https://sputnikportal.rs/20260604/krah-zapadnih-planova--posle-vise-od-30-hiljada-sankcija--rusija-okupila-svet-u-sankt-peterburgu-olivera-ikodinovic-1199966560.html
Ово је тотални крах западних планова: После више од 30 хиљада санкција – Русија окупила цео свет
Ово је тотални крах западних планова: После више од 30 хиљада санкција – Русија окупила цео свет
Sputnik Србија
Учешће око 20 хиљада људи из више од 130 земаља на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу потврђује да су западне санкције против Русије претрпеле... 04.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-04T22:26+0200
2026-06-04T22:26+0200
2026-06-04T23:12+0200
русија
русија
русија – политика
русија – економија
анализе и мишљења
сад
европска унија (еу)
свет
запад
санкције
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/08/1125281635_0:0:3086:1736_1920x0_80_0_0_96d80a57f098f4c00eafddca72622cc8.jpg
Повратак у Русију представника САД, Немачке и других земаља указује да колективни Запад препознаје озбиљност тренутне геополитичке ситуације и да су због погрешне политике својих држава запали у ћорсокак, док Русија, упркос спољним притисцима, наставља развој и бележи економски раст.Другим речима, форум у Санкт Петербургу је доказ да велики број држава и даље жели да сарађује са Русијом.Први пут за осам година представници САД учествују на Санктпетербуршком међународном економском форуму и залажу се за зближавање Русије и САД, а такође су дошли немачки привредници али и политичари из нарастајуће фракције Алтернатива за Немачку, који се залажу за добре односе са Русијом и обнављање енергетске сарадње, укључујући и поновно пуштање у рад гасовода Северни ток.Међутим, руски политиколог и економиста Александар Дудчак сматра да Москва треба да буде обазрива, пошто је, како каже, поверење у њих изгубљено након што су 2022. године одређене западне компаније напустиле руско тржиште.Број санкција уведених против Русије од 2014. године премашио је 31.500, што представља рекорд и до сада невиђен ниво санкционог притиска. Велика већина тих мера, око 92,5 одсто, уведена је након краја фебруара 2022. годинеМосква је више пута истицала да ће земља издржати санкциони притисак који намећу непријатељске државе, док је Запад отворено признао да су те рестриктивне мере против Русије неефикасне.„Изолација Русије се није догодила, јер би то било тешко извести. Што се тиче краха санкција, ту бих рекао да су многе земље изгубиле суверенитет и подлежу захтевима Вашингтона који целом свету диктира своју вољу. Не може се рећи да то пролазе без последица, али санкције би могле бити одличан стимуланс за економски раст Русије. О замени увоза се већ дуго говори и то још увек није у потпуности реализовано. У том погледу постоји много перспектива. Те санкције погађају њих и због тих мера, које су сами смислили, трпе огромне губитке, али се и даље понашају као да то не утиче на њих. У ствари, и њима је тешко. Међутим, пошто су одлучили да воде сукоб са Русијом у будућности, спремни су и на губитак значајног дела своје економије и пад животног стандарда у нади да ће сломити Русију и да ће све те губитке надокнадити из њених ресурса, али то се сигурно неће десити“, нагласио је Дудчак.Санкције нису сломиле Русију, али јесу европску привредуМосква је крајем прошле године изнела процене да су европске земље, од 2022. до 2025. године, изгубиле до 1,6 билиона евра због санкција које су увеле против Русије, док је, упркос рестриктивним мерама, руска економија показала „изузетену отпорност и способност прилагођавања“.Међутим, тешко је прецизно сагледати и израчунати губитке Запада због антируских санкција, јер се њихови ефекти „мере“ на више начина. Најчешће се говори о три врсте утицаја - директним губицима, затим изгубљеним приходима тј. профиту који је могао бити остварен у будућности али је изостао због напуштања тржишта, као и о индиректним економским последицама као што су раст цена енергената у Европи након смањења увоза руске енергије, поремећаји у снабдевању итд.Европска комисија је упозорила да би ЕУ могла да се суочи са губитком више од милион радних места услед геополитичке ситуације, високих цена енергије, реструктурирања индустрије и трошкова зелене транзиције. Највише ће бити погођене аутомобилска индустрија и грађевинарство.Према процени Кирила Дмитријева, специјалног представника председника Русије за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством, европске земље су због одустајања од руских енергената изгубиле око три билиона евра.Он тврди да су Немачка и друге европске државе већ осетиле последице те одлуке, доводећи своју економију до колапса.Дмитријев сматра и да Европа све више препознаје да је енергетска криза последица смањења зависности од руске енергије. Као пример је навео Немачку, која је раније у великој мери зависила од руског гаса, али се сада, према његовим речима, суочава са падом индустријске производње и затварањем фабрика.Због западних санкција према Русији, обим немачко-руске трговине је 2025. године пао испод 10 милијарди евра. Пре почетка сукоба у Украјини, Немачка је била највећи европски трговински партнер Русије - робна размена је 2021. године износила 59,7 милијарди евра, док је рекорд достигнут 2012. године са око 80 милијарди евра.Очигледно је да политика усмерена на обуздавање и слабљење Русије представља дугорочну стратегију њених противника, али су уведене санкције нанеле значајну штету целокупној светској економији.Стотине и хиљаде западних компанија и даље ради у РусијиУпркос паду економских веза, од 1.500 до 1.800 немачких компанија наставља да послује у Русији, а укупан обим немачког капитала у земљи прелази 100 милијарди евра. У Русији такође ради и 300 америчких компанија, при чему значајан број фирми са Запада изражава интересовање или жељу за повратком на руско тржиште.Према оценама руских економских стручњака, европске компаније које су отишле са руског тржишта изгубиле су између 300 и 400 милијарди евра. Највећи удар претрпеле су компаније из сектора потрошачке робе, аутомобилске индустрије и производње опреме, у којима су фирме из Европске уније до 2022. године имале значајан тржишни удео.У међувремену, њихова места су заузели домаћи произвођачи, као и компаније из Кине и Турске, које су значајно ојачале своје присуство на руском тржишту.Такође, процењује се да су америчке компаније због санкција и напуштања руског тржишта претрпеле губитке од 324 милијарде долара. Највеће губитке претрпео је сектор информационих технологија и медија, са око 123 милијарде долара, што чини 38 одсто укупних губитака америчког бизниса у Русији.Значајан пад прихода забележиле су и компаније из области потрошачке робе и здравства, чији се губици процењују на 94 милијарде долара. Финансијски сектор изгубио је око 71 милијарду долара, док су губици индустријских компанија достигли 26 милијарди. Енергетске компаније претрпеле су најмањи удар међу наведеним секторима, са процењеним губицима од 10 милијарди долара.Повлачење са руског тржишта није америчким компанијама донело само непосредне финансијске губитке, већ их је лишило и значајних будућих прихода и тржишних позиција које су годинама градиле. Простор који су оставиле за собом у великој мери су попуниле кинеске компаније, које су ојачале своје присуство у Русији. Томе у прилог иде и чињеница да су кинески инвеститори само током првог квартала 2026. године отворили 1.400 нових компанија у Русији.Овакви резултати показују ограничене домете политике економског притиска на Русију. Руска привреда се, упркос санкцијама и другим спољним ограничењима, прилагодила новим околностима и наставила да бележи развој и раст.Процењује се да би укидањем санкција и кроз сарадњу Русије и Сједињених Америчких Држава на различитим пројектима обе земље могле би да остваре добит већу од 14 билиона долара.Дудчак наводи да не располаже прецизним подацима о укупном броју западних компанија које и даље послују у Русији, али истиче да су неке остале на тржишту, док су друге задржале могућност повратка. Према његовом мишљењу, приликом разматрања повратка страних компанија треба водити рачуна о томе како су се понашале приликом одласка из Русије, јер су поједине, како тврди, грубо напустиле тржиште и оштетиле своје купце и пословне партнере.Он сматра да би сарадња са западним компанијама могла бити корисна у областима као што су авијација, космичка индустрија, енергетика и рударство, али само уколико доноси нове технологије и директне инвестиције. Истовремено