https://sputnikportal.rs/20260526/kap-je-prelila-casu--kijev-na-nisanu-rusija-olivera-ikodinovic-1199621717.html
Кап је прелила чашу – Кијев на нишану
Кап је прелила чашу – Кијев на нишану
Sputnik Србија
Сукоб у Украјини улази у нову фазу ескалације након удара украјинских снага на цивилну инфраструктуру и терористичког напада на Старобељск. Европа и Запад... 26.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-26T22:22+0200
2026-05-26T22:22+0200
2026-05-26T22:22+0200
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
специјална војна операција у украјини – вести
специјална војна операција у украјини – уживо
европска унија (еу)
нато
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/04/04/1136125734_0:198:1496:1040_1920x0_80_0_0_e9ec6779dd4c0374088a336b69b35893.jpg
„Сматрам да наши политички опоненти, пре свега на територији Европе, имају могућност да не допусте повећање војне ескалације, јер увек постоји могућност да се успостави контакт са Кремљом путем дипломатских веза и предложи неко мировно решење. Русија је више пута говорила - штаб председника и Министарство спољних послова, као и други руски званичници - да је кључна претензија упућена Европи повезана са испорукама наоружања на територију Украјине и да та пракса треба да буде прекинута. Друго, европске земље треба да престану да посматрају Русију као свог војног противника тј. треба да престану да позивају своје вазале на територији постсовјетског простора на борбена дејства против Русије и да престану да прете Русији стратешким поразом на бојном пољу“, истиче Михајлов.„Кап која је прелила чашу” и довела до одлуке да Русија започне систематске нападе на центре у Кијеву је то што су украјинске снаге извеле напад на Старобeљск када је убијено више од 20, а рањено 40 људи.Москва је позвала стране држављане, укључујући особље дипломатских мисија, да што пре напусте Кијев и упозорила житеље града да се држе подаље од војне и административне инфраструктуре. То је повезано с почетком систематских удара руских оружаних снага на предузећа украјинског војно-индустријског комплекса, командне пунктове и центре за доношење одлука у Кијеву. У том контексту се износе тврдње да би сукоб могао да уђе у нову, интензивнију фазу.Михајлов напомиње да Русија већ годинама доследно износи своје ставове и захтеве, али да са друге стране не види стварне покушаје да се ситуација реши, пошто Европа наставља да испоручује оружје и тиме продужава сукоб.У том контексту, он наводи да су руско-амерички преговори о окончању рата у Украјини обустављени, а да су споразуми о контроли наоружања престали да важе, па више не постоје јасна међусобна ограничења као раније, што значи да Русија нема никакве обавезе према колективном Западу и самим тим има већу слободу деловања у војном смислу.Због тога, закључује Михајлов, Русији су сада „одрешене руке“ и може да предузима војно-техничке мере које сматра неопходним за своју безбедност, укључујући и могућност повећања нивоа ескалације. Ипак, Русија и даље остаје отворена за дијалог и очекује да европски лидери промене приступ и врате се политичком решавању сукоба, истиче експерт.Циљеви су одређениНа мети руских Оружаних снага биће објекти одбрамбене индустрије у Кијеву, укључујући одређене локације где се беспилотне летелице пројектују, производе, програмирају и припремају за употребу.Ове беспилотне летелице користи кијевски режим уз помоћ НАТО стручњака одговорних за снабдевање компонентама, обезбеђивање обавештајних података и навођење.Михајлов сматра да би потенцијални циљеви могли да буду пре свега Министарство одбране Украјине, као и центри који управљају различитим родовима војске, као и војне обавештајне структуре, које су кључне за функционисање украјинског војног система.„Помињани су и административни објекти тј. државни објекти, али искрено сумњам да ће такви објекти као што су, рецимо, Врховна рада и кабинет председника бити гађани. Не мислим да би такве мете биле одабране, тим пре што се у близини Врховне раде налази кинеска амбасада, а ми не желимо да нанесемо штету нашим партнерима. У сваком случају, мислим да су центри војне управе, командни штабови и војна обавештајна служба на нишану и да су они примарни циљеви“, сматра Михајлов.Украјина упорно изводи нападе у којима страда руски народ, што потврђује терористички карактер кијевског режима, док руске снаге систематски настоје да поштеде украјинске цивиле, усмеравајући ударе пре свега на војне циљеве и инфраструктуру од војног значаја.Руски војни експерти и политиколози констатују да Украјина и Европа не показују спремност за деескалацију сукоба, већ напротив – настављају курс који води ка његовом продубљивању.