https://sputnikportal.rs/20260517/amerika-bi-da-razdvoji-rusiju-i-kinu-ali-ta-epoha-je-prosla--moraju-da-shvate-da-vise-nisu-hegemon-1199292405.html
Америка би да раздвоји Русију и Кину али та епоха је прошла – морају да схвате да више нису хегемон
Америка би да раздвоји Русију и Кину али та епоха је прошла – морају да схвате да више нису хегемон
Sputnik Србија
Ако се позовемо на историјску аналогију, могуће је да је Доналд Трамп тражио од Сија Ђинпинга да направи неки отклон од Русије. Позивајући се на Кисинџерову... 17.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-17T21:19+0200
2026-05-17T21:19+0200
2026-05-17T21:19+0200
свет
свет
свет – политика
сад
кина
русија
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/411/30/4113033_0:50:2223:1300_1920x0_80_0_0_06a03b25e5161aca77427e72bd42fdd8.jpg
Свакако ће, оцењује наш саговорник, посета Трампа Кини остати као једна од историјских и у том погледу не може да се не направи аналогија са Никсоновом посетом Кини из 1972. године када су теме биле готово исте као и данас. И тада је, према његовом мишљењу, у центру пажње био троугао Кине, тадашњег Совјетског Савеза и Сједињених Држава као што ни сада не може да се говори о сусрету Трамп – Си Ђинпинг, а да се не спомиње Русија и да се не постави питање да ли ће Американци можда опет Кинезима понудити оно што су и тада.Поново на делу Кисинџеров план?А то је да развијају добре односе, да отворе сарадњу, али да се Кина окрене од Совјетског савеза, односно Москве. Тада је то, додаје Лукић, била тактика коју је осмислио Хенри Кисинџер, а који је заправо и спремао ту посету, јер је раније већ тајно био у Кини.„Знамо шта се после догодило, главна реч је била Тајван и седам година касније, 1979. успостављени су дипломатски односи. И тада је било речи о једној Кини и питању да ли пре свега Тајвану припада независност од Кине, и тада су Американци говорили да је Кина једна, али су радили нешто сасвим друго. У сваком случају, Пекинг никада не би пристао на преимућство Тајвана поготово не сада, када је много моћнији него пре пола века”, рекао је наш саговорник.Суперсила доказује моћДанас, оцењује он, Кина са Американцима може да разговара на равноправним основама, ту нема економски подређеног статуса Кине. Ипак, не треба да нас чуди Трампова тактика увођења царина Кини уочи посете Пекингу, јер он користи полуге које има и размишља с једне стране као шуомен, а с друге, као бизнисмен.„Он вероватно у бизнису поставља ствари високо на почетку преговора да би касније могао да их спушта. Тако и сада, он те царине уводи да би могао да их уклони, у смислу да чини неке уступке, односно, да показује неку врсту моћи. Сједињене Државе су свакако још суперсила, а проблем сваке суперсиле, кроз историју је био тај што ту своју моћ мора стално да доказује – и на војном и економском и културном плану. Само што то Трамп ради другачије него што су радили његови претходници али се и тај његов метод показао као не баш делотворан када су у питању државе као што је Кина”, подвукао је Лукић.Могу ли САД да признају Кину као равноправну?Чињеница да је Трамп позвао пословне људе да путују са њим, а поготово Илона Маска са којим у претходном периоду није био баш у добрим односима, важна је због нових технологија али наш саговорник указује и на потенцијални проблем. Сматра да би сарадња Сједињених Држава са Кином у сфери економије требало да се развија на неким мало другачијим основама него што је то било до сада.„У смислу да Сједињене Државе треба да признају Кину као равноправну државу, односно равноправног, а не подређеног партнера. Дакле, Америка мора некако да прогута да она више није хегемон као што је то постала почетком 1990. када је успела да допринесе растурању Совјетског Савеза И то је трајало око 30 година. САД је тешко да призна да то више није и да се одрекне позиције моћи које имала раније. Уколико се то догоди, уколико Трамп и цела његова администрација прихвате ту позицију и направе тај отклон од политике изузетности онда можемо да очекујемо позитивне резултате”, изјавио је Лукић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.Схвата ли Трамп поруку о Тукидидовој замци?Си Ђинпинг је током посете Доналда Трампа рекао да жели да њихове државе избегну Тукидидову замку што наш саговорник оцењује као веома паметан потез кинеског председника. Лукић каже да је Тукидид велики европски историчар из античког времена, а у теорији је призната његова мисао да сила у успону угрожава већ постојећу силу и да готово неизбежно долази до рата.Он додаје да је то врло моћан израз који означава увожавање других али истовремено упозорава на чињеницу да је Кина толико ојачала да је сада за Американице то неизвесно. А посета и начин на који су се срела ова два државника, делује као да имају добру вољу, закључио је наш саговорник.Погледајте и:
сад
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет, свет – политика, сад, кина, русија, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
свет, свет – политика, сад, кина, русија, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка
Америка би да раздвоји Русију и Кину али та епоха је прошла – морају да схвате да више нису хегемон
Ако се позовемо на историјску аналогију, могуће је да је Доналд Трамп тражио од Сија Ђинпинга да направи неки отклон од Русије. Позивајући се на Кисинџерову тактику, верујем да су Американци свесни да је стратешки савез који постоји између Русије и Кине далеко надмоћнији у односу на САД, каже Александар Лукић из Института за политичке студије.
Свакако ће, оцењује наш саговорник, посета Трампа Кини остати као једна од историјских и у том погледу не може да се не направи аналогија са Никсоновом посетом Кини из 1972. године када су теме биле готово исте као и данас. И тада је, према његовом мишљењу, у центру пажње био троугао Кине, тадашњег Совјетског Савеза и Сједињених Држава као што ни сада не може да се говори о сусрету Трамп – Си Ђинпинг, а да се не спомиње Русија и да се не постави питање да ли ће Американци можда опет Кинезима понудити оно што су и тада.
Поново на делу Кисинџеров план?
А то је да развијају добре односе, да отворе сарадњу, али да се Кина окрене од Совјетског савеза, односно Москве. Тада је то, додаје Лукић, била тактика коју је осмислио Хенри Кисинџер, а који је заправо и спремао ту посету, јер је раније већ тајно био у Кини.
„Знамо шта се после догодило, главна реч је била Тајван и седам година касније, 1979. успостављени су дипломатски односи. И тада је било речи о једној Кини и питању да ли пре свега Тајвану припада независност од Кине, и тада су Американци говорили да је Кина једна, али су радили нешто сасвим друго. У сваком случају, Пекинг никада не би пристао на преимућство Тајвана поготово не сада, када је много моћнији него пре пола века”, рекао је наш саговорник.
Данас, оцењује он, Кина са Американцима може да разговара на равноправним основама, ту нема економски подређеног статуса Кине. Ипак, не треба да нас чуди Трампова тактика увођења царина Кини уочи посете Пекингу, јер он користи полуге које има и размишља с једне стране као шуомен, а с друге, као бизнисмен.
„Он вероватно у бизнису поставља ствари високо на почетку преговора да би касније могао да их спушта. Тако и сада, он те царине уводи да би могао да их уклони, у смислу да чини неке уступке, односно, да показује неку врсту моћи. Сједињене Државе су свакако још суперсила, а проблем сваке суперсиле, кроз историју је био тај што ту своју моћ мора стално да доказује – и на војном и економском и културном плану. Само што то Трамп ради другачије него што су радили његови претходници али се и тај његов метод показао као не баш делотворан када су у питању државе као што је Кина”, подвукао је Лукић.
Могу ли САД да признају Кину као равноправну?
Чињеница да је Трамп позвао пословне људе да путују са њим, а поготово Илона Маска са којим у претходном периоду није био баш у добрим односима, важна је због нових технологија али наш саговорник указује и на потенцијални проблем. Сматра да би сарадња Сједињених Држава са Кином у сфери економије требало да се развија на неким мало другачијим основама него што је то било до сада.
„У смислу да Сједињене Државе треба да признају Кину као равноправну државу, односно равноправног, а не подређеног партнера. Дакле, Америка мора некако да прогута да она више није хегемон као што је то постала почетком 1990. када је успела да допринесе растурању Совјетског Савеза И то је трајало око 30 година. САД је тешко да призна да то више није и да се одрекне позиције моћи које имала раније. Уколико се то догоди, уколико Трамп и цела његова администрација прихвате ту позицију и направе тај отклон од политике изузетности онда можемо да очекујемо позитивне резултате”, изјавио је Лукић у емисији радио Спутњика „
Од четвртка до четвртка“.
Схвата ли Трамп поруку о Тукидидовој замци?
Си Ђинпинг је током посете Доналда Трампа рекао да жели да њихове државе избегну Тукидидову замку што наш саговорник оцењује као веома паметан потез кинеског председника. Лукић каже да је Тукидид велики европски историчар из античког времена, а у теорији је призната његова мисао да сила у успону угрожава већ постојећу силу и да готово неизбежно долази до рата.
„Си Ђинпинг је на тај начин упозорио Американце да то не би требало да се деси и да може да буде и другачије - да не дође до рата и да је много боље да некако сарађују. Рат не би био добар ни за Кину, ни за САД као што није био добар ни за Атину, ни за Спарту. Оно што је код Кинеза занимљиво и што је веома вредно, јесте да се они заправо позивају често на историју, јер су, за разлику од Американаца, нација која траје више хиљада година и они имају то историјско искуство и памћење. Уколико Американци поступе рационално они ће прихватити ту кинеску сугестију или пружену руку за сарадњу, јер сигурно постоји неки нагон за самоодржањем. Претпостављам да ће и они радије да прихвате да постоји друга сила која је равноправна са њима и да функционишу по принципу мирољубиве, активне коегзистенције”, објаснио је Лукић.
Он додаје да је то врло моћан израз који означава увожавање других али истовремено упозорава на чињеницу да је Кина толико ојачала да је сада за Американице то неизвесно. А посета и начин на који су се срела ова два државника, делује као да имају добру вољу, закључио је наш саговорник.
