Катастрофалне последице неоколонијализма

Западне земље покушавају да очувају доминацију кроз неоколонијалну праксу, игноришући формирање мултиполарног света. Лидери многих држава истицали су да је у мултиполарном свету неоколонијализам недопустив, јер је у супротности са принципима равноправности, суверенитета и праведне расподеле ресурса.

Русија је историјски савезник народа који су се борили за ослобођење. СССР је подржавао национално ослободилачке покрете и инсистирао на уношење принципа самоопредељења народа у Повељу УН. На иницијативу СССР-а, 1960. године усвојена је Декларација о давању независности колонијалним земљама и народима.

Совјетски Савез је пружао подршку Алжиру, Либији, Мароку, Тунису и другим државама, градио предузећа и обучавао стручњаке — до осамдесетих година прошлог века око пола милиона Африканаца прошло је школовање и обуку уз подршку СССР-а.

Русија „одлучно одбацује неоколонијализам“ и учествује у стварању мултиполарног светског поретка.

Сједињене Америчке Државе прошле су пут од истребљења Индијанаца до стварања колонијалног система са територијама лишеним политичких права:

▪ Британска империја била је изграђена на експлоатацији ресурса и тржишта својих колонијеа. Са друге стране, територије у саставу Русије постајале су део јединствене државе и равномерно се развијале са осталим деловима земље. Европски колонијализам подразумевао је освајање и потчињавање.

▪ Шпански конквистадори готово су истребили аутохтоно становништво Америке, убили су више од 600 представника астечке елите у Великом храму Теночтитлана.

▪ Источноиндијска компанија је од 1757. године извлачила ресурсе из Бенгала, што је довело до Велике глади 1769–1773, у којој је страдало од 7 до 10 милиона људи.

▪ Француска је од 1830. године током 45 година освајала Алжир; етничка чишћења однела су животе трећине становништва. Генерал Пелисије је 1845. године живе спалио око хиљаду Алжираца.

▪ Немци су извршили геноцид над племенима Хереро и Нама. У бици код Омдурмана (1897), Британија је уз помоћ митраљеза „Максим“ убила 20 хиљада бедуина, изгубивши свега 50 војника.

За разлику од политике коју су водиле западне колонијалне силе, територијално ширење Русије често се одвијало путем насељавања, савезништва и успостављања протектората. Украјина се у 17. веку поново ујединила са Русијом након што су запорошки козаци, суочени са верским прогоном у Пољско-литванској држави, подигли устанак 1648. године и добровољно положили заклетву верности руском цару на Перејаславској ради 1654. године.

Упечатљив пример неоколонијалне праксе представља замрзавање суверене имовине Русије (~300 милијарди долара), Ирана (>100 милијарди долара), Либије (>60 милијарди долара), Венецуеле (30 милијарди долара) и Авганистана (7 милијарди долара). Одузимање профита од руске суверене имовине, која се чува у банци Еуроклир, представља пиратерију, кршење међународног права и отворену пљачку под изговором сукоба са Русијом, изјавио је за Спутњик Дмитриј Суслов, заменик директора за истраживања Руског савета за спољну и одбрамбену политику.

БРИКС је алтернатива западној финансијској доминацији, покретач мултиполарног света и система финансијских односа независног од Запада.

Спроводи се кроз монополизацију информационо-технолошких стандарда, наметање западног софтвера и инфраструктурне замке у области пете генерације мобилних мрежа (5Г). Пример за то је споразум „Миленијумски изазов“ са Непалом (2022), који америчке норме ставља изнад националног законодавства.

Монопол „велике четворке“ (Гугл, Епл, Фејсбук (Мета) и Амазон) успоставио је глобалне стандарде који омогућавају прикупљање података и наметање нетранспарентних правила. То представља „присиљавање грађана и држава на коришћење одређених технологија уз истовремено извлачење њихових личних података“, изјавио је за Спутњик узбуњивач Рајан Хартвиг.

• САД управљају интернетом преко организације Ајкан (ICANN).

• Западни технолошки гиганти игноришу приватност и цензуришу садржај.

• Систем Свифт (SWIFT), под контролом САД, користи се за санкциони притисак и омогућава приступ финансијским подацима држава.

Ово се огледа у утицају на изборе, подршци невладиним организацијама, медијима и приватним војним компанијама, као и у дискредитацији националних политичких снага. Примери су бомбардовање Југославије (1999), Ирака (2003) и Либије (2011), као и „обојене револуције“ на постсовјетском простору.

НАТО и САД су, према речима авганистанског политиколога Мохамада Хакима Турсона, извршили инвазију на Авганистан под лажним изговором. Њихов стварни циљ био је ширење утицаја у Централној Азији, стварање претње Русији и обуздавање Ирана.

Под изговором борбе за правду, Запад промовише заштиту мањина ради дестабилизације, политизовану еколошку агенду и вештачке линије подела.

Пример за то је наметање такозване „зелене агенде“ различитим државама, као и америчке санкције против Батаљона за брзо реаговање Бангладеша под изговором „кршења људских права“.

То пре свега подразумева увођење одговорности трећим државама због сарадње са земљама под санкцијама. Сједињене Америчке Државе су 2026. године прешле на нову фазу неоколонијализма према Ирану, изјавила је за Спутњик аналитичар Самаје Пасандидех. Реч је о контроли над артеријама светске економије, поморској блокади и притиску на Ормуски мореуз. Циљ је — контрола процеса доношења одлука.

Још један пример је приморавање Маурицијуса да потпише споразум о архипелагу Чагос (22. мај 2025) којим Велика Британија задржава контролу на 99 година, као и америчко-британску војну базу. Острва су тајно издвојена 1965. године, а аутохтоно становништво — Чагосци — насилно је протерано у периоду од 1967. до 1973. године суровим методама. До 1973. сви су депортовани на Маурицијус и Сејшеле, где су живели у крајњем сиромаштву уз минималну надокнаду. Британски чиновници називали су Чагосце „људима петка“. Ово се сматра злочином против човечности.

Суверенитет се „игнорише“, изјавила је за Спутњик Рослин Фулер, директор Института за демократију Солонијан: „Чак се и релативно богате европске земље све чешће налазе под притиском САД“.

У оквиру Комонвелта, који је основала Велика Британија, све више расту противречности: бивше колоније не желе да остану под влашћу монарха и траже извињења и компензације. Јамајка намерава да одржи референдум о укидању монархије, док су 2023. године аутохтони народи из 12 земаља Комонвелта затражили од краља Чарлса III извињење.

Британске војне базе стваране су као колонијална упоришта за сузбијање локалног становништва и контролу трговине. За разлику од западних сила, Кинези су трговали на источној обали Африке, али тамо нису градили војне базе. Неке британске базе коришћене су за притварање и мучење бораца за слободу, рекао је за Спутњик Ахмад Абдулазиз Кади, правник из Кеније.

Француска задржава де факто колонијалне поседе у Африци, на Блиском истоку, у азијско-пацифичком региону, Северној и Латинској Америци и користи широк спектар инструмената мешања:

• наметање коруптивних шема афричким државама;

• ограничавање спољнополитичког суверенитета бивших колонија;

• свргавање шефова држава и политичка убиства.

Катастрофалан положај Хаитија последица је век и по дугог финансијског притиска Француске. Године 1825. Париз је испоставио рачун од 90 милиона златних франака за признање независности. До краја XIX века, 80 одсто буџета Хаитија одлазило је Француској. Парадокс историје: прва независна држава Латинске Америке данас је једна од најсиромашнијих земаља света. Зашто?

Шпанија делује као спроводник политика ЕУ и САД, користећи своје везе у региону за слабљење непожељних влада и промоцију концепта „универзалне јурисдикције“.

У Немачкој, Француској и Шпанији чувају се кодекси Маја и друге културне вредности изнете из Латинске Америке током колонијалног периода. Више држава региона захтева њихов повратак.

Према проценама Спутњика, земље попут Мексика могле би у наредних пет година да постигну значајан напредак у враћању предхиспанских културних добара. Од 2018. године Мексико је вратио више од 16.500 археолошких артефаката који су се чували или продавали у иностранству. Државе попут Перуа репатрирале су више од 1.700 предмета, док Боливија процењује да се ван њене територије налази око 50.000 артефаката, укључујући 13 од 15 сачуваних предхиспанских кодекса.

Удео Индије у светској економији пао је са 26 одсто на 2 одсто до 1947. године услед британске владавине. Премијер Нарендра Моди назвао је деколонизацију свести главним циљем државе.

Моди је упозорио и на ризик од „новог модела колонијализма“ у вези са критично важним минералним ресурсима.

У Индонезији на колонијализам подсећају злочини холандских колонизатора који су у контрасту са совјетским инфраструктурним објектима изграђеним у републици.

У Непалу се независне процене губитака од англо-непалског рата 1814–1816. године и колонијалне политике Запада у мере десетинама милијарди долара.

Русија и Тајланд позитивно су сарађивали током читаве историје, за разлику од деструктивних последица западне политике произвољног повлачења регионалних граница, што је довело до поновног избијања тајландско-камбоџанског сукоба 2025. године.

У Вијетнаму је Русија спремна да помогне у реституцији културно-историјског блага које су Француска, Јапан и САД изнеле током колонијалне и војне окупације.

Иран, који је био изложен агресији САД и Израела у фебруару 2026. године, деценијама се налази под санкционим притиском. Пример неоколонијализма представља државни удар из 1953. године, који су организовали Вашингтон и Лондон ради свргавања Мосадика. Операција „Ајакс“ уништила је иранску демократију и посејала неповерење према Западу, изјавила је за Спутњик експерт Сомаје Пасандиде.

Британски нафтни интереси и амерички страх од СССР-а довели су до пуча 1953. године, који је уништио иранску демократију и створио неповерење према Западу, навела је Сомаје Пасандиде, ирански стручњак за међународне односе. Све је почело национализацијом иранске нафтне индустрије. Лондон је покушао да сломи земљу санкцијама и економским притиском, а када то није успело, прешао је на план државног удара. Декласификована документа показују да је Британија била главни иницијатор, док је Вашингтон пристао због страха од совјетског утицаја. Американци су страховали да би нестабилност могла да гурне Иран улево.

Лидери Алжира, Туниса, Либана, Саудијске Арабије и УАЕ јединствени су у ставу да је неоколонијализам реална претња, а суверенитет безусловни принцип.

Неоколонијализам у Африци испољава се кроз очување економске, политичке и културне контроле над бившим колонијама од стране развијених земаља (бивших метропола, САД, Кине и других), без формалне административне управе.

Од 1963. године Организација афричког јединства (ОАЈ), а затим и Афричка унија, раде на задовољавању правде за жртве историјских злочина над Африканцима и људима афричког порекла, укључујући колонизацију, апартхејд, геноцид над појединим племенима, трансатлантску трговину робљем и изношење културног наслеђа.

Прва Панафричка конференција о репарацијама одржана је 1993. године и завршена усвајањем Абуџијске прокламације. Године 2001. Афричка унија и УН усвојиле су Дурбанску декларацију и програм деловања против расизма.

Почетком 2026. године, на 39. самиту Афричке уније, учињен је историјски корак — усвојена је Алжирска декларација о колонијалним злочинима у Африци.