Такође се истиче став да Европа својом политичком и војном подршком Украјини доприноси продужавању сукоба, што, како се тврди, додатно повећава последице по украјинско становништво и привреду земље.„Да 2014. године нове кијевске власти и њихови ментори нису започели процесе који су довели до државног удара, не би дошло до даље ескалације. Такође, да је Украјина испунила Минске споразуме 2015. године не би било никаквих предуслова за почетак Специјалне војне операције. Да је у марту 2022. у Истанбулу Украјина пристала на предлоге Русије такође се могло доћи до бољег решења. Међутим, нико од њих не покушава да успостави мир. Кијевска врхушка зарађује на рату, а такође и њихови западни ментори. Сви ови актери имају од тога финансијске бенефите и политичке поене, мада је европско друштво све више настројено против овог рата, против ‘украјинизације' европске политике, актуелна европска елита и даље остаје верна својим глобалистичким идеалима и делује у русофобском кључу“, каже Михајлов.Према његовим речима, сукоб је могао бити избегнут или давно окончан да је Украјина прихватила мирно решење, као и да су европске земље обуставиле испоруке оружја, јер би у том случају Украјина изгубила капацитет за наставак борбених дејстава.Руски стручњаци истичу да појачани војни притисак треба да доведе до промене понашања кијевског режима и отвори пут ка преговорима и мировним решењима.Подсетимо, у ноћи 24. маја Русија је већ извела масовни удар на објекте војно-индустријског комплекса Украјине, што је био одговор на терористичке акције Украјине против цивилних објеката на територији Русије. Током удара коришћене су аеробалистичке ракете „искандер“, хиперсонични пројектили „кинжал“ и крстареће ракете „циркон“. Поред тога, изведен је и нови напад „орешником“, ракетом која се поново нашла у центру пажње западних медија.Западни медији „орешник“ називају „оружјем Судњег дана“, а његово лансирање чак и без нуклеарног наоружања описује као „демонстрацију моћи“ Русије, истичући да тренутно не постоје средства за пресретање ове руске балистичке ракете средњег домета.
https://sputnikportal.rs/20260525/pod-kojim-je-uslovima-ukrajina-postala-nezavisna-drzava-1199589910.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, европска унија (еу), нато, сад, запад, удар
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, европска унија (еу), нато, сад, запад, удар
Кап је прелила чашу – Кијев на нишану
Сукоб у Украјини улази у нову фазу ескалације након удара украјинских снага на цивилну инфраструктуру и терористичког напада на Старобељск. Европа и Запад, имају могућност да то спрече тако што ће прекинути испоруке оружја и престати да Русију означавају као непријатеља, оцењује Александар Михајлов, шеф руског Бироа за војно-политичку анализу.
„Сматрам да наши политички опоненти, пре свега на територији Европе, имају могућност да не допусте повећање војне ескалације, јер увек постоји могућност да се успостави контакт са Кремљом путем дипломатских веза и предложи неко мировно решење. Русија је више пута говорила - штаб председника и Министарство спољних послова, као и други руски званичници - да је кључна претензија упућена Европи повезана са испорукама наоружања на територију Украјине и да та пракса треба да буде прекинута. Друго, европске земље треба да престану да посматрају Русију као свог војног противника тј. треба да престану да позивају своје вазале на територији постсовјетског простора на борбена дејства против Русије и да престану да прете Русији стратешким поразом на бојном пољу“, истиче Михајлов.
„Кап која је прелила чашу” и довела до одлуке
да Русија започне систематске нападе на центре у Кијеву је то што су
украјинске снаге извеле напад на Старобeљск када је убијено више од 20, а рањено 40 људи.
Москва је позвала стране држављане, укључујући особље дипломатских мисија, да што пре напусте Кијев и упозорила житеље града да се држе подаље од војне и административне инфраструктуре. То је повезано с почетком систематских удара руских оружаних снага на предузећа украјинског војно-индустријског комплекса, командне пунктове и центре за доношење одлука у Кијеву. У том контексту се износе тврдње да би сукоб могао да уђе у нову, интензивнију фазу.
Михајлов напомиње да Русија већ годинама доследно износи своје ставове и захтеве, али да са друге стране не види стварне покушаје да се ситуација реши, пошто Европа наставља да испоручује оружје и тиме продужава сукоб.
„Другим речима, сви покушаји да се крене ка мирном дијалогу су узалудни и не остварују се. Чак и након што је Русија конкретно указала на координате производњи беспилотних летелица који стижу у Украјину, европски лидери нису ни покушали да промене ову ситуацију и крену ка мировном процесу. Међутим, сада су очигледно Русији одрешене руке“, оцењује Михајлов.
У том контексту, он наводи да су руско-амерички преговори о окончању рата у Украјини обустављени, а да су споразуми о контроли наоружања престали да важе, па више не постоје јасна међусобна ограничења као раније, што значи да Русија нема никакве обавезе према колективном Западу и самим тим има већу слободу деловања у војном смислу.
Због тога, закључује Михајлов, Русији су сада „одрешене руке“ и може да предузима војно-техничке мере које сматра неопходним за своју безбедност, укључујући и могућност повећања нивоа ескалације. Ипак, Русија и даље остаје отворена за дијалог и очекује да европски лидери промене приступ и врате се политичком решавању сукоба, истиче експерт.
На мети руских Оружаних снага биће објекти одбрамбене индустрије у Кијеву, укључујући одређене локације где се беспилотне летелице пројектују, производе, програмирају и припремају за употребу.
Ове беспилотне летелице користи кијевски режим уз помоћ НАТО стручњака одговорних за снабдевање компонентама, обезбеђивање обавештајних података и навођење.
Михајлов сматра да би потенцијални циљеви могли да буду пре свега Министарство одбране Украјине, као и центри који управљају различитим родовима војске, као и војне обавештајне структуре, које су кључне за функционисање украјинског војног система.
„Помињани су и административни објекти тј. државни објекти, али искрено сумњам да ће такви објекти као што су, рецимо, Врховна рада и кабинет председника бити гађани. Не мислим да би такве мете биле одабране, тим пре што се у близини Врховне раде налази кинеска амбасада, а ми не желимо да нанесемо штету нашим партнерима. У сваком случају, мислим да су центри војне управе, командни штабови и војна обавештајна служба на нишану и да су они примарни циљеви“, сматра Михајлов.
Украјина упорно изводи нападе у којима страда руски народ, што потврђује терористички карактер кијевског режима, док руске снаге систематски настоје да поштеде украјинске цивиле, усмеравајући ударе пре свега на војне циљеве и инфраструктуру од војног значаја.
Руски војни експерти и политиколози констатују да Украјина и Европа не показују спремност за деескалацију сукоба, већ напротив – настављају курс који води ка његовом продубљивању.
Такође се истиче став да Европа својом политичком и војном подршком Украјини доприноси продужавању сукоба, што, како се тврди, додатно повећава последице по украјинско становништво и привреду земље.
„Да 2014. године нове кијевске власти и њихови ментори нису започели процесе који су довели до државног удара, не би дошло до даље
ескалације. Такође, да је Украјина испунила Минске споразуме 2015. године не би било никаквих предуслова за
почетак Специјалне војне операције. Да је у марту 2022. у Истанбулу Украјина пристала на предлоге Русије такође се могло доћи до бољег решења. Међутим, нико од њих не покушава да успостави
мир. Кијевска врхушка зарађује на рату, а такође и њихови западни ментори. Сви ови актери имају од тога финансијске бенефите и политичке поене, мада је европско друштво све више настројено против овог рата, против ‘украјинизације' европске политике, актуелна
европска елита и даље остаје верна својим глобалистичким идеалима и делује у русофобском кључу“, каже Михајлов.
Према његовим речима, сукоб је могао бити избегнут или давно окончан да је Украјина прихватила мирно решење, као и да су европске земље обуставиле испоруке оружја, јер би у том случају Украјина изгубила капацитет за наставак борбених дејстава.
„Све док Европљни пумпају Украјину новцем, шаљу плаћенике и крше међународно право и прикривају тероризам рат ће се наставити, а Русија ће наставити да се креће на запад, ослобађајући нове територије источне Украјине и стављајући их под своју контролу и тај процес се неће зауставити“, истиче Михајлов.
Руски стручњаци истичу да појачани војни притисак треба да доведе до промене понашања кијевског режима и отвори пут ка преговорима и мировним решењима.
Подсетимо, у ноћи 24. маја Русија је већ извела масовни удар на објекте војно-индустријског комплекса Украјине, што је био одговор на терористичке акције Украјине против цивилних објеката на територији Русије. Током удара коришћене су аеробалистичке ракете „искандер“, хиперсонични пројектили „кинжал“ и крстареће ракете „циркон“. Поред тога, изведен је и нови напад „орешником“, ракетом која се поново нашла у центру пажње западних медија.
Западни медији „орешник“ називају „оружјем Судњег дана“, а његово лансирање чак и без нуклеарног наоружања описује као „демонстрацију моћи“ Русије, истичући да тренутно не постоје средства за пресретање ове руске балистичке ракете средњег домета.
