https://sputnikportal.rs/20260517/americki-manevar-i-dodikova-pobeda-raspad-zapadne-konstrukcije-usred-bosne-i-hercegovine-video-1199235540.html

Амерички маневар и Додикова победа: Распад западне конструкције усред Босне и Херцеговине /видео/

Амерички маневар и Додикова победа: Распад западне конструкције усред Босне и Херцеговине /видео/

Sputnik Србија

Да ли је Кристијан Шмит читао Карла Шмита? Иза овог илустративног питања налазе се одговори за промене које се одигравају. Немачка штампа објашњава како је... 17.05.2026, Sputnik Србија

2026-05-17T19:01+0200

2026-05-17T19:01+0200

2026-05-17T19:01+0200

регион

коментари и аналитика

емисија „пророк“

регион

босна и херцеговина (бих)

регион – политика

пророк

подкаст

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/05/1182342971_0:1:3637:2047_1920x0_80_0_0_192cc863ef6a1738288f91b47a42af27.jpg

Наводно, пословни кругови блиски породици Трамп планирају изградњу гасовода за амерички течни нафтни гас од терминала у Хрватској ка Босни и Херцеговини, где ће потом бити лоциране гасне електране. У прилог овој тези иде и недавна посета Доналда Трампа Млађег Бањалуци и разговори које је имао са властима Републике Српске.Несумњиво, америчке корпорације повезане са МАГА покретом користе ситуацију и покушавају да остваре пословне интересе широм света, где год је то могуће. Но, притисак на Кристијана Шмита тешко је објашњив неопоходношћу реализације једне инвестиције. При томе, најављена инвестиција и даље је на дугом штампу, отворено је колико може бити исплатива.Цена америчког течног нафтног гаса није конкурентна руском природном гасом, а уз то приметна је актуализација теме изградње нуклеарних капацитета у неколиким балканским државама.Оставка Шмита, крај туторстваСа друге стране, оставка Кристијана Шмита представља озбиљан сигнал да процес деконструкције структуре успостављене у Босни и Херцеговини још пре три деценије улази у терминалну фазу.И ако некако уследи именовање његовог наследника, мандат последњег Високог представника биће орочен и ограничен на коначно гашење Канцеларије. Ставови Русије и Кине у УН о нужности тог корака познати су од раније, а сада су им се у томе придружиле и САД.Укратко, овакав амерички курс видљив је из наступа Тами Брус, заменице амбасадора у Савету безбедности. Она је истакла да се Босна и Херцеговина приближава крају међународног интервенционизма и туторства, додајући:„Канцеларија високог представника никада није требало да буде перманентна мисија. Успех високог представника огледа се у томе што свом наследнику може да остави знатно мањи скуп одговорности“.Дакле, амерички притисак на Кристијана Шмита због изградње гасовода представљало би „клање вола за кило меса“, зато што ово није прича о судбини једног немачког дипломате, него прича о опстанку или нестанку досадашње западне структуре, инсталиране како би се у дословном смислу контролисали сви политички процеси у Босни и Херцеговини и тако детерминисала безбедносна динамика на целом Балкану. Амерички отклон од те структуре у стратегијском смислу више је повезан са новом Стратегијом националне безбедности Вашингтона, него са заинтересованошћу донатора МАГА покрета да преузму енергетско тржиште у Босни и Херцеговини, мада се ове две ствари међусобно допуњују.Запад пуца и на БалкануИ ту се враћамо на Карла Шмита и његове тезе о непомирљивости два номоса из којих проистичу две политичке филозофије и њихове пројекције на политичком плану у ограниченом географском простору.Миломир Степић давно је доказао тезу како се српско питање може и мора посматрати као геополитичко питање. Заправо се, аналогно овој тези, балканско питање може и мора посматрати као геополитичко питање.Док је трајала једнополарност са хомогеним западним блоком које су предводиле САД контекстуализације догађаја и процеса на Балкану кроз геополитичку призму нису фаворизоване, нити увек благонаклоно посматране. Чак су у једном периоду на сам помен геополитике следиле салве осврта како су то теорије завере и сличне глупости незадовољних и поражених.Хомогеног западног блока више нема, релације између САД и европских држава континуално се погоршавају, па се и геополитичка призма као оквир за контекстуализацију догађаја и процеса реактуализује.Водеће европске државе закасниле су са разрадом француске идеје о стратешкој аутономији (под тим се подразумева аутономија према САД), у последњем тренутку када је о томе требало размишљати на почетку друге деценије овог века индукована је криза у Украјини у коју је ЕУ „безглаво утрчала“ и затим завршила у безизлазном рату (хибридном или егзистенцијалном, потпуно је свеједно) против Русије.Померања у Француској и НемачкојПревирања на француској политичкој сцени утичу и на колебања Емануела Макрона, па се упркос подршци Кијеву повремено шаљу двосмислене поруке ка Москви. Шта ће бити након Макрона и даље је нејасно, али постоји вероватноћа да са новим председником и Француска артикулише нове ставове око Украјине.У Немачкој се системски саботира свака могућност колебања, зато што се превирање у политичком систему иницирано од стране Алтернативе аутоматски декларише као екстремизам, тако се не дозвољава артикулисање нових ставова око Украјине. Излаз се, очигледно, тражи у наоружавању и последичној свеобухватној милитаризацији, што се сагледава као инструмент за консолидовање економије и јачање политичке позиције.У таквом расплету и у геополитичком смислу, Немачка постаје прворазредна претња америчким интересима. Америчка искуства са наоружавањем немачке војске и последичном милитаризацијом немачког друштва крајње су рђава, илузорно је размишљати да Вашингтон на то неће реаговати.Додикова победаИзмеђу осталог, САД реагују и у Босни и Херцеговини, тако им се наместило и ту имају прилику да релативизују немачки утицај. Наравно, да би им се тако наместило и како би стекли прилику утицало је више фактора дужег или краћег трајања, а међу њима је незаобилазан и Милорад Додик.Додик има пуно право да слави победу извојевану над Канцеларијом високог представника, ту борбу водио је деценију и по. Није му било лако, у дугој и исцрпљујућој борби примио је много удараца, па је зато и победа већа.Ипак, оставка Кристијана Шмита и вероватно коначно затварање Канцеларије високог представника неће значити да је било шта завршено. У дубоком „Б-Х караказану“ борба се наставља, мада у другачијим околностима и без хомогеног западног блока који ће детерминисати безбедносну динамику.Не треба ни подсећати да су поред западних актера на Балкану присутни и они други, незападни, са својим интересима и пројекцијама. Борба се наставља и без припремљеног оквира како ће Босна и Херцеговина функционисати након затварања Канцеларије високог представника. Апсурдно је очекивати да и по том питању, а и након тог чина, неће бити опструкција са раних страна. Свакако, опструкције ће доћи и из Немачке, незадовољне оваквим расплетом. Администрација Доналда Трампа показала се способном да руши структуре конструисане од стране трансатлантске дубоке државе претходних деценија, али још увек не показује способност да сазида било шта другачије. Не показује чак ни визију како види свет сутрашњице, било да се ради о глобалном уређењу или конкретним регионалним форматима. Планови о цевоводима, гасним електранама и осталим инвестицијама, и поред тога што јесу важни, за обликовање ових визија ипак нису и кључни.Када је о Европи реч, текући циљ је релативизовати немачки утицај и спречити милитаризацију, па макар се то остваривало и заобилазним путем, преко истискивања Немачке са Балкана. Таквог истискивања, мање или више успешног, биће и на другим местима, где год се Американцима тако намести и где год им се укаже таква прилика.Сучељавање између Левијатана и Бехемота, које описује Карл Шмит, улази у нову фазу. Кристијан Шмит то није на време схватио. Право време да се то схвати било је пре деценију и по. И то је један од разлога због чега су САД данас у предности у Европи, не само на Немачку, већ на ЕУ у целини.Погледајте и:

босна и херцеговина (бих)

2026

Вести

sr_RS

коментари и аналитика, емисија „пророк“, регион, босна и херцеговина (бих), регион – политика, пророк, подкаст