске државе и данашњице.

Свети Сава (око 1175 – 1235) једна је од најзначајнијих личности српске историје, духовности и културе.

Ова изложба представља историјски догађај јер се овакве реликвије износе једном у 50 година

Као утемељитељ аутокефалне Српске православне цркве, просветитељ, законодавац и дипломата, оставио је дубок траг у обликовању српског културног и духовног идентитета.

Поставка изложбе посетиоцу дочарава како је настао, опстајао и био негован култ Светог Саве.

Поред реликвија из манастира Хиландар, на изложби је представљено и вредно рукописно наслеђе од 13. до 18. века.

У витринима се пред очима посетилаца нижу Зборних српских житија и хиландарски типик, Празнични и Братков минеј, Законоправило Светог Саве-дечански препис, Житија Светог Саве и његовог оца Светог Симеона...

Карејски типик је најстарији оригинални српски књижевни спис, написан на пергаменту 1199. године у Кареји. Сава га је лично потписао и причврстио воштани печат, што указује на његов углед и право на управљање келијом

Посетиоци ће имати прилику да виде и чувену икону Светог Саве и Светог Симеона из 15. века која се чува у олтару Хиландара. Икона приказује родоначелнике династије Немањић као монахе и духовне темеље српског народа

На изложби је и чаша, дар првог руског цара Ивана Грозног, манастиру Милешеви 1558. године, неколико деценија пре него што су спаљене мошти Светог Саве.

Монументална композиција "Спаљивање моштију Светог Саве" аутора Паје Јовановића приказује спаљивање моштију српског светитеља 27. априла (10. маја) 1594. године,од стране Османлија под командом Синан-паше, као чин освете српском народу због устанка Срба у Банату

Крст урађен у дуборезу смештен унутар окова израђеног од племенитих метала (злата или позлаћеног бакра) украшеним филиграном и уграђеним драгуљима.

На изложби су представљене бројне графике, илустроване црквене књиге које су посредно или непосредно везане за Светог Саву

Међу изложеним делима налази се и икона Светог Саве, коју је 1935 године урадио руски емигрант Степан Колесников

Орден Светог Саве је највише одликовање које додељује Српска православна црква.

Монахиње посматрају ретку икону из 17. века која приказује Успење Светог Саве и Свете мученике Макавеје

На изложби су представљена и уметничка дела наших најпознатијих сликара попут Паје Јовановића, Уроша Предића, Стеве Тодоровића, Ђорђа Крстића, Павла Симића...

Отварању изложбе су присуствовали и представници других верских заједница у Србији

Већ првог дана по отварању, изложба је изазвала велику пажњу посетилаца

Изложба „Свети Сава“ у Галерији Српске Академије Наука и Уметности у Кнез Михаиловој улици у Београду, биће отворена до 19. јула.