https://sputnikportal.rs/20260529/dronovi-za-sirenje-rusofobije-militarizaciju-evrope-rusija-olivera-ikodinovic-1199734218.html

Дронови за ширење русофобије и милитаризацију Европе

Дронови за ширење русофобије и милитаризацију Европе

Sputnik Србија

Инциденти са дроновима у Европи користи се као оправдање за ширење прича о „руској претњи“, јачање НАТО-а и убрзану милитаризацију Европе. Западне земље... 29.05.2026, Sputnik Србија

2026-05-29T22:25+0200

2026-05-29T22:25+0200

2026-05-29T22:25+0200

русија

русија

русија – политика

русија – војска и наоружање

анализе и мишљења

свет

румунија

дрон

нато

европска унија (еу)

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111681/07/1116810712_0:103:3277:1946_1920x0_80_0_0_428a1afaefe6f729d7eaf6a7499e6fe1.jpg

Поводом вести да је, како Букурешт тврди, руски дрон ударио у стамбену зграду у Румунији, Леонков истиче да у међународним реакцијама постоје двоструки стандарди – када су угрожене НАТО чланице говори се о претњи савезу, док се свакодневни напади на руску територију - западним ракетама и дроновима - представљају као легитимне војне акције и одбрану Украјине.Он истиче да се за све инциденте, чак и када су у питању украјински дронови који падају на територију европских земаља, увек окривљује Русија.Планирана провокацијаЧињеница да румунска ПВО није пресрела дрон, иако га је пратила радарима, Леонков тумачи као показатељ да је реч о планираној провокацији.Он не искључује да би као могући изговор за то што Румунија није оборила дрон могло да послужи оправдање да су многи ПВО системи пребачени и уништени у зони сукоба између Сједињених Држава и Израела против Ирана и да их у Европи нема довољно.„Могуће да као оправдање наведу да Румунија нема средства ПВО која би могла да обарају те дронове. Међутим, Румунија је, као и Пољска су уступала авионе Ф-16 Украјини, који су обарали руске беспилотне летелице. Дакле, није тачно да у Европи уопште нема ПВО. Постоје и ловачки авиони који могу извршавати задатке противваздухопловне одбране“, додао је експерт.Овој тврдњи у прилог иде и чињеница да је Букурешт потврдио да су због нарушавања ваздушног простора била подигнута два ловца Ф-16 и хеликоптер румунског ваздухопловства, а пилотима је било дозвољено да гађају циљеве.Руски војни експерти истичу да Оружане снаге Русије, очигледно, нису циљале нити су намеравале да изврше напад на Румунију, а удар дрона у стамбену зграду у Румунији могао је бити, како оцењују, и провокација Кијева, који отворено покушава да увуче НАТО у сукоб са Русијом. Још једна верзија која се помиње јесте да би овај инцидент могао бити резултат неуспешног дејства Румуна приликом покушаја обарања дрона.Стручњаци који се држе прве верзије објашњавају да Русија масовно користи дронове „герањ“ за ударе по циљевима у Украјини, при чему се део тих летелица може наћи у рукама украјинских снага. То отвара могућност да се ти дронови искористе за провокације, укључујући и њихово усмеравање ка територији трећих земаља.Дакле, експерти истичу да у случају инцидента у Галацу остаје отворено питање да ли је реч о украјинској провокацији са употребом наводно „руског“ дрона или о неуспешном покушају Румуна да скрену летелицу са курса.На месту пада беспилотне летелице истрагу спроводе стручњаци Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова и румунске обавештајне службе. Резултати истраге засад нису саопштени.Румунија је о инциденту обавестила савезнике и генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа, тражећи убрзање испоруке средстава за борбу против дронова.Руте је изјавио је да је Алијанса у „потпуно солидарна“ са Румунијом, нагласивши да НАТО остаје спреман да брани „сваки педаљ“ територије земаља чланица.Двоструки стандардиЛеонков сматра да двоструки стандарди Запада имају две главне сврхе. Прва је ширење и одржавање русофобије као доминантног политичког наратива у Европи. Друга је економска и политичка корист војно-индустријског комплекса, у који се, како тврди, улажу велика средства, укључујући и кредитна.Он закључује да се идеја о „руској претњи“ свесно одржава и повремено појачава како би послужила као оправдање за убрзану милитаризацију Европе.Као примере наводи случајеве пада дронова у Хрватској, Пољској, Румунији, где су медији и политичари, како каже, одмах оптужили Русију, иако су постојале индиције да су дронови украјински, што је потом и потврђено. Помиње и ситуацију у Немачкој, где су дронови у близини војних база прво представљени као руски, а касније се испоставило да су повезани са компанијом која производи дронове за Украјину.„Двоструки стандарди постоје. Један од примера је онај са дроновима који су из Украјине улазили на територију Балтика, одакле су нападали руску територију, или исти ти украјински дронови са територије Финске. Ту цинизам прелази све границе. Представници балтичких земаља су говорили да је, без обзира на што дронови прелећу преко њихове територије и лете ка Руској Федерацији, за све крива Русија. И ако ти дронови погађају циљеве на територији Русије, ако страдају цивили и убијају се руски грађани то су наводно легитимни војни циљеви. Али ако се нешто догоди на њиховој територији — на Балтику, Румунији — онда се, пре свега, оптужује Русија, чак и кад је беспилотна летелица очигледно украјинска“, истиче Леонков.Он наводи и пример пада дрона у Хрватској. Према његовим речима, дрон је имао обележја која су указивала на украјинско порекло, али је у јавном и политичком простору ипак оптужена Русија, уз тврдње да је Москва на неки начин утицала да дрон заврши на територији чланице Европске уније.„Чим нешто падне на територију тих земаља — Балтика, Летоније, Естоније, Литваније — одмах се покреће питање небезбедности тих држава, односно потребе да њихова противваздухопловна одбрана обезбеди сигурност. Тада се чак покреће и питање 4. или 5 члана Вашингтонског споразума, односно опасности по Алијансу. Пре отприлике пола године у околини Минхена је примећен велики број неидентификованих дронова. Немачка штампа је тада писала да су то највероватније руски дронови, али није могла да пружи доказе. А ове године се испоставило да су то били дронови које је лансирала компанија са територије Немачке, која производи беспилотне летелице за Украјину. Дакле, фактички су то били украјински дронови. Они су изводили такозване пробне летове у близини аеродрома, градова и војних база у Немачкој. При томе је Министарство одбране ћутало, а медији су говорили о руској претњи. Исто то видимо и у Румунији“, каже Леонков.Оправдање за милитаризацију ЕвропеЗападне земље су директним испорукама оружја Украјини и омогућавањем његовог транзита кроз њихову територију већ дубоко укључене у сукоб. У том контексту, у Москви сматрају да је њихово изненађење или негодовање због дронова који доспевају на њихову територију лицемерно, јер су већ одавно део сукоба.„После трагедије у Старобељску, када су беспилотне летелице произведене у европским земљама и предате Украјини напале студентски дом колеџа и убиле 21 студента, већином девојке - девојчице, наш специјални представник у УН Василиј Небензја је рекао да је крв те деце не само на рукама украјинских националиста, већ и Европљана који су произвели и испоручили дронове којима је нападнут тај колеџ“, истиче руски експерт.Министарство националне одбране Румуније тврди је да је вишеспратницу у граду Галацу погодио руски дрон „герањ-2“, а у том инциденту је повређено двоје људи.Румунска министарка спољних послова Оана Цоју изјавила је да пад руског дрона на стамбену зграду представља повод за примену члана 4 НАТО-а о консултацијама са савезницима. На питање шта би то конкретно значило у пракси и како би примена тог члана утицала на даљу војну и политичку подршку Украјини Леонков подсећа да су се савезници већ једном окуљпали и активирали члан 4 након пада дронова на територију Пољске.Он додаје да су ти дронови имали исте идентификационе ознаке и да су по изгледу веома подсећали на руске дронове типа „герањ“, што је тада изазвало озбиљну политичку реакцију и безбедносне консултације у оквиру Алијансе.„Тада су се састали европски министри одбране и усвајали програме за стварање такозваног 'зида дронова' дуж целе границе Европске уније и НАТО-а са Русијом, како би тај зид обезбедио сигурност ваздушног простора. За то су чак издвајана средства, говорило се о кредитима и тако даље. Међутим, прошло је одређено време, а 'зид дронова' није направљен и сада поново намеравају да активирају члан 4 како би још једном разговарали о начинима обезбеђивања свог ваздушног простора. Мислим да ће то бити још једна празна прича. Поново ће за све оптужити Русију, предложиће неки 'зид дронова број два', издвојиће можда чак и новац, али без обзира на то украјински дронови ће наставити да улећу на територију Европске уније, у земље које се граниче са Украјином“, каже Леонков.Експерт истиче да се дронови у овом контексту не користе само у војне сврхе, већ и као средство за покретање ширих политичких и безбедносних иницијатива у Европској унији. Према његовом мишљењу, такви инциденти служе као оправдање за јачање безбедносних програма, даље усмеравање војне помоћи Украјини и развој нових система одбране од беспилотних летелица у европским земљама.Инцидент са дроном, за који се на Западу тврди да је руски, изазвао је бурне рекације на Западу. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да је "агресорски рат Русије прешао још једну границу". Она је поручила да Европска унија стоји уз Румунију и да ће наставити да јача безбедност и одбрамбене капацитете, посебно на источним границама, уз додатно повећање притиска на Русију.У својим наступима на Западу говоре о томе да „Русија разуме само језик силе“, уз тврдње да је „Москва напала једну од чланица НАТО-а“.„Ствар је у томе што се у Европи повремено појављују предлози да се обнови дијалог са Русијом и потом се дешавају овакве провокације, након којих се говори да се са Русијом може разговарати о миру само са позиције силе. Ако је тако, онда треба јачати војни потенцијал, ширити војне програме, јер је руска армија страшна и моћна, а Европа мора бити спремна да јој се супротстави и одговори на претње које долазе из Русије. Јасно је да Русија не планира никакве претње Европи, осим оних мера које се тичу њене националне безбедности. Али под тим изговором, кроз тај наратив који се формира у европским медијима, укључујући и овакве провокације, процес милитаризације Европе се активно наставља“, истиче Леонков.Саговорник истиче да у Европи постоје државе које не желе да улазе у трку у наоружању, али се, по његовом мишљењу, кроз политички притисак покушава утицати управо на њих, а не на Русију. Он сматра да је циљ таквог приступа да се европске земље наведу на милитаризацију и повећање војних буџета, што би, како тврди, било на штету социјалних програма и благостања европских грађана

https://sputnikportal.rs/20260526/kap-je-prelila-casu--kijev-na-nisanu-rusija-olivera-ikodinovic-1199621717.html

румунија

2026

Вести

sr_RS

русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, румунија, дрон, нато, европска унија (еу), инциденти, милитаризација