https://sputnikportal.rs/20260520/pojas-presvete-bogorodice-na-putu-za-beograd-1199396209.html
Појас Пресвете Богородице на путу за Београд, враћа се на тло Србије после више од шест векова
Појас Пресвете Богородице на путу за Београд, враћа се на тло Србије после више од шест векова
Sputnik Србија
Чудесни појас Пресвете Богородице, једна од највећих светиња православља, свечано је испраћен из луке светогорског манастира Ватопеда за Солун, одакле ће, у... 20.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-20T11:27+0200
2026-05-20T11:27+0200
2026-05-20T11:49+0200
друштво
друштво
србија – друштво
појас пресвете богородице
спц
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/205/34/2053400_0:154:3000:1842_1920x0_80_0_0_1cc3f867dd1d2099c53d136904ea7a5f.jpg
Како се наводи у саопштењу, свечани дочек светиње у Вазнесењској цркви, како је планирано, биће у 17 часова.На београдском аеродрому светињу ће уз црквене и државне почасти, како је јуче најављено, дочекати патријарх српски Порфирије са највишим црквеним и државним великодостојницима, а појас Пресвете Богородице биће постављен на благосиљање народа све до 29. маја до подне.Постоје стотине сведочанстава о исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице.Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас.Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење - јачање душе и вере.Овај обичај неће бити прекидан ни у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, где ће се вернима, који затраже, давати део платнене траке освештане на самом Часном појасу Богородичином.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/205/34/2053400_170:0:2831:1996_1920x0_80_0_0_1f324425d54bb3e6bb419ace2aa5283e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, појас пресвете богородице, спц
друштво, србија – друштво, појас пресвете богородице, спц
Појас Пресвете Богородице на путу за Београд, враћа се на тло Србије после више од шест векова
11:27 20.05.2026 (Освежено: 11:49 20.05.2026) Чудесни појас Пресвете Богородице, једна од највећих светиња православља, свечано је испраћен из луке светогорског манастира Ватопеда за Солун, одакле ће, у пратњи игумана Јефрема и његове братије, у поподневним часовима стићи на београдски аеродром Никола Тесла, где ће бити дочекан уз највише црквене и државне почасти, саопштено је из СПЦ.
Како се наводи у саопштењу, свечани дочек светиње у Вазнесењској цркви, како је планирано, биће у 17 часова.
На београдском аеродрому светињу ће уз црквене и државне почасти, како је јуче најављено, дочекати патријарх српски Порфирије са највишим црквеним и државним великодостојницима, а појас Пресвете Богородице биће постављен на благосиљање народа све до 29. маја до подне.
Постоје стотине сведочанстава о исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице.
Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори Атонској, где се ова велика светиња чува од тада до данас.
Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење - јачање душе и вере.
Овај обичај неће бити прекидан ни у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, где ће се вернима, који затраже, давати део платнене траке освештане на самом Часном појасу Богородичином.