Спутњик провирио у кућу велике радости: Овде се пакују трачице освештане на појасу Мајке Божје
21:01 02.06.2026 (Освежено: 21:47 02.06.2026)

© Sputnik / Сенка Милош
Пратите нас
Радост. Радост, радост... Овде се осети радост и велика благодат! Враћам се трећи или четврти пут, више не бројим. Чим завршим с послом, јурим да пакујем трачице освештане на појасу Мајке Божије. Једна сестра је управо рекла, ја не знам шта ћу радити кад се све ово заврши. Ја знам, сигурно ћу поново долазити, да помажем у кухињи.
Ово нам озарена прича Надежда Мандић из Земуна коју смо затекли међу бројним волонтерима који већ недељама пакују благослов из Ватопеда који се дели верницима у Храму Светог Саве који целивају појас Пресвете Богородице:
"Повратак свакодневици, заиста ће тежак бити. Овде толико дивних људи човек упозна, напуни се љубављу и радошћу која нас држи у овим помало смутним временима“, додаје Надежда.
PREPORUKA:
— Senka Miloš (@MilosSenka) June 2, 2026
Zavirila sam danas u prostorije Crkvene kuhinje u Francuskoj gde se pakuju tračice osveštane na Pojasu Presvete Bogorodice. Izašla puna❤️. Upoznala divne ljude, evo šta kažu 👇 https://t.co/RxTq1v9uug pic.twitter.com/73oqSrUKeQ
PREPORUKA:
— Senka Miloš (@MilosSenka) June 2, 2026
Zavirila sam danas u prostorije Crkvene kuhinje u Francuskoj gde se pakuju tračice osveštane na Pojasu Presvete Bogorodice. Izašla puna❤️. Upoznala divne ljude, evo šta kažu 👇 https://t.co/RxTq1v9uug pic.twitter.com/73oqSrUKeQ
Кухиња са посебним благословом
О паковању трачица информисала се путем друштвених мрежа, помоћу профила Верског добротворног старатељства, хуманитарне организације која делује у оквиру Српске православне цркве. Главна делатност је Црквена кухиња у којој се припремају и служе оброци онима који немају кућу или немају за храну.
Да смо у кухињи закључити се може само по гајбама купуса које прескачемо у ходницима. Кухиња не ради од када је ово место под посебним благословом, још од када су почеле прве припреме за дочек Часног Појаса пресвете Богородице.
То је сама Божија воља
И кухиња и трпезарија и башта, препуне. Из баште се чује песма. Највише је жена, свих генерација. Међу њима за једним столом је и Слободан Петровић. Каже нам да у овом друштву није први пут:
„Долазим често због донирања гардеробе, а ово ми је жеља данима, него нисам могао да уклопим време. Кад сам чуо да су продужили боравак Појаса у Београду, био сам срећан. А таман се потрефио и мини одмор. Одмах сам дојурио!“.
Упитан шта га је толико вукло у Француску 31. каже:
„Ко ће то да зна, то је сама Божија воља, Мајка Божија. То је нешто што је изнад нас, што је сигурно од Бога дато, благодат. Срећни смо што можемо бар мало овоме да дамо, да допринесемо својим минималним трудом и радом, ако већ не можемо нешто више“.

Сваки метар простора ВДС-а је радионица за паковање благослова
© Sputnik / Сенка Милош
Нашла сам нову породицу
У наш разговор укључује се госпођа Гордана Рвовић, она већ четири године волонтира у кухињи ВДС-а, и она је, каже, главни мајстор за салате, али и пере, поставља, помаже, све што треба...
„Довела ме је бака Нада о којој је Спутњик већ писао. Кад ми се муж упокојио, отишла сам у пензију, иначе сам магистар екологије. Кад ми је било најтеже у животу, нашла сам нову породицу. Овде налазим мир, уточиште, сви смо породица, и волонтери и корисници. Бринемо једни о другима“.
Празник – једном у животу
Госпођа Гордана додаје да је атмосфера лепа и кад се кува, али, ово су посебни дани:
„Богу хвала, успела сам Појас Пресвете Богородице и да дочекам и да се тад поклоним. Богу Хвала и Богородици, била сам и у литији, издржала сам цео ход, имала сам повреду кука. Било, па прошло. Срећна сам што сам поново овде, ових дана не ради кухиња, али ово је празник – једном у животу“.
Сваки метар простора ВДС-а је радионица, Јована Влаховић пакује благослове на тераси. Само ту је било слободно место. Ова млада жена дошла је из храма Светог Архангела Гаврила у Хумској улици:
„Позвао нас је наш старешина отац Илија, ко може, да дође, да помогне, по благослову патријарха. Први пут сам овде, волела бих да учествујем и у будућим акцијама, јер је атмосфера предивна. Цео дан ми је данас испуњен молитвено, од литургије јутрос, све је у том духу. Ако бих морала да опишем атмосферу у једној речи, то је благодат“.

До сада су спаковали готово пола милиона благослова
© Sputnik / Сенка Милош
Вруће просфоре за додатно загревање душе
За једним столом неко је прогласио мини паузу, стигла је Биљана, искусни волонтер. Сада помаже у манастиру у Раковици. Стигла Биљана са врућим просфорама, „да се додатно загреје душа“.
„Огромна је радост! То је нешто неописиво, нема тих речи. Видите да је свима осмех на лицу, чиста радост. И труд свих нас који чини ту радост и мислим да су анђели овде са нама. Окружени смо светитељима на овим зидовима, сви они чине да сваки проблем нестане, да просто сви будемо у једном духу. Сви су некако исти. Погледајте, оне жене тамо, плешу док раде. Ово се не дешава често, да нам дође таква светиња. Нешто величанствено, али и мило, драго срцу“.
Мамино млеко, уз Васкршњи тропар
У једном углу дворишта, у коме се пева Васкршњи тропар, мама Анђелка на срцу држи Миону, огладнела је. Да пакују трачице дошле су са мамом Јеленом Рајич и бебом Наталијом. Наталија није гладна, па мама може да говори за Спутњик:
„Нас четири смо овде други пут. Богу хвала, имамо ту могућност и благослов да живимо у овом граду и да можемо да дођемо, да учествујемо у овом богоугодном делу“, каже Јелена.
Док разговарамо, бебу Наталију из колица подиже један од корисника Црквене кухиње. Овде су сви једна породица.

Кратка пауза - мама Анђелка на срцу држи Миону, огладнела је
© Sputnik / Сенка Милош
Нема тих речи...
Људи са којима смо разговарали и они који данима пролазе кроз кућу велике радости, до сада су сигурно спаковали пола милиона благослова, трачица са Појаса Мајке Божије.
Свако ко је дошао у Храм да се поклони Појасу Пресвете Богородице добио је и упутство како се трачица користи, које су њихове руке брижљиво, и са великом љубављу, спаковале.
Како рече волонтерка Биљана, нема тих речи којима би се описала атмосфера у Верском добротворном старатељству. Не могу је дочарати ни кадрови које смо снимили. Ко жели да осети, мора да дође. А позив стоји.
Одлазимо радосни. Као да смо присуствовали слављу у нашој породици, у нашој кући. Или литургији о највећем празнику.

"Наравно да можете да нас фотографишете, ово су дани празника"
© Sputnik / Сенка Милош
Погледајте и:



