Војна сила – најбољи залог безбедности Русије /видео/
© Sputnik / Mikhael Klimentyev
/ Пратите нас
Поруке упућене из Москве на Дан победе потврђују да је Русија свесна да чак и ако преговара са Западом једини залог њене безбедности остаје војна снага, оцењује историчар и факултетски професор Милош Ковић.
Преговарати се мора и са онима који су доказали да им се не може веровати али, напомиње Ковић, постоји услов под којим можете да разговарате са њима - морате имати спремне оружане снаге, они морају да знају да сте спремни, морате имате демографску снагу, а што је најважније, морате имати висок морал становништва које зна шта брани.
Руски председник Владимир Путин је, наиме, на конференцији за новинаре одржаној на крају обележавања 81. Дана победе, уз констатацију да се ближи завршница сукоба у Украјини, говорио, између осталог, и под којим условима је спреман да разговара са Владимиром Зеленским али и са европским представницима. Открио је и да му је, након начелног договора с Украјинцима 2022.године о окончању сукоба француски председник Емануел Макрон рекао да Владимир Зеленски не може да потписује споразум “с пиштољем упереним у слепоочницу” и да Русија зато треба да повуче трупе које су се налазиле код Кијева – да би онда бивши британски премијер Борис Џонсон потпуно минирао сваки договор.
“Лагање у преговорима је део традиције неких земаља запада. То је та свест о супериорности, богоизабраности, кад су у питању Американци и Енглези, која долази од калвинизма - да нису дужни да држе реч дату неверницима, паганима, шизматицима или расно инфериорним народима”, објашњава Ковић у емисији Свет са Спутњиком.
Лагали су и Србе
Он подсећа и да су западни представници, бивши лидери Немачке и Француске Ангела Меркел и Франсоа Оланд, отворено признали да су лагали кад су прихватили да буду гаранти Минских споразума само да би купили време Украјини да се наоружа, али да су представници Запада много пута лагали и Србе. Бивши посредник у преговорима Београда И Приштине Британац Роберт Купер је у својој књизи “Разградња нација” написао да супериорни народи, који живе у постмодерном времену, нису дужни да поштују обећано према народима који живе у другој, модерној епохи.
“У том њихововм Матриксу кључан је комплекс супериорности. Дословно каже Купер, можете се служити лажима, преваром, то је легално. То долази из тог осећања културне, односно расне супериорности, са секуларизацијом европског човека. Не говоримо само о расизму као односу између белих Американаца и црвенокожаца. Говоримо о расизму унутар беле расе. Пошто је расизам конституисан од стране француских и енглеских писаца, не немачких. И кључно је било да се покаже да су Германи изнад свих, онда долазе Латини, па тек онда Словени”, наводи професор уз оцену да су свега тога и те како свесни у Москви.
За пензионисаног пуковника Сретена Егерића кључна порука из Москве послата је неколико дана пре Дана победе, када је Кијеву јасно стављено до знања шта ће се десити буде ли било каквог узнемиравања руске јавности у току дефилеа на Црвеном тргу.
Неки су у Кијеву, каже Егерић, чак спаковали кофере, а Зеленски је побегао у шуму одакле се јавио видео поруком из рејона Винице.
“Али то је била порука упућена и Вашингтону и целом колективном Западу. Неки су то успели да схвате, неки још нису”, примећује пуковник.
Крсташки нагон Запада
Ковић, анализирајући понашање колективног Запада, истиче да историчари често парадоксално захваљујући садашњости могу боље да разумеју и прошлост.
“У овом конкретном случају ми сада живимо и сведочимо нови поход западне и средње Европе на источну Европу, на Русију. И ми гледамо како су у том походу удружене водеће земље западне и средње Европе и како се не само толеришу неонацистичке појаве и политика, него се и охрабрују. Па зар све то нисмо видели и осетили на својој кожи, када Европска заједница, односно Европска унија, није реаговала на пројаве неонацијизма, пре свега у Хрватској, али и у БиХ. А онда зар 1941. у Хитлеровој војсци фактички нису били готово сви такозвани водећи европски народи.”
Изговори се на Западу мењају, али суштина, сматра Ковић, остаје тај древни нагон западног човека да се потврђује тиме што ће да јуриша на исток и да истребуљује такозване јеретике, шизматике - то је тај крсташки нагон.
“У идеолошком смислу то је једна врста самоубиства, саморазарања Европе, баш као што и ово јуришање на Русију, нуклеарну силу, која иза себе има и Кину и цео тај огромни евроазијски простор ја видим као неку врсту заиста нагона за самоништење”, истиче наш саговорник.
Ковић нема дилеме да је један од разлога за актулени однос Европе према Русији то што после Другог светског рата у Немачкој није извршена истинска денацификација, а подсећа и како је “пацовским каналима” Ватикан уз помоћ МИ 6 и ЦИА спасавао нацистичке ратне злочинце, укључујући хрватске усташе.
“Онда човек у ствари почиње да разумева позицију данашњег политичког запада, земаља НАТО пакта. Да не говоримо о хиљадама и дестинама хиљада нациста које су спасили и упослили у структурама НАТО пакта. Или нацистима које је Кондард Аденауер упослио у администрацији СР Немачке.”
Ките се туђим перјем
Егерић у одсуству истинске денацификације види и разлог што неки на Западу не признају кључни допринос СССР победи над немачким нацизмом.
Како каже, не умањује ничију жртву у победи над нацизмом, али оне који тврде да је одлучујући био Дан Д пита зашто је онда Црвена армија пре британских, америчких и француских снага стигла у Берлин а Титови партизани пре њих у Трст.
“На Одри се десило да су Руси покушавали да окруже нацистичке снаге Вермахта, да их заробе или униште, а Енглези, Французи, Американци су поставили понтонски мост да их евакуишу у Западну Немачку”, каже пуковник, додајући и податак да су се многи нацистички генерали удомили у НАТО структурама.
Зато му, каже, те тврдње о одлучујућем доприносу западних савезника у победи над нацистичком Немачком, с тежњом да изједначе 27 милиона совјетских жртава и око 400 хиљада америчких, личе на свраку која се кити пауновим перјем, а кад се оно склони остаје што је и била - обична сврака.
Погледајте и:
