https://sputnikportal.rs/20260522/prosirenje-kao-slamka-spasa-pljusak-novih-inicijativa-iz-eu-u-fokusu-balkan-i-ukrajina-1199499392.html
Проширење као сламка спаса: Пљусак нових иницијатива из ЕУ, у фокусу Балкан и Украјина
Проширење као сламка спаса: Пљусак нових иницијатива из ЕУ, у фокусу Балкан и Украјина
Sputnik Србија
Циљ правог пљуска иницијатива, писама и идеја како у ЕУ што пре укључити Украјину, Молдавију и тзв. Западни Балкан је искључиво геополитички – да се обухватом... 22.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-22T21:02+0200
2026-05-22T21:02+0200
2026-05-22T21:05+0200
свет
свет
политика
европска унија (еу)
чланство у еу
фридрих мерц
западни балкан
украјина
иницијатива
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/16/1199510402_778:0:4419:2048_1920x0_80_0_0_941f96270ea02c5f32b0fa9fccaa1e65.jpg
После пет чланица ЕУ које су дале свој предлог за даље евроинтеграције Балкана, и немачки канцелар Фридрих Мерц позвао је руководство Уније да убрза процес проширења, предлажући да се земљама Западног Балкана и Молдавији да привилегован приступ јединственом тржишту, статус посматрача у телима ЕУ и постепену интеграцију у доношење одлука.Преко проширења сачувати ЕУПошто је ширење НАТО-а заустављено руском специјалном операцијом у Украјини, ЕУ кроз своју политику проширења остаје једини инструмент реализације западних стратешких циљева у Европи, објашњава др Зоран Миливојевић.Према његовим речима, разноразни предлози пљуште зато што се глобални односи мењају. После посете Трампа и Путина Пекингу, дефинитивно је постало јасно да се из троугла великих сила које имају тврду моћ, Вашингтон-Москва-Пекинг, пројектује нови светски поредак.А да се ради о, како наш саговорник каже, чистој геополитици, види се по томе што обе иницијативе одударају од досадашњих прича о стандардима и нормама, који су дефинисани Лисабонским уговором и Условима из Копенхагена. Ови документи, којима је дефинисано шта све нека држава треба да испуни како би постала чланица ЕУ, стављају се у други план.Зашто је Украјина важна НемачкојПрема речима нашег саговорника, управо је инсистирање на појединим регионима оно што разликује две иницијативе. Док Немачка нагласак ставља на Украјину, пет средњоевропских држава, некада окупљених у оквире Аустроугарске, нагласак стављају на тзв. Западни Балкан.Немачка инсистира на Украјини јер њен стратешки циљ је наступање према Истоку, односно опстанак антируске политике и опстанак политике ремилитаризације у функцији великонемачких циљева. Зато канцелар Мерц и предлаже за Украјину виши статус у односу на остале земље-кандидате за чланство у ЕУ, сматра Миливојевић.Најновија Мерцова иницијатива подразумева да се Украјини додели статус „придруженог члана“ ЕУ без права гласа. Канцелар је позвао на отварање свих преговарачких поглавља са кијевским режимом.Према Мерцовим речима, чак и пре пуног приступања, Украјина мора бити везана за ЕУ кроз придружено чланство. Он се залаже за учешће Кијева у институцијама ЕУ, безбедносној и спољној политици, уз услов Кијев усвоји законе ЕУ. Мерц је навео да би статус придруженог члана омогућио украјинским званичницима да учествују на самитима ЕУ и на министарским састанцима, али не и да гласају.Мерц је такође предложио да чланице ЕУ преузму политичку обавезу да примене клаузулу о узајамној помоћи на Украјину, „како би се створила значајна гаранција безбедности“.Када је у питању иницијатива пет држава – Италије, Словеније, Словачке, Аустрије и Чешке, које су се у писму Европској комисији заложиле за што скорији пријем балканских држава у Унију, ради се о државама које имају различите интересе на овом простору. Њихова иницијатива није стриктно везана за Брисел; ЕУ се користи као механизам како би ове земље оствариле своје појединачне интересе и стратешке циљеве..„Ради се о државама које имају специфичне интересе према овом простору који везују ове земље на овај или онај начин. Није исти интерес, на пример, једне Аустрије и Словачке. Када Словачка инсистира на Србији, то је специфичан интерес, а када Аустрија инсистира на Западном Балкану, има у виду своје историјске релације и интересе и према БиХ и према простору који је својевремено заузимала Аустроугарска монархија“, закључује Миливојевић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260521/merc-predloze-da-ukrajina-dobije-status-pridruzenog-clana-bez-prava-glasa-1199438701.html
западни балкан
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, политика, европска унија (еу), чланство у еу, фридрих мерц, западни балкан, украјина, иницијатива
свет, политика, европска унија (еу), чланство у еу, фридрих мерц, западни балкан, украјина, иницијатива
Проширење као сламка спаса: Пљусак нових иницијатива из ЕУ, у фокусу Балкан и Украјина
21:02 22.05.2026 (Освежено: 21:05 22.05.2026) Циљ правог пљуска иницијатива, писама и идеја како у ЕУ што пре укључити Украјину, Молдавију и тзв. Западни Балкан је искључиво геополитички – да се обухватом заокруже западни интереси и да ти простори потпадну под западну сферу утицаја, оцењује каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
После пет чланица ЕУ које су дале свој предлог за даље евроинтеграције Балкана, и немачки канцелар Фридрих Мерц позвао је руководство Уније да убрза процес проширења, предлажући да се земљама Западног Балкана и Молдавији да привилегован приступ јединственом тржишту, статус посматрача у телима ЕУ и постепену интеграцију у доношење одлука.
Преко проширења сачувати ЕУ
Пошто је ширење НАТО-а заустављено руском специјалном операцијом у Украјини, ЕУ кроз своју политику проширења остаје једини инструмент реализације западних стратешких циљева у Европи, објашњава др Зоран Миливојевић.
Према његовим речима, разноразни предлози пљуште зато што се глобални односи мењају. После посете Трампа и Путина Пекингу, дефинитивно је постало јасно да се из троугла великих сила које имају тврду моћ, Вашингтон-Москва-Пекинг, пројектује нови светски поредак.
„Ради се о покушајима да се преко политике проширења на неки начин сачува ЕУ. Јер најуспешнија политика ЕУ до сада, која ју је довела до тога да има 27 чланица је политика проширења. ЕУ преко политике проширења, дакле, жели да се сачува, прошири и обезбедни утицај језгра европских земаља и у том смислу треба разумети иницијативе, с једне стране пет држава, а са друге стране иницијативу Фридриха Мерца“, истиче Миливојевић.
А да се ради о, како наш саговорник каже, чистој геополитици, види се по томе што обе иницијативе одударају од досадашњих прича о стандардима и нормама, који су дефинисани Лисабонским уговором и Условима из Копенхагена. Ови документи, којима је дефинисано шта све нека држава треба да испуни како би постала чланица ЕУ, стављају се у други план.
„Одступа се од критеријума и норми: владавине права, демократских институција, што је предвиђено Условима из Копенхагена. Лисабонски споразум каже да државе могу да приступе Унији ако имају јасан међународно правни субјективитет у међународно признатим границама. У случају Украјине, од тога се одступа на најдиректнији начин. Не зна се на којој би се територији простирала правна тековина и како би се реализовао тај концепт, јер не зна се ни које ће бити границе, ни које ће бити сутра. Сигурно неће бити граница Украјине ову коју желе западни центри моћи, укључујући ове у Бриселу“, наводи Миливојевић.
Зашто је Украјина важна Немачкој
Према речима нашег саговорника, управо је инсистирање на појединим регионима оно што разликује две иницијативе. Док Немачка нагласак ставља на Украјину, пет средњоевропских држава, некада окупљених у оквире Аустроугарске, нагласак стављају на тзв. Западни Балкан.
Немачка инсистира на Украјини јер њен стратешки циљ је наступање према Истоку, односно опстанак антируске политике и опстанак политике ремилитаризације у функцији великонемачких циљева. Зато канцелар Мерц и предлаже за Украјину виши статус у односу на остале земље-кандидате за чланство у ЕУ, сматра Миливојевић.
Најновија Мерцова иницијатива подразумева да се Украјини додели статус „придруженог члана“ ЕУ без права гласа. Канцелар је позвао на отварање свих преговарачких поглавља са кијевским режимом.
Према Мерцовим речима, чак и пре пуног приступања, Украјина мора бити везана за ЕУ кроз придружено чланство. Он се залаже за учешће Кијева у институцијама ЕУ, безбедносној и спољној политици, уз услов Кијев усвоји законе ЕУ. Мерц је навео да би статус придруженог члана омогућио украјинским званичницима да учествују на самитима ЕУ и на министарским састанцима, али не и да гласају.
Мерц је такође предложио да чланице ЕУ преузму политичку обавезу да примене клаузулу о узајамној помоћи на Украјину, „како би се створила значајна гаранција безбедности“.
Када је у питању иницијатива пет држава – Италије, Словеније, Словачке, Аустрије и Чешке, које су се у писму Европској комисији заложиле за што скорији пријем балканских држава у Унију, ради се о државама које имају различите интересе на овом простору. Њихова иницијатива није стриктно везана за Брисел; ЕУ се користи као механизам како би ове земље оствариле своје појединачне интересе и стратешке циљеве..
„Ради се о државама које имају специфичне интересе према овом простору који везују ове земље на овај или онај начин. Није исти интерес, на пример, једне Аустрије и Словачке. Када Словачка инсистира на Србији, то је специфичан интерес, а када Аустрија инсистира на Западном Балкану, има у виду своје историјске релације и интересе и према БиХ и према простору који је својевремено заузимала Аустроугарска монархија“, закључује Миливојевић.
