https://sputnikportal.rs/20260524/kada-sekunde-odlucuju-svet-decje-kardiohirurgije-video-1199540629.html
Када секунде одлучују: Свет дечје кардиохирургије /видео/
Када секунде одлучују: Свет дечје кардиохирургије /видео/
Sputnik Србија
У свету у коме се највеће битке често одвијају далеко од очију јавности, постоје људи чији рад оставља неизбрисив траг у животима читавих породица. Више од три... 24.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-24T11:15+0200
2026-05-24T11:15+0200
2026-05-24T11:15+0200
друштво
друштво
србија – друштво
медицина
кардиохирург
деца
институт за мајку и дете
проф. др мила стајевић поповић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0c/15/1165416293_0:129:3049:1844_1920x0_80_0_0_1402dbf9ee59f48e7922190814fb3033.jpg
Од првих хируршких корака, преко стручног усавршавања у иностранству и рада са најкомпликованијим случајевима урођених срчаних мана, па све до несебичног преношења знања млађим генерацијама лекара, њен пут сведочи о огромној одговорности, врхунској медицини и пре свега – човечности. У операционој сали, где су секунде често пресудне, она и њен тим враћају наду и дају шансу детињствима која тек треба да буду проживљена. Зову је „мајком хиљаду деце“ и иако је овај епитет за њу подстицајан, скромно каже да је мајка свом детету, а да другим мајкама помаже да њихова деца буду боље.Свет дечје кардиохирургијеСтатистика каже да у Србији на хиљаду живорођене деце отприлике њих шест до осам има неку врсту аномалије срца.Такође, додаје, има пуно мана које захтевају вишестадијумски приступ, где не може све да се уради у једном акту.„Друго, дете се развија, ви морате неке операције да прилагођавате развоју детета. Тако да суштински типичних операција нема, њих има сврстаних у исте групе, али ми радимо са развојним организмом. Знате, новорођенче првих месец дана има једну врсту физиологије, а како расте његове особине се мењају. Али, већина данашњих операција се ради у тој првој години живота, за разлику од периода када сам ја почињала, тада су се радиле касније“, каже др Стајевић Поповић која је такође и редовни професор Медицинског факултета у Београду.Рана дијагностика је, како истиче, јако важна.“Сада се често дијагностикују мане и у феталном добу, док су мајке трудне. Наравно, и ту има ограничења због више околности. Прво, док је дете у материци оно не дише, прима све преко пупчаника, плућа нису ангажована и у том смислу неке мане не могу да покажу своје право лице. Друго, за добру феталну дијагностику је потребно да то ради искусан педијатријски кардиолог. Наравно, гинеколози имају свој допринос да препознају да нешто није у реду, али ја често родитељима кажем, кад дигну дрвље и камење на гинеколога који наводно није препознао или није видео, ја им кажем да он по својој специјализацији није чак ни дужан то да јасно дефинише", указује професорка.На питање колико у просеку траје опоравак деце након операције срца, др Стајевић Поповић каже да је тешко ту дечију патологију сврстати у неке оквире:"Питање "кад ћемо кући" ми је једно од најнепријатнијих. Али, рецимо, просечно десетак до 12 дана је неки период опоравка за већину мана. Ипак, деси се понекад да се јави нека компликација која можда није животно угрожавајућа, али је досадна, што продужава постоперативни период".Емотивна компонента Њена професија не тражи само знање и прецизност, већ и снагу да се носи са најтежим тренуцима које једна породица може да проживи. На питање шта је тежи део њеног посла, онај професионални или онај емоционални, др Стајевић Поповић каже – оба.“Када сам била млад лекар, млад хирург, требало је да оперишем једну девојчицу са, условно речено, једноставном маном која би јој пружила нормалан квалитет живота. Разговарала сам са њеним оцем, то је био човек са села, земљорадник, и ја сам му рекла да постоји 99 посто шансе за успех и један посто ризика, а он ме гледа и каже: "Госпођо, један посто тог ризика мени је 100 посто ако ми дете умре". И та ми је реченица заувек остала. Дакле, та емотивна компонента не сме да се изгуби, али хирург не сме да буде ни много емоционалан, не онако како то публика доживљава. Наиме, не можемо ми сада са сваким родитељем да ступамо у емотивни однос јер када би тако било ми не бисмо могли да радимо. Наравно да емоција постоји, али то мора да се на неки начин обликује, да постоји један ниво професионалности који укључује емпатију”, наводи професорка и додаје да родитељима малих пацијената приступа отворено и покушава да буде јасна, и када је добро и када је лоше.Професионална страстХирургија је тимска грана, хирург не може сам, напомиње проф. др Мила Стајевић Поповић. Мишљења је да добар тим у кардиохирургији чине заинтересованост, односно опредељеност ка том послу, знање, међуљудски односи који морају да носе једну дозу професионалности и међусобног поштовања и професионална страст."Та професионална страст подразумева да сте спремни да своје захтеве друге врсте ставите иза хирургије односно кардиохирургије. Да вас вуче да се вратите у болницу, а не да идете на неко друго место. Није то жртва, то је једноставно жеља за истраживањем, жеља за бављењем професијом. Ако тога нема, ако сте кренули са погрешним претпоставкама, није грех ни вратити се са тог пута ако сте схватили после неког времена да вам је то велико оптерећење, да вам не прија. Ако вам кардиохирургија не прија онда се мучите целог живота", закључује начелница Службе за кардиоторакалну хирургију Института за мајку и дете.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250601/zivot-posle-dijagnoze-karcinoma-dojke--kako-preziveti-i-osnaziti-se-video-1186359614.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
друштво, србија – друштво, медицина, кардиохирург, деца, институт за мајку и дете, проф. др мила стајевић поповић
друштво, србија – друштво, медицина, кардиохирург, деца, институт за мајку и дете, проф. др мила стајевић поповић
Када секунде одлучују: Свет дечје кардиохирургије /видео/
У свету у коме се највеће битке често одвијају далеко од очију јавности, постоје људи чији рад оставља неизбрисив траг у животима читавих породица. Више од три деценије проф. др Мила Стајевић Поповић, начелник Службе за кардиоторакалну хирургију Института за мајку и дете „Др Вукан Чупић“ са својим тимом води најосетљивије битке – оне за дечја срца.
Од првих хируршких корака, преко стручног усавршавања у иностранству и рада са најкомпликованијим случајевима урођених срчаних мана, па све до несебичног преношења знања млађим генерацијама лекара, њен пут сведочи о огромној одговорности, врхунској медицини и пре свега – човечности. У операционој сали, где су секунде често пресудне, она и њен тим враћају наду и дају шансу детињствима која тек треба да буду проживљена. Зову је „мајком хиљаду деце“ и иако је овај епитет за њу подстицајан, скромно каже да је мајка свом детету, а да другим мајкама помаже да њихова деца буду боље.
Свет дечје кардиохирургије
Статистика каже да у Србији на хиљаду живорођене деце отприлике њих шест до осам има неку врсту аномалије срца.
„То наравно не значи да су све за операцију, имамо неких урођених аномалија која не подлежу оперативном лечењу, а имамо и неке мане које се сада лече на неки други начин него када сам ја почињала. Дечја кардиохиругија, дечје срце је унеколико различито од одрасле патологије зато што се наша деца рађају са структурним аномалијама. Код одраслих особа је углавном ситуација таква да се они рађају са нормалном структуром срца, али је оно из разноразних разлога страдало па су њихове доминантне операције различите од наших. Ми се бавимо срцем које је ембриолошки поремећено, односно није се развило. Ту наравно има, условно речено, једноставних мана, а има и екстремно компликованих мана“, објашњава гошћа подкаста „Породично“.
Такође, додаје, има пуно мана које захтевају вишестадијумски приступ, где не може све да се уради у једном акту.
„Друго, дете се развија, ви морате неке операције да прилагођавате развоју детета. Тако да суштински типичних операција нема, њих има сврстаних у исте групе, али ми радимо са развојним организмом. Знате, новорођенче првих месец дана има једну врсту физиологије, а како расте његове особине се мењају. Али, већина данашњих операција се ради у тој првој години живота, за разлику од периода када сам ја почињала, тада су се радиле касније“, каже др Стајевић Поповић која је такође и редовни професор Медицинског факултета у Београду.
Рана дијагностика је, како истиче, јако важна.
“Сада се често дијагностикују мане и у феталном добу, док су мајке трудне. Наравно, и ту има ограничења због више околности. Прво, док је дете у материци оно не дише, прима све преко пупчаника, плућа нису ангажована и у том смислу неке мане не могу да покажу своје право лице. Друго, за добру феталну дијагностику је потребно да то ради искусан педијатријски кардиолог. Наравно, гинеколози имају свој допринос да препознају да нешто није у реду, али ја често родитељима кажем, кад дигну дрвље и камење на гинеколога који наводно није препознао или није видео, ја им кажем да он по својој специјализацији није чак ни дужан то да јасно дефинише", указује професорка.
На питање колико у просеку траје опоравак деце након операције срца, др Стајевић Поповић каже да је тешко ту дечију патологију сврстати у неке оквире:
"Питање "кад ћемо кући" ми је једно од најнепријатнијих. Али, рецимо, просечно десетак до 12 дана је неки период опоравка за већину мана. Ипак, деси се понекад да се јави нека компликација која можда није животно угрожавајућа, али је досадна, што продужава постоперативни период".
Њена професија не тражи само знање и прецизност, већ и снагу да се носи са најтежим тренуцима које једна породица може да проживи. На питање шта је тежи део њеног посла, онај професионални или онај емоционални, др Стајевић Поповић каже – оба.
“Када сам била млад лекар, млад хирург, требало је да оперишем једну девојчицу са, условно речено, једноставном маном која би јој пружила нормалан квалитет живота. Разговарала сам са њеним оцем, то је био човек са села, земљорадник, и ја сам му рекла да постоји 99 посто шансе за успех и један посто ризика, а он ме гледа и каже: "Госпођо, један посто тог ризика мени је 100 посто ако ми дете умре". И та ми је реченица заувек остала. Дакле, та емотивна компонента не сме да се изгуби, али хирург не сме да буде ни много емоционалан, не онако како то публика доживљава. Наиме, не можемо ми сада са сваким родитељем да ступамо у емотивни однос јер када би тако било ми не бисмо могли да радимо. Наравно да емоција постоји, али то мора да се на неки начин обликује, да постоји један ниво професионалности који укључује емпатију”, наводи професорка и додаје да родитељима малих пацијената приступа отворено и покушава да буде јасна, и када је добро и када је лоше.
Хирургија је тимска грана, хирург не може сам, напомиње проф. др Мила Стајевић Поповић. Мишљења је да добар тим у кардиохирургији чине заинтересованост, односно опредељеност ка том послу, знање, међуљудски односи који морају да носе једну дозу професионалности и међусобног поштовања и професионална страст.
"Та професионална страст подразумева да сте спремни да своје захтеве друге врсте ставите иза хирургије односно кардиохирургије. Да вас вуче да се вратите у болницу, а не да идете на неко друго место. Није то жртва, то је једноставно жеља за истраживањем, жеља за бављењем професијом. Ако тога нема, ако сте кренули са погрешним претпоставкама, није грех ни вратити се са тог пута ако сте схватили после неког времена да вам је то велико оптерећење, да вам не прија. Ако вам кардиохирургија не прија онда се мучите целог живота", закључује начелница Службе за кардиоторакалну хирургију Института за мајку и дете.
