Објектив забележио епопеју: Српска историја у највећем музеју Другог светског рата у Москви /фото/
© Фото : Спутњику уступио Бојан Арбутина
Пратите нас
Спајањем српске и руске архивске грађе добија се целокупна слика Другог светског рата. Поред тога што је трагична, та историја је и херојска. Она опомиње и сведочи о заједничкој борби наша два народа. Заједно ћемо преносити знање, историјску стварност у садашњост, али и у будућност, најмлађим генерацијама, које су и најзаступљеније у Музеју Победе.
Ово за Спутњик каже Бојан Арбутина, директор Музеја жртава геноцида који се изложбу ратних фотографија са простора Краљевине Југославије, чији је аутор чувени Жорж Скригин, представио у Музеју победе у Москви:
„Музеј Победе је највећи музеј на свету који баштини традицију и бави се историјом Другог светског рата. Као институцији која долази из Републике Србије веома нам је значајно што имамо прилику да прикажемо радове наших стручњака.“
Аутор изложбе „Балканска хроника у објективу“, представљене у музеју који сваке године прими више милиона посетилаца је кустос Музеја жртава геноцида Марко Мартиновић.
Арбутина је одушевљен интересовањем младих у Русији за историју Другог светског рата
© Фото : Музеј жртава геноцида/Уступљено Спутњику
Руски емигрант, балетан и хроничар рата
Рођен као Георгиј Владимирович Скригин, Жорж Скригин био је човек фасцинантне судбине, руски емигрант који је постао један од најважнијих хроничара југословенске историје 20. века, врхунски уметнички фотограф, али и пионир домаће кинематографије.
Рођен је 1910. године у Одеси у официрској породици која, након Октобарске револуције, бежи у Краљевину СХС. Био је успешан балетски играч у позоришту у Загребу, што је касније дубоко утицало на његов осећај за покрет, композицију и светло у визуелној уметности.
Фотографијом се бавио од тридесетих година, а 1941. године одлази у партизане. Као члан Казалишта народног ослобођења, кретао се са Врховним штабом и својим објективом забележио кључне моменте рата, маршеве, рањенике и историјске личности.
„Захваљујући њему остало је сачувано преко 700 фотографија из тог периода. Из његовог објектива изашле су најпознатије фотографије, попут Милице Тепић „Мајке Кнежопољке“, „Козарчанке“, портрета Миље Марин, чувене фотографије „Збег“, која приказује драматичне сцене народа који се повлачи пред офанзивама непријатеља, и бројне друге. Кретање уз Врховни штаб Народноослободилачке војске Југославије омогућило је да помно бележи ситуацију на терену током четири ратне године“, објашњава Арбутина.
Павел Лукницки, специјални ратни дописник агенције ТАСС који је са трупама Црвене армије ушао у град и директно сведочио ослобођењу Београда 20. октобра 1944. године
© Фото : Музеј жртава геноцида/Уступљено Спутњику
Од Јасеновца до „Балканске хронике“
Он додаје да је изложба на овако важном месту када је реч о сећању на тековине антифашизма друга по реду од када су институције из Београда и Москве успоставиле контакт у оквиру сарадње Министарства културе Руске Федерације и Министарства културе Републике Србије.
„Пре две године смо добили конкретне резултате тог потписаног протокола, када смо у Музеју Победе представили изложбу мати Марије из манастира Јасеновац, „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења“. То је било у октобру 2024. године и тада смо договорили да приредимо још једну. Изузетно нам је драго што је изложбу отворио директор Музеја Победе, Александар Јаковљевич Шкољник, као и наш амбасадор у Руској Федерацији, господин Момчило Бабић. Ова сарадња свакако има велики значај и непосредно је задовољство“.
Изложба је изазвала велику пажњу научне јавности
© Фото : Музеј жртава геноцида/Уступљено Спутњику
Руси и даље памте своје и српске ослободиоце
Наш саговорник је дирнут и односом грађана Русије према наслеђу Другог светског рата и антифашистичке борбе:
„Провели смо три дана у Музеју победе, док смо намештали изложбу, отварали је. Видели смо и много деце која долазе организовано или са својим родитељима да погледају велику историју Другог светског рата. Ова сарадња важна је управо због њих, због историјског памћења нових генерација. Нашу претходну изложбу посетило је преко 20 хиљада људи, а сада, на отварању, било је неколико стотина оних који су дошли да погледају историју српског народа у Другом светском рату“, каже Арбутина.
Он истиче значај сарадње самих научника Русије и Србије, у овом случају колеге Марка Мартиновића, коме је ово прва ауторска изложба. У њеној припреми учествовала је и Лидија Николајевна Степанова, сарадница Музеја Победе.
„Она је теми ослобођења Београда приложила неколико десетина фотографија које се чувају у њиховом музеју и архивима. На тај начин је употпунила целокупну слику Другог светског рата у Југославији и значајно допринела квалитету изложбе. И руској науци ова сарадња пуно значи. Ово је прилика да се упознају са нашом грађом, а она је у директној вези са њиховом историјом. Као што знате, они, Совјети су наши ослободиоци, заједно са Народноослободилачком војском Југославије.“
У припреми је учествовала и Лидија Николајевна Степанова, сарадница Музеја Победе
© Фото : Музеј жртава геноцида/Уступљено Спутњику
Поставка из Москве стиже у Београд
Први човек Музеја жртава геноцида додаје да се ова установа увелико припрема да узврати гостопримство колегама, стручњацима грандиозног Музеја победе.
„Следеће године очекујемо њихову изложбу у Београду, то још морамо логистички да организујемо, јер имамо проблем са недостатком простора, али се надам да ћемо до краја године успети да оспособимо објекат у Јајинцима. Да их тамо дочекамо и изложбом Музеја победе отворимо тај простор меморијала“.
Арбутина додаје да Музеј жртава геноцида већ размишља како ће изгледати нова српска поставка у Москви, највероватније на јесен следеће године:
„О томе смо већ разговарали, тражимо повезнице, а њих заиста има доста. Већ у јуну имаћемо нову тему, коју ћемо полако разрађивати“, закључује Арбутина.
Изложба фотографија Жоржа Скригина „Балканска хроника у објективу“ у Музеју победе у Москви отворена је до 19. јуна.
На отварању је било је неколико стотина оних који су дошли да погледају историју српског народа у Другом светском рату
© Фото : Музеј жртава геноцида/Уступљено Спутњику
Погледајте и:
