https://sputnikportal.rs/20260603/opasne-igre-nuklearne-bombe-sve-blize-rusiji-nato-se-i-dalje-siri-olivera-ikodinovic-1199915026.html
Опасне игре: Нуклеарне бомбе све ближе Русији, НАТО се и даље шири
Опасне игре: Нуклеарне бомбе све ближе Русији, НАТО се и даље шири
Sputnik Србија
Ширење НАТО инфраструктуре и могуће размештање америчког нуклеарног оружја у близини Русије повећава безбедносне ризике и тензије, на које ће Русија одговорити... 03.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-03T22:21+0200
2026-06-03T22:21+0200
2026-06-03T22:21+0200
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
свет
нуклеарни програм
нуклеарно оружје
балтичке земље
пољска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/03/1199936523_0:0:3019:1699_1920x0_80_0_0_342cf528023eed653ee0a4572b4f7182.jpg
Он је тако прокоментарисао сазнања западних медија да САД разматрају распоређивање додатног нуклеарног оружја у Европи, а да земље најближе границама Русије изражавају највеће интересовање.Конкретно, Вашингтон разматра могућност проширења оквира нуклеарне сарадње у оквиру НАТО позивањем већег броја чланица Алијансе да у својим земљама стационирају америчке авионе двоструке намене, конфигурисаним за ношење нуклеарног оружја. Неколико балтичких земаља и источног крила НАТО-а, укључујући Пољску, заинтересовано је за предлог о распоређивању авиона.Не питање у којој мери је приближавање НАТО нуклеарне инфраструктуре границама Русије у складу са тврдњама Алијансе да има искључиво одбрамбени карактер Литовкин оспорава ту тврдњу и истиче да се НАТО не може посматрати као одбрамбена организација, јер то никада није ни била.Тврдње о распоређивању америчког нуклеарног оружја у европским земљама долазе у тренутку када европске НАТО земље нагађају да ли ће Доналд Трамп испунити претњу и повући америчке трупе са континента, остављајући „незахвалне савезнике“ саме са Русијом.Трамп је више пута поновио да САД не могу више да плаћају за европску безбедност и да Европа треба сама за то да се побрине.Сада су наводно Американци спремни да компензују повлачење војника и војне технике размештањем сопственог нуклеарног оружја у НАТО земљама, где оно тренутно није присутно.„Што се тиче размештања нуклеарног оружја напоменућу да у Балтичким земљама - Литванији, Летонији и Естонији - већ постоје аеродроми који могу да приме авионе који носе нуклеарно оружје. У Литванији је то аеродром ‘Зокњај’ код Шјауљаја, а код Талина аеродром ‘Емари’. То је око 200 километара ваздушном линијом од Санкт Петербурга. Дакле, инфраструктура је већ спремна“, каже Литовкин.Чак 100 америчких бомби распоређено у ЕвропиИпак, он изражава сумњу да би Сједињене Америчке Државе заиста разместиле нуклеарно оружје у државама близу руске границе. Према његовом мишљењу, такав потез био би војно „нерационалан и неразуман“, јер би то оружје било у домету руских ракета, па чак и артиљерије. Због тога закључује да је мало вероватно да би се прагматични амерички војни стручњаци одлучили на такав корак.„Америчко нуклеарно оружје је већ распоређено у шест европских земаља и то у Италији, Немачкој, Белгији, Холандији, Турској и Великој Британији. Пилоти тих земаља су већ обучени за употребу нуклеарног оружја, а авиони – ловци тих земаља су опремљени за примену тог нуклеарног оружја“, наводи Литовкин.Америчко нуклеарно оружје је распоређено у Европи у оквиру политике НАТО-а познате као нуклеарно одвраћање, која је почела током ране фазе Хладног рата, од средине педесетих година прошлог века.Према програму „Нуклеар шеринг“ земље домаћини уступају своје војне објекте, пре свега аеродроме који су прилагођени за пријем америчких авиона способних за ношење нуклеарног наоружања.Тај програм омогућава да америчко нуклеарно оружје буде стационирано у европским НАТО земљама, док контролу над његовом употребом формално задржавају Сједињене Државе.Програм је настао током Хладног рата, почетком шездесетих година, у оквиру стратегије НАТО-а за одвраћање Совјетског Савеза.„Све је то грубо кршење Уговора о неширењу нуклеарног оружја. Први члан тог уговора каже да држава која поседује нуклеарно оружје не сме ни директно ни индиректно, ни под каквим изговором, да државе које не поседују нуклеарно оружје упознаје са његовим стварањем, производњом, складиштењем и употребом. Други члан каже да држава која не поседује нуклеарно оружје не сме ни директно ни индиректно, ни под каквим изговором, да се упознаје са начином на који се такво оружје производи, складишти, користи и одржава. Дакле, ове две тачке су већ прекршиле САД и њени сателити“, каже експерт.И Албанија учествује у нуклеарном планирању против РусијеЛитовкин напомиње да у оквиру НАТО-а постоји Комитет за нуклеарно планирање, у ком учествују све земље-чланице Алијансе, осим Француске која своје нуклеарно оружје не ставља под команду НАТО-а.„У том комитету су чак и земље попут Албаније, које учествују у планирању могуће употребе нуклеарног оружја против Русије. Зато нема ничег чудног у томе што се у Сједињеним Државама воде такви разговори. Када се о томе говори у медијима, то је пре свега покушај да се Русија или неко други застраши могућношћу приближавања нуклеарног оружја њеним границама. Међутим, то би било једно од најглупљих одлука које би могли да донесу“, оцењује Литовкин.На питање о могућим последицама размештања нуклеарног оружја у близини руских граница и руским контрамерама, Литовкин одговара:Министар националне одбране Пољске Владислав Косиниак-Камиш потврдио је да се између Сједињених Америчких Држава и више европских држава у оквиру НАТО-а воде разговори о проширењу програма „Нуклеар шеринг“ и најавио је и да ће 18. јуна у седишту НАТО-а у Бриселу бити одржан састанак министара одбране, на ком ће потенцијал нуклеарног одвраћања бити једна од кључних тема.Истовремено, он је одбио да улази у детаље, назвавши ту тему „изузетно осетљивом“. Додао је да ће сва званична саопштења по овом питању бити дата искључиво у завршној форми и на нивоу НАТО-а.Подсетимо, Русија последњих година указује на то да је активност НАТО-а на њеним западним границама без преседана. НАТО проширује своје иницијативе, називајући то „обуздавањем руске агресије“. Москва је више пута изразила забринутост због јачања снага Алијансе у Европи.Кремљ је истицао да Русија никоме не прети, али да неће игнорисати активности које би могле бити опасне по њене интересе.
https://sputnikportal.rs/20260531/su-57-sa-dva-pilota-odgovor-rusije-na-ratove-buducnosti-1199630488.html
балтичке земље
пољска
европа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, нуклеарни програм, нуклеарно оружје, балтичке земље, пољска, европа, претња
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, нуклеарни програм, нуклеарно оружје, балтичке земље, пољска, европа, претња
Опасне игре: Нуклеарне бомбе све ближе Русији, НАТО се и даље шири
Ширење НАТО инфраструктуре и могуће размештање америчког нуклеарног оружја у близини Русије повећава безбедносне ризике и тензије, на које ће Русија одговорити појачаним надзором и одређеним контрамерама, каже руски војни експерт Виктор Литовкин.
Он је тако прокоментарисао
сазнања западних медија да САД разматрају распоређивање додатног нуклеарног оружја у Европи, а да земље најближе границама Русије изражавају највеће интересовање.
Конкретно, Вашингтон разматра могућност проширења оквира нуклеарне сарадње у оквиру НАТО позивањем већег броја чланица Алијансе да у својим земљама стационирају америчке авионе двоструке намене, конфигурисаним за ношење нуклеарног оружја. Неколико балтичких земаља и источног крила НАТО-а, укључујући Пољску, заинтересовано је за предлог о распоређивању авиона.
Не питање у којој мери је приближавање НАТО нуклеарне инфраструктуре границама Русије у складу са тврдњама Алијансе да има искључиво одбрамбени карактер Литовкин оспорава ту тврдњу и истиче да се НАТО не може посматрати као одбрамбена организација, јер то никада није ни била.
„Југославија није напала ниједну чланицу НАТО-а. НАТО је напао Југославију! Ирак није напао чланице НАТО-а. НАТО је напао Ирак. Сомалија није напала чланице НАТО-а. Они су напали Сомалију. Либија такође није напала ниједну чланицу НАТО-а. Они су напали Либију. Зато говорити да је НАТО одбрамбена организација je апсолутнa лаж. Они покушавају да свима наметну ту мантру да је НАТО одбрамбени савез. У стварности, то је најагресивнија терористичка организација, јер прибегава терористичким претњама и терористичким методама борбе против оних који се с њом не слажу“, изричит је Леонков.
Тврдње о распоређивању америчког нуклеарног оружја у европским земљама долазе у тренутку када европске НАТО земље нагађају да ли ће Доналд Трамп испунити претњу и повући америчке трупе са континента, остављајући „незахвалне савезнике“ саме са Русијом.
Трамп је више пута поновио да САД не могу више да плаћају за европску безбедност и да Европа треба сама за то да се побрине.
Сада су наводно Американци спремни да компензују повлачење војника и војне технике размештањем сопственог нуклеарног оружја у НАТО земљама, где оно тренутно није присутно.
