00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

ММФ: Jавни дуг ЕУ могао би да “експлодира”

© SputnikМеђународни монетарни фонд
Међународни монетарни фонд - Sputnik Србија, 1920, 23.05.2026
Пратите нас
ММФ је упозорио министре финансија ЕУ да би јавни дуг Уније могао нагло да порасте и озбиљно угрози европску економију, уколико се хитно не предузму мере за смањење фискалних притисака.
“Ако се не контролише, јавни дуг ће се наћи на неодрживој путањи. Уз непромењену политику, дуг просечне европске земље достигао би 130 процената од бруто домаћег производа до 2040. године, што је готово двоструко више у односу на данас“, навео је ММФ у документу представљеном министрима финансија током неформалног састанка у Никозији на Кипру.
Фонд је истовремено упозорио да ће се владе ЕУ суочити са повећаним притиском на потрошњу за одбрану, енергетику и пензије у наредних 15 година.
Стручњаци ММФ-а су предложили комбинацију структурних реформи, као и фискалних реформи, заједничког задуживања и фискалне консолидације како би се решило ово питање, преносе медији.
“Приступ сналажења од данас до сутра, који су многе земље до сада усвојиле, достиже своје границе и чини се да је неопходан стратешки одговор како би се реаговало на растуће притиске на потрошњу“, додали су из ММФ-а.
Представници Европског ревизорског суда су такође пренели министрима финансија да пасивност није опција, истичући потребу за мерама фискалне консолидације.
У документу ММФ-а позивају се земље ЕУ да подстакну рад и запошљавање широм блока од 27 земаља, поједноставе ток штедње грађана у инвестиције, интеграцију енергетских тржишта и спровођење пројеката отпорних на климатске промене.
Како се наводи, пензијске реформе и виша старосна граница за пензионисање би такође помогле.
ЕУ би требало да се сложи да су иновације, енергетика и одбрана јавна добра и да их треба финансирати заједничким задуживањем, додаје се у документу.
ЕУ је остала у ћорсокаку по питању идеје о подели дуга како би се откључала додатна средства, при чему неке земље попут Шпаније, Италије, Грчке или Француске снажно подржавају ту иницијативу, а друге, попут Немачке, се снажно противе.
“Суочени смо са новим и сталним потребама за потрошњом“, рекао је комесар ЕУ за економију Валдис Домбровскис на конференцији за новинаре након састанка министара финансија.
Он је додао да је, истовремено, расположиви фискални простор већ ограничен, нивои дуга су високи, а старење становништва додатно погоршава изазове.
“Ово није апстрактни проблем. То је веома конкретан и хитан политички изазов са којим се овде суочавамо. Решење је укратко већи раст и боља потрошња“, рекао је Домбровскис.
Он је додао да је заједничко задуживање већ стварност, јер су на тај начин финансирани пројекти за јачање одбрамбених способности ЕУ, као и зајам за подршку Украјини, преносе медији.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала