https://sputnikportal.rs/20260527/sad-okrecu-ledja-ukrajini-i-eu-situacija-na-bojnom-polju-moze-otrezniti-kijevski-rezim-rusija-olivera-ikodinovic-1199662679.html
Америка окреће леђа Украјини и ЕУ: Ситуација на бојном пољу може да „отрезни” кијевски режим
Америка окреће леђа Украјини и ЕУ: Ситуација на бојном пољу може да „отрезни” кијевски режим
Sputnik Србија
САД, по свему судећи, рачунају на то да ситуација на бојном пољу може „отрезнити” кијевске власти и натерати их да реалистичније сагледају ситуацију, оцењује... 27.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-27T21:56+0200
2026-05-27T21:56+0200
2026-05-27T21:56+0200
русија
русија
русија – политика
специјална војна операција у украјини – вести
свет
сад
европска унија (еу)
ун
украјина
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/0b/1180450695_0:0:3067:1725_1920x0_80_0_0_810bc3d13d6ecae152f27852c662f209.jpg
За разлику од западних савезника - ЕУ, Канаде, Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда - америчка администрација није подржала саопштење Кијева о ситуацији у Украјини, у којем се позива на потпуни, хитан и безусловни прекид ватре и истиче потреба за хитним хуманитарним мерама.Посебан цинизам украјинском саопштењу даје чињеница да је оно припремано у сенци трагедије у Старобељску, у којој су страдала деца услед терористичког удара украјинске војске, истиче Џарала.У том контексту, Сједињене Америчке Државе поручују да „стране у сукобу“ саме треба да схвате потребу за повратком преговорима, додаје експерт.„Под појмом ‘стране’ мисли сe на Украјину због њеног нефлексибилног става и сталне тежње да преиспитује сваки раније постигнут договор. Зато је одбијање да се подржи антируско саопштење у УН управо јасан сигнал Кијеву да Сједињене Државе не намеравају да га подржавају у свим ситуацијама“, оцењује Џарала.Кијев ће, сматра Џарала, највероватније схватати сигнал који шаље Вашингтон, али су мале шансе да ће уследити конкретне политичке промене или акције.„У суштини, то саопштење је традиционални трик, којим се служи западна дипломатија како би се скренула пажња са те трагедије коју сви недвосмислено називају последицом украјинских акција. Зато је несумњиво да су сам текст и његов садржај припремиле европске дипломате, као што се то дешавало и раније, а одбијање САД да се придруже заједничком ставу у великој мери за њих је било изненађујуће“, сматра кримски политиколог.САД и Европа више нису на истој страниНа питање да ли спор око прекида ватре указују на дубље расколе унутар западног блока, Џарала оцењује да пре указује на наставак линије у којој САД отворено следе сопствене националне интересе и у мањој мери координишу своје потезе са савезницима. Другим речима, САД сматрају да себи могу да дозволе такав приступ, па у складу с тим и делују.Према оцени експерта, подршка Кијеву и антируска политика представљају једно од ретких питања око којих у Европи постоји шири политички консензус, што уједно служи и за скретање пажње са унутрашњих проблема. Због тога се актуелне несугласице са САД у Европи доживљавају као веома осетљиво питање.У том контексту, европске земље, како наводи Џарала, полажу наду на предстојеће америчке изборе, очекујући да би они могли да „промене слику“.Одговарајући на питање да ли је Украјина изгубила подршку САД као свог главног савезника и ко данас заправо има највећи утицај на ток сукоба — Кијев, Брисел или Вашингтон, Џарала оцењује да у политичким и практичним питањима, у изради докумената и формулисању линије деловања највећи утицај на Кијев у овом тренутку има Велика Британија, која, како наводи, заузима прилично агресиван став према Русији.„Често се помиње и Француска, иако је она у значајној мери у сенци. Традиционално, бриселске структуре износе разне иницијативе и пружају пуну подршку, иако у пракси финансирање у великој мери пада на немачке пореске обвезнике, док Немачка, политички и војно, покушава да делује само као партнер. Ипак, САД задржавају снажан политички утицај, јер имају још један веома моћан инструмент, а то су структуре (у Украјини), које су под спољном контролом, а предвиђене су за борбу против корупције“, каже Џарала.Недавно су, напомиње експерт, предузете озбиљне мере против људи из окружења украјинског лидера Владимира Зеленског и истовремено су отворено изнете сумње у његову умешаност у корупцију.Због тога САД могу себи да дозволе промене у приступу украјинској политици, јер ће украјинска елита остати под њиховом контролом — њихов капитал се налази на Западу и под контролом је међународних, односно америчких структура. Осим тога, додаје Џарала, украјинске елите увек разматрају могућност завршетка политичке каријере и одласка у иностранство.Према његовим речима, Сједињене Државе активно врше притисак на Кијев како би променио приступ и био спремнији на преговоре и компромисе.„Рубиове изјаве нису ништа друго до одбијање да се подржи украјинска страна у промовисању њихових захтева за обуставу тих преговора. Истовремено су појачане антикорупцијске мере, а видимо и да се демонстративно смањује спољнополитичка подршка. Све то представља веома озбиљан притисак на украјинску страну како би била реалистичнија у својим активностима. Украјинска страна се ослања на савете европских земаља које смо управо поменули, а које се надају да ће одуговлачити време до јесењих избора (у САД). Тешко је рећи да ли ће у томе успети, поготово зато што је главни фактор тренутно - војна активност Русије. То би врло лако могло да промени целу слику, укључујући и оне услове који се тренутно разматрају, чинећи их потпуно другачијим“, закључио је Џарала.Подсетимо, украјински дронови су у ноћи између четвртка и петка погодили студентски дом колеџа у Старобељску, у којем се налазило 86 ученика. Услед напада дошло је до урушавања зграде. Погинуо је 21 студент, док су 44 особе повређене.Као одговор на тај напад, руске снаге су извеле ударе на објекте војно-индустријског комплекса у Кијеву, уз употребу ракета „орешник“, „кинжал“, „искандер“ и „циркон“.Према речима руског председника Владимира Путина, напад није био случајан, а преживели тинејџери су сведочили да су дронови дуго кружили изнад њих и прецизно гађали циљ, што потврђује да режим Зеленског и његови западни спонзори не поштују норме међународног хуманитарног права, пре свега Женевских конвенција из 1949. године и Конвенције о правима детета из 1989. године.
https://sputnikportal.rs/20260526/kap-je-prelila-casu--kijev-na-nisanu-rusija-olivera-ikodinovic-1199621717.html
сад
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, свет, сад, европска унија (еу), ун, украјина, анализе и мишљења
русија, русија – политика, специјална војна операција у украјини – вести, свет, сад, европска унија (еу), ун, украјина, анализе и мишљења
Америка окреће леђа Украјини и ЕУ: Ситуација на бојном пољу може да „отрезни” кијевски режим
САД, по свему судећи, рачунају на то да ситуација на бојном пољу може „отрезнити” кијевске власти и натерати их да реалистичније сагледају ситуацију, оцењује руски политиколог Владимир Џарала, након што су САД одбиле да у УН подрже саопштење Украјине у којем се осуђује претња Русије да ће извести „системске ударе” на Кијев.
За разлику од западних савезника - ЕУ, Канаде, Велике Британије, Аустралије и Новог Зеланда -
америчка администрација није подржала саопштење Кијева о ситуацији у Украјини, у којем се позива на потпуни, хитан и безусловни
прекид ватре и истиче потреба за хитним хуманитарним мерама.
Посебан цинизам украјинском саопштењу даје чињеница да је оно припремано у сенци трагедије у Старобељску, у којој су страдала деца услед терористичког удара украјинске војске, истиче Џарала.
„Мислим да је кључ за разумевање онога што се догодило крије у изјави Рубија, америчког државног секретара, који је рекао да САД замрзавају процес посредовања у преговорима о украјинском сукобу, јер стране нису спремне за напредак. Руски став је већ дуже време јасно дефинисан и више пута потврђен у изјавама руских представника, укључујући и током састанка у Енкориџу, док је украјински став увек био недоследан и противречан, па би сваки постигнути договор са Кијевом после неког времена би био поништен“, каже Џарала.
У том контексту, Сједињене Америчке Државе поручују да „стране у сукобу“ саме треба да схвате потребу за повратком преговорима, додаје експерт.
„Под појмом ‘стране’ мисли сe на Украјину због њеног нефлексибилног става и сталне тежње да преиспитује сваки раније постигнут договор. Зато је одбијање да се подржи антируско саопштење у УН управо јасан сигнал Кијеву да Сједињене Државе не намеравају да га подржавају у свим ситуацијама“, оцењује Џарала.
Кијев ће, сматра Џарала, највероватније схватати сигнал који шаље Вашингтон, али су мале шансе да ће уследити конкретне политичке промене или акције.
„У суштини, то саопштење је традиционални трик, којим се служи западна дипломатија како би се скренула пажња са те трагедије коју сви недвосмислено називају последицом украјинских акција. Зато је несумњиво да су сам текст и његов садржај припремиле европске дипломате, као што се то дешавало и раније, а одбијање САД да се придруже заједничком ставу у великој мери за њих је било изненађујуће“, сматра кримски политиколог.
САД и Европа више нису на истој страни
На питање да ли спор око прекида ватре указују на дубље расколе унутар западног блока, Џарала оцењује да пре указује на наставак линије у којој САД отворено следе сопствене националне интересе и у мањој мери координишу своје потезе са савезницима. Другим речима, САД сматрају да себи могу да дозволе такав приступ, па у складу с тим и делују.
Према оцени експерта, подршка Кијеву и антируска политика представљају једно од ретких питања око којих у Европи постоји шири политички консензус, што уједно служи и за скретање пажње са унутрашњих проблема. Због тога се актуелне несугласице са САД у Европи доживљавају као веома осетљиво питање.
У том контексту, европске земље, како наводи Џарала, полажу наду на предстојеће америчке изборе, очекујући да би они могли да „промене слику“.
Одговарајући на питање да ли је
Украјина изгубила подршку САД као свог главног савезника и ко данас заправо има највећи
утицај на ток сукоба — Кијев, Брисел или Вашингтон, Џарала оцењује да у политичким и практичним питањима, у изради докумената и формулисању линије деловања највећи утицај на Кијев у овом тренутку има
Велика Британија, која, како наводи, заузима прилично
агресиван став према Русији.
„Често се помиње и Француска, иако је она у значајној мери у сенци. Традиционално, бриселске структуре износе разне иницијативе и пружају пуну подршку, иако у пракси финансирање у великој мери пада на немачке пореске обвезнике, док Немачка, политички и војно, покушава да делује само као партнер. Ипак, САД задржавају снажан политички утицај, јер имају још један веома моћан инструмент, а то су структуре (у Украјини), које су под спољном контролом, а предвиђене су за борбу против корупције“, каже Џарала.
Недавно су, напомиње експерт, предузете озбиљне мере против људи из окружења украјинског лидера Владимира Зеленског и истовремено су отворено изнете сумње у његову умешаност у корупцију.
Због тога САД могу себи да дозволе промене у приступу украјинској политици, јер ће украјинска елита остати под њиховом контролом — њихов капитал се налази на Западу и под контролом је међународних, односно америчких структура. Осим тога, додаје Џарала, украјинске елите увек разматрају могућност завршетка политичке каријере и одласка у иностранство.
„У таквим условима, Американци могу себи да дозволе смањење подршке или да је учине у потпуности платном или да, на неко време, приуште себи ‘шаргарепу уместо штапа’. Стога, док су Европљани на практичном плану главна политичка подршка Кијева, и у великој мери финансијска, Американци остају његов главни савезник. Сада је приметна америчка љутња, јер њихове предлоге за постизање мира у Украјини сада саботирају европски партнери“, објашњава Џарала.
Према његовим речима, Сједињене Државе активно врше притисак на Кијев како би променио приступ и био спремнији на преговоре и компромисе.
„Рубиове изјаве нису ништа друго до одбијање да се подржи украјинска страна у промовисању њихових захтева за обуставу тих преговора. Истовремено су појачане антикорупцијске мере, а видимо и да се демонстративно смањује спољнополитичка подршка. Све то представља веома озбиљан притисак на украјинску страну како би била реалистичнија у својим активностима. Украјинска страна се ослања на савете европских земаља које смо управо поменули, а које се надају да ће одуговлачити време до јесењих избора (у САД). Тешко је рећи да ли ће у томе успети, поготово зато што је главни фактор тренутно - војна активност Русије. То би врло лако могло да промени целу слику, укључујући и оне услове који се тренутно разматрају, чинећи их потпуно другачијим“, закључио је Џарала.
Подсетимо, украјински дронови су у ноћи између четвртка и петка погодили студентски дом колеџа у Старобељску, у којем се налазило 86 ученика. Услед напада дошло је до урушавања зграде. Погинуо је 21 студент, док су 44 особе повређене.
Као одговор на тај напад, руске снаге су извеле ударе на објекте војно-индустријског комплекса у Кијеву, уз употребу ракета „орешник“, „кинжал“, „искандер“ и „циркон“.
Према речима руског председника Владимира Путина, напад није био случајан, а преживели тинејџери су сведочили да су дронови дуго кружили изнад њих и прецизно гађали циљ, што потврђује да режим Зеленског и његови западни спонзори не поштују норме међународног хуманитарног права, пре свега Женевских конвенција из 1949. године и Конвенције о правима детета из 1989. године.