„Што се тиче размештања нуклеарног оружја напоменућу да у Балтичким земљама - Литванији, Летонији и Естонији - већ постоје аеродроми који могу да приме авионе који носе нуклеарно оружје. У Литванији је то аеродром ‘Зокњај’ код Шјауљаја, а код Талина аеродром ‘Емари’. То је око 200 километара ваздушном линијом од Санкт Петербурга. Дакле, инфраструктура је већ спремна“, каже Литовкин.
Чак 100 америчких бомби распоређено у Европи
Ипак, он изражава сумњу да би Сједињене Америчке Државе заиста разместиле нуклеарно оружје у државама близу руске границе. Према његовом мишљењу, такав потез био би војно „нерационалан и неразуман“, јер би то оружје било у домету руских ракета, па чак и артиљерије. Због тога закључује да је мало вероватно да би се прагматични амерички војни стручњаци одлучили на такав корак.
„Америчко нуклеарно оружје је већ распоређено у шест европских земаља и то у Италији, Немачкој, Белгији, Холандији, Турској и Великој Британији. Пилоти тих земаља су већ обучени за употребу нуклеарног оружја, а авиони – ловци тих земаља су опремљени за примену тог нуклеарног оружја“, наводи Литовкин.
Америчко нуклеарно оружје је распоређено у Европи у оквиру политике НАТО-а познате као нуклеарно одвраћање, која је почела током ране фазе Хладног рата, од средине педесетих година прошлог века.
Према програму „Нуклеар шеринг“ земље домаћини уступају своје војне објекте, пре свега аеродроме који су прилагођени за пријем америчких авиона способних за ношење нуклеарног наоружања.
Тај програм омогућава
да америчко нуклеарно оружје буде стационирано у европским НАТО земљама, док контролу над његовом употребом формално задржавају Сједињене Државе.
Програм је настао током Хладног рата, почетком шездесетих година, у оквиру стратегије НАТО-а за одвраћање Совјетског Савеза.
„Све је то грубо кршење Уговора о неширењу нуклеарног оружја. Први члан тог уговора каже да држава која поседује нуклеарно оружје не сме ни директно ни индиректно, ни под каквим изговором, да државе које не поседују нуклеарно оружје упознаје са његовим стварањем, производњом, складиштењем и употребом. Други члан каже да држава која не поседује нуклеарно оружје не сме ни директно ни индиректно, ни под каквим изговором, да се упознаје са начином на који се такво оружје производи, складишти, користи и одржава. Дакле, ове две тачке су већ прекршиле САД и њени сателити“, каже експерт.
И Албанија учествује у нуклеарном планирању против Русије
Литовкин напомиње да у оквиру НАТО-а постоји Комитет за нуклеарно планирање, у ком учествују све земље-чланице Алијансе, осим Француске која своје нуклеарно оружје не ставља под команду НАТО-а.
„У том комитету су чак и земље попут Албаније, које учествују у планирању могуће употребе нуклеарног оружја против Русије. Зато нема ничег чудног у томе што се у Сједињеним Државама воде такви разговори. Када се о томе говори у медијима, то је пре свега покушај да се Русија или неко други застраши могућношћу приближавања нуклеарног оружја њеним границама. Међутим, то би било једно од најглупљих одлука које би могли да донесу“, оцењује Литовкин.
На питање о могућим последицама
размештања нуклеарног оружја у близини руских граница и руским контрамерама, Литовкин одговара:
„Aко га разместе, ништа се посебно неће догодити. Оно ће се налазити недалеко од наше границе, а ми ћемо предузети одређене мере, како би то оружје било под нишаном наших снага. Пратићемо све што се дешава са тим оружјем, као што већ пратимо америчке нуклеарне бомбе Б-61, серије 12 и 13, у Европи. Пратимо њихово кретање и пребацивање - где се налазе и шта се с њима дешава. На исти начин ћемо пажљиво надзирати и ово оружје. А у случају потребе и агресије НАТО-а против Русије наравно да бисмо извели удар на складишта у којима се оно налази“.
Министар националне одбране Пољске Владислав Косиниак-Камиш потврдио је да се између Сједињених Америчких Држава и више европских држава у оквиру НАТО-а воде разговори о проширењу програма „Нуклеар шеринг“ и најавио је и да ће 18. јуна у седишту НАТО-а у Бриселу бити одржан састанак министара одбране, на ком ће потенцијал нуклеарног одвраћања бити једна од кључних тема.
Истовремено, он је одбио да улази у детаље, назвавши ту тему „изузетно осетљивом“. Додао је да ће сва званична саопштења по овом питању бити дата искључиво у завршној форми и на нивоу НАТО-а.
Подсетимо, Русија последњих година указује на то да је активност НАТО-а на њеним западним границама без преседана. НАТО проширује своје иницијативе, називајући то „обуздавањем руске агресије“. Москва је више пута изразила забринутост због јачања снага Алијансе у Европи.
Кремљ је истицао да Русија никоме не прети, али да неће игнорисати активности које би могле бити опасне по њене интересе.
