https://sputnikportal.rs/20260519/dodji-i-vidi-veliki-dogadjaj-za-srbiju-pred-spasovdan-stize-cudesan-odgovor-na-sva-nasa-iskusenja-1199373206.html
Дођи и види! Велики догађај за Србију: Пред Спасовдан стиже чудесан одговор на сва наша искушења
Дођи и види! Велики догађај за Србију: Пред Спасовдан стиже чудесан одговор на сва наша искушења
Sputnik Србија
Однос према светињи је живо искуство. У Појасу Пресвете Богородице заправо посматрамо Њу, као своју мајку. Као што би из љубави чували предмет своје мајке... 19.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-19T18:35+0200
2026-05-19T18:35+0200
2026-05-19T18:35+0200
србија
србија
србија – друштво
света гора
српска православна црква
руска православна црква
појас пресвете богородице
спасовдан
немања костић
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/13/1199360945_0:65:1319:807_1920x0_80_0_0_8c29f500d244782ec649e969fab4ff59.jpg
Овим речима ђакон Немања Костић за Спутњик објашњава духовни значај великог догађаја који сутра очекује српску престоницу.Поводом славе Града Београда, Спасовдана, из Светогорског манастира Ватопеда стиже Појас Пресвете Богородице, једна од највећих реликвија хришћанског света:Чудесни Појас Пресвете Богородице и делове Часног крста са Свете Горе посебним летом сутра ће у Србију донети игуман Ватопеда отац Ефрем, са братством.Дочек светиње биће одржан испред Вазнесењске цркве у 17.00 часова, када ће бити служено празнично бденије. У четвртак, на Спасовдан, литургију у порти Вазнесењске цркве служиће патријарх Порфирије, а у 19 часова ка Храму Светог Саве креће традиционална Спасовданска литија, на чијем ће челу бити Појас Пресвете Богородице.Појас из руку кнеза ЛазараЂакон Немања објашњава да је према црквеном предању, Богородица након свог успења и узношења на небо овај Појас оставила апостолу Томи. Кроз векове, светиња је делила турбулентну судбину хришћанских народа. Пренета је из Јерусалима у Кападокију, а затим у Цариград, где је за време цара Аркадија добила свој раскошни кивот, док ју је царица Пулхерија својим рукама украсила златним концем.„Иако су делови Појаса кроз историју и крсташке походе отишли на Запад, највећи део који је опстао до данас чува се у Ватопеду. Једно од снажних предања сведочи да је Појас у овај светогорски манастир стигао управо преко српског кнеза Лазара, који га је, заједно са крстом цара Константина, запленио у борбама са бугарском војском и предао Ватопеду као трајни дар“, каже овај ђакон Богородичине цркве у Земуну.Са друге стране, напомиње да у самој Грчкој постоји и другачије историјско предање о томе како је реликвија стигла на Свету Гору, а које не помиње српског кнеза. Према тим истраживањима, Појас је манастиру Ватопеду у 14. веку поклонио византијски цар Јован Кантакузин.Братска љубав испред логистикеНаш саговорник напомиње да долазак ове велике реликвије у Србију представља огроман организациони и безбедносни подухват, али изнад свега, чин велике братске љубави и поштовања Руске и Српске православне цркве.„Историја односа нашег народа са православним Русима и Грцима, који деле тешкоће наше историјске судбине, али и благослове који кроз те тешкоће долазе, јесте сведочанство шта значи хришћански живот изнад свакодневних проблема“, истиче и наглашава да су догађаји у којима су помагала наша православна браћа из Русије и Грчке сведочанство заједништва које надилази сваку логистику.Сведочанства о чудесним исцељењимаЗа вернике, Појас Пресвете Богородице нераскидиво је везан за тему чуда. Пре него што је стигао на Свету Гору, Појас је вековима чувао Цариград, а у 9. веку забележено је чувено исцељење царице Зоје, супруге Лава ВИ Мудрог, која је патила од душевне болести. Оздравила је када је Појас положен на њену главу.Многи који приступе кивоту најпре осете божанствени, неземаљски мирис, а монаси Ватопеда вековима бележе бројна сведочанства, посебно о исцељењу од најтежих болести и даривању деце родитељима који нису могли да их имају.„Ми хришћани светињи не приступамо као магијском предмету, већ као сведочанству љубави Божије и помоћном средству. Бог по својој премудрости зна када коме долази исцељење, а Појас нас подиже да још интензивније живимо искуство заједнице с Њим“, објашњава ђакон Немања.Поводом овог великог догађаја, Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч“ и Верско добротворно старатељство штампали су превод књиге манастира Ватопеда о савременим чудима Појаса Пресвете Богородице, обогаћену фотографијама исцељених људи и њихове деце. Књига је ових дана доступна у Храму Светог Саве и свим патријаршијским продавницама, као трајни подсетник на дане великог благослова у Београду.Дођи и видиКао благослов, верници ће моћи да понесу и освештане траке које су, према ватопедској традицији, благословене додиром Часног појаса.Светиња ће бити изложена у Храму Светог Саве до 29. маја. Наш саговорник позива све који су у прилици, да се поклоне овој светињи:„Црква и хришћански живот у цркви, поновићу, то је искуство. Као што је Господ рекао „Дођи и види“, тако и сваком човеку добре воље можемо поручити, дођи и види. А Господ ће по свом сазнању учинити чудо онде где је то потребно“.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
србија, србија – друштво, света гора, српска православна црква, руска православна црква, појас пресвете богородице, спасовдан, немања костић, анализе и мишљења
србија, србија – друштво, света гора, српска православна црква, руска православна црква, појас пресвете богородице, спасовдан, немања костић, анализе и мишљења
Дођи и види! Велики догађај за Србију: Пред Спасовдан стиже чудесан одговор на сва наша искушења
Однос према светињи је живо искуство. У Појасу Пресвете Богородице заправо посматрамо Њу, као своју мајку. Као што би из љубави чували предмет своје мајке, чувамо Појас као највеће опипљиво наслеђе. Када дођу искушења, долази и Божја благодат, кроз присуство светиње међу нама. И кроз братску љубав. То је једини стварни одговор на сва наша искушења.
Овим речима ђакон Немања Костић за Спутњик објашњава духовни значај великог догађаја који сутра очекује српску престоницу.
Поводом славе Града Београда, Спасовдана, из Светогорског манастира Ватопеда стиже Појас Пресвете Богородице, једна од највећих реликвија хришћанског света:
„Реч је о личном предмету Мајке Божије који је, према предању, сама изаткала од камиље длаке. Код Јевреја је постојао обичај да девојка сатка појас и поклони га младожењи као знак своје чистоте, али је Богородичин појас, због натприродног догађаја овековеченог у оваплоћењу Логоса, рођењу Господа Исуса Христа, остао уз њу током целог њеног живота“.
Чудесни Појас Пресвете Богородице и делове Часног крста са Свете Горе посебним летом сутра ће у Србију донети игуман Ватопеда отац Ефрем, са братством.
Дочек светиње биће одржан испред Вазнесењске цркве у 17.00 часова, када ће бити служено празнично бденије. У четвртак, на Спасовдан, литургију у порти Вазнесењске цркве служиће патријарх Порфирије, а у 19 часова ка Храму Светог Саве креће традиционална Спасовданска литија, на чијем ће челу бити Појас Пресвете Богородице.
Појас из руку кнеза Лазара
Ђакон Немања објашњава да је према црквеном предању, Богородица након свог успења и узношења на небо овај Појас оставила апостолу Томи. Кроз векове, светиња је делила турбулентну судбину хришћанских народа. Пренета је из Јерусалима у Кападокију, а затим у Цариград, где је за време цара Аркадија добила свој раскошни кивот, док ју је царица Пулхерија својим рукама украсила златним концем.
„Иако су делови Појаса кроз историју и крсташке походе отишли на Запад, највећи део који је опстао до данас чува се у Ватопеду. Једно од снажних предања сведочи да је Појас у овај светогорски манастир стигао управо преко српског кнеза Лазара, који га је, заједно са крстом цара Константина, запленио у борбама са бугарском војском и предао Ватопеду као трајни дар“, каже овај ђакон Богородичине цркве у Земуну.
Са друге стране, напомиње да у самој Грчкој постоји и другачије историјско предање о томе како је реликвија стигла на Свету Гору, а које не помиње српског кнеза. Према тим истраживањима, Појас је манастиру Ватопеду у 14. веку поклонио византијски цар Јован Кантакузин.
„Било како било, ове историјске нејасноће и проблематика око тачног праћења пута који Појас има кроз историју, на врло јасан начин сликају како је судбина Цркве и православног народа нераскидиво везана за све тешкоће овоземаљске историје. Кроз све те буре, као константна стварност, увек се враћа чињеница вере и Божије заштите, која чува ове свете предмете као својеврсно сидро“.
Братска љубав испред логистике
Наш саговорник напомиње да долазак ове велике реликвије у Србију представља огроман организациони и безбедносни подухват, али изнад свега, чин велике братске љубави и поштовања Руске и Српске православне цркве.
„Историја односа нашег народа са православним Русима и Грцима, који деле тешкоће наше историјске судбине, али и благослове који кроз те тешкоће долазе, јесте сведочанство шта значи хришћански живот изнад свакодневних проблема“, истиче и наглашава да су догађаји у којима су помагала наша православна браћа из Русије и Грчке сведочанство заједништва које надилази сваку логистику.
Сведочанства о чудесним исцељењима
За вернике, Појас Пресвете Богородице нераскидиво је везан за тему чуда. Пре него што је стигао на Свету Гору, Појас је вековима чувао Цариград, а у 9. веку забележено је чувено исцељење царице Зоје, супруге Лава ВИ Мудрог, која је патила од душевне болести. Оздравила је када је Појас положен на њену главу.
Многи који приступе кивоту најпре осете божанствени, неземаљски мирис, а монаси Ватопеда вековима бележе бројна сведочанства, посебно о исцељењу од најтежих болести и даривању деце родитељима који нису могли да их имају.
„Ми хришћани светињи не приступамо као магијском предмету, већ као сведочанству љубави Божије и помоћном средству. Бог по својој премудрости зна када коме долази исцељење, а Појас нас подиже да још интензивније живимо искуство заједнице с Њим“, објашњава ђакон Немања.
Поводом овог великог догађаја, Издавачка установа Архиепископије београдско-карловачке „Духовна реч“ и Верско добротворно старатељство штампали су превод књиге манастира Ватопеда о савременим чудима Појаса Пресвете Богородице, обогаћену фотографијама исцељених људи и њихове деце. Књига је ових дана доступна у Храму Светог Саве и свим патријаршијским продавницама, као трајни подсетник на дане великог благослова у Београду.
Као благослов, верници ће моћи да понесу и освештане траке које су, према ватопедској традицији, благословене додиром Часног појаса.
Светиња ће бити изложена у Храму Светог Саве до 29. маја. Наш саговорник позива све који су у прилици, да се поклоне овој светињи:
„Црква и хришћански живот у цркви, поновићу, то је искуство. Као што је Господ рекао „Дођи и види“, тако и сваком човеку добре воље можемо поручити, дођи и види. А Господ ће по свом сазнању учинити чудо онде где је то потребно“.
