https://sputnikportal.rs/20260602/bitka-za-hrvatski-entitet-u-bih--brana-da-se-ne-ponovi-slucaj-komsic-1199885099.html

Битка за хрватски ентитет у БиХ – брана да се не понови „случај Комшић“

Битка за хрватски ентитет у БиХ – брана да се не понови „случај Комшић“

Sputnik Србија

Битка за хрватски ентитет у БиХ – брана да се не понови „случај Комшић“

2026-06-02T17:04+0200

2026-06-02T17:04+0200

2026-06-02T17:04+0200

регион

регион

регион – политика

босна и херцеговина (бих)

република српска (рс)

хрватска

хрвати

хрватски ентитет у бих

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/1c/1127828343_0:35:3072:1763_1920x0_80_0_0_bb5128cc7d66551b4cb9549885fbc0d9.jpg

Хрватски премијер и председник ХДЗ-а Андреј Пленковић изјавио је да ће владајућа коалиција разговарати о иницијативи Домовинског покрета за успостављање хрватске изборне јединице у Федерацији БиХ или да се у супротном врати хрватска република Херцег-Босна.Пленковићева брана за „случај Комшић“Основни циљ Пленковићеве владе је да се створи начин да Хрвати у Федерацији БиХ могу бирати свог представника као националног, односно да се створи таква изборна јединица која би омогућила да се заиста изабере легитиман представник Хрвата у БиХ, објашњава Шолаја .„То је проблем, јер сви знамо и то није тајна да је Жељко Кошић изгласан гласовима Бошњака зато што су имали довољан број да поделе своје гласове на два кандидата. Али прошли пут су ипак изгубили то место на које је био кандидован председник СДА, тако да су на крају крајева изгубили и изборе за члана Председништва због тога што су поделили гласове. Односно СДА је изгубио па је прошао Денис Бећировић. Значи, тражи се нека институционална форма која би самим својим постојањем омогућавала да тај који буде изабран заиста има и политички легитимитет, а у сваком случају и легалитет.“Битка за хрватски ентитетПрема речима нашег саговорника, притисак једне прилично десне партије као што је Домовински покрет на који је премијер Плековић позитивно одговорио требало би да означи неку виртуелну границу хрватског ентитета.Шолаја објашњава да то значи да би се, у ситуацији кад се не могу мењати границе изборних јединица, у реалности могло сматрати да тамо где су хрватски гласови то може бити територија хрватског ентитета. Међутим, додаје он, тешко да ће се то остварити до предстојећих избора.„Избори су већ расписани, сад врло брзо иде процес кандидатуре и они ће бити одржани по постојећем изборном систему. С тим што изгледа и да ће гласови Бошњака бити расути тако да је овај пут некако можда и реално очекивати да би Хрвати могли изабрати свог члана Председништва. Али је сада њихов унутрашњи проблем што су доминантно подељени између два кандидата и питање је да ли ће гласови бити фокусирани на један избор, а то би онда могло заиста закомпликовати целу политичку слику у Босни и Херцеговини.“Најављено мешање хрватске владе у унутрашње ствари Федерације БиХ, према Шолаји, представља још и доказ да цела БиХ није компонована на начин да обезбеди стабилност, при чему у конкретном случају Република Српска не игра неку улогу.Реч је о проблему односа Бошњака и Хрвата у Федерацији БиХ чији су становници подељени у десет кантона – пет бошњачких, два хрватска и три мешовита, објашњава Шолаја.Наслеђе Кристијана ШмитаШолаја сматра да је неславни одлазак Кристијана Шмита из БиХ дефинитивно допринео томе да званична Хрватска коначно стане иза свог народа у Федерацији јер су и Хрвати, али и Република Српска, били јако незадовољни оним што је радио.Он претпоставља да су Хрвати у новим околностима осетили могућност која би водила ка јавном изношењу ставова свих страна у погледу организације БиХ.„Видимо да је то врло гласан захтев, па усвојена је и декларација Народне скупштине Републике Српске о потреби затварања, односно нестанка функције високог представника, тако да то заиста постаје један општи став. За разлику од Бошњака јер видимо да је на састанку са Антониом Коштом Бећировић отворено тражио да остане Канцеларија високог представника сматрајући чак да је то услов за функционисање БиХ“, закључио је Шолаја.Пленковић је истакао да Хрватска пажљиво прати ситуацију у БиХ где Хрвати и даље немају могућност избора легитимног члана Председништва БиХ јер поновно није постигнут договор о измени Изборног закона.„То је дугогодишња аномалија која траје од 2006. године“, рекао је Пленковић и потврдио подршку кандидату ХДЗ-а БиХ за хрватског члана Председништва Даријани Филиповић.Погледајте и:

https://sputnikportal.rs/20260602/zeljka-cvijanovic-vreme-je-da-se-okonca-era-stranog-intervencionizma-u-bih-1199879804.html

босна и херцеговина (бих)

република српска (рс)

хрватска

2026

Вести

sr_RS

регион, регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс), хрватска, хрвати, хрватски ентитет у бих, анализе и мишљења