00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
29 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
15 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Висови руског сликарства 19. и 20. века. Ремек-дела из збирке Владимира Пешића“
21:45
15 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Стижу нови избори на којима уздрмана ЕУ поново ставља све жетоне на – једно поље /видео/

© Sputnik / Grigory Sysoev / Уђи у базу фотографијаЈереван
Јереван - Sputnik Србија, 1920, 31.05.2026
Пратите нас
Самит Европске политичке заједнице по први пут организован је на Кавказу. Овога пута, тако је требало показати да Јерменија мења свој политички курс. Упркос томе што није до краја јасно чему овај формат служи нити каква ће бити његова будућност, долазак бројних лидера из ЕУ и европских држава има одређену политичку тежину.
Суштински, ЕУ је доживела дебакл у Грузији, њени односи са Азербејџаном су комплексни, као уосталом и са Турском и Ираном, па Бриселу Јерменија тренутно преостаје једино потенцијално упориште у овом делу света.
Из тог угла посматрано, више Јереван треба Бриселу, него што Брисел треба Јеревану. Ипак, уникатан географски положај, интегрисаност у евроазијске структуре и органска повезаност са Русијом чине да се промена политичког курса не може опослити једноставно. Зато се више говори о диверзификацији јерменског политичког курса, што треба да укаже на постепеност овог процеса.

Пашињану пада популарност

Међутим, хоће ли бити наставка овог процеса или неће, у великој мери зависи од предстојећих парламентарних избора. Гарант настављања процеса диверзификације је актуелни премијер Никол Пашињан.
Тога су, наравно, свесни и у Бриселу, а поготово у Паризу, па је самит Европске политичке заједнице искоришћен и да би се подржао Пашињан на изборима. Безрезервно и безалтернативно. И ту се сада јавља потенцијални проблем за ЕУ. Јер, само неколико недеља пред изборе рејтинг Пашињана уопште није био онолико добар како се то пре само два месеца прогнозирало.
Према истраживањима јавног мњења чак 61% испитаника није задовољно радом владе, а тај проценат се у престоном Јеревану пење до 75%. Стратегија атомизовања опозиције и вођења класичне функционерске кампање јесте донела резултат пре четири године, али је отворено колико то може бити случај сада.
Самвел Карапетјан успео је да се наметне као најважнији опозициони играч и по свој прилици оствариће значајан резултат, а цензус од 4% прескочиће још и једна до четири листе.
Огромно незадовољство Јермена, праћено претећом конфузијом и потенцијалном дестабилизацијом последица је ратног пораза и неславног краја Републике Арцах. Али, то је и последица Пашињановог лутања након ратног пораза.
Непосредно пред почетак кампање, у марту, случај Едите Гзојан, бивше директорке Музеја-института геноцида у Јеревану изазвао је велики потрес у јавности, о чему се и даље говори. Наиме, њу је Пашињан натерао да поднесе оставку зато што је Џеј Ди Венсу, током посете овом меморијалном комплексу, уручила на поклон књигу о Нагорно Карабаху! А то је, због Пашињановог договора са Азербејџаном – забрањена тема.
Дакле, не само да Јермена више нема у Степанакерту, него се више не може гласно говорити ни да су тамо икада живели. Пашињан је свој потез бранио нужношћу вођења јединствене спољне политике. Тобоже, он гледа у будућност и зна шта ради, а отварање питања шта се десило у Нагорно Карабаху гура земљу у прошлост и наговештава нови рат са Азербејџаном.

Хало, Трамп!

Још један инцидент одиграо се и након телефонског разговора са Доналдом Трампом. Из кабинета јерменског премијера брже – боље демантована је вест о било каквом разговору са Трампом, све је приписано „иностраним информационим манипулацијама“, али Трампова објава на друштвеној мрежи „Трут сошал“ од 23. априла, иако експресно избрисана непуни сат после публиковања остала је уснимљена и архивирана.
У тој објави амерички председник назива Пашињана „паметним и жестоким лидером“ који ће му дозволити коришћење јерменских аеродрома за напад на Иран.
Да ли је Трамп погрешно разумео да разговара са Јереваном, да ли му је хакован налог или је целу вест измислио? За самог Пашињана, упркос демантију, ово није најбоља реклама, нити у Јерменији нити ван ње. Између осталог, није најбоља реклама и зато што суштински показује да јерменски премијер не разуме процесе који се одигравају на Западу.
Јер, након објаве Трампа, готово је сигурно да су га звали и из Париза и из Брисела. Трампов рат у Ирану није ни франсцуски рат, а ни сукоб у ком ЕУ жели да учествује. При свему томе, Доналд Трамп је посредовао у последњем мировном договору Пашињана и Алијева, део тог договора је и питање изградње чувеног Зангезурског коридора од централног дела Азербејџана до Нахчивана преко територије Јерменије.

Четири коридора

Опет, још једна тема која дели друштво, а да би могућу оштрију поларизацију амортизовао, Пашињан је кренуо у објашњавање како ће поред тог азербејџанског, бити установљена још четири коридора значајна за јерменску привреду: црноморски, медитерански, каспијски и заливски (мисли се на Персијски залив).
Међутим, услед ратних дејстава и пратећих турбуленција црноморски и заливски нису функционални, нити ће то у догледној перспективи бити, медитерански зависи од билатералних односа са Турском, а каспијски од односа са Азербејџаном, али и Русијом и Ираном – земљама које Каспијско море (или језеро, потпуно је свеједно за контекст чланка) већ употребљавају за одржавање стратешког коридора „Север-Југ“ који се протеже од Санкт Петербурга до Мумбаија комбинујући железничке и поморске руте. Поред предизборних обећања и нуђења бирачима објашњења због чега се врше диверзификација политике и уступци Азербејџану, постоји и реалност која је нешто другачија.
Управо је ова дихотомија и кључна карактеристика тренутног стања у Јерменији: постоји предизборна кампања и постоји стварност. Ове две слике тренутно се не поклапају.
Вероватно је идеја Пашињана да се дубока колективна траума узрокована поразом у рату и егзодусом Јермена из Нагорно Карабаха може превазићи диверзификацијом и причом о светлој будућности која је ту, близу. Но, за тако нешто поред непрестане кампање потребне су и погодне околности у међународном окружењу, којих у овом тренутку једноставно нема.
Нема их ни на политичком Западу, који се дели и унутар себе сукобљава, па чак ни унутар Европе која се налази у дубокој кризи. Живот не зависи од предизборне кампање, живот зависи од стварности и околности у међународном окружењу. У том смислу, политичка лутања могу бити чак и погубнија од пораза у рату.
На парламентарним изборима у Јерменији заиста може бити нешто решено. Али то решење свакако није у настављању кампање о светлој будућности и након избора, већ у сагледавању реалног стања и суочавању са стварношћу.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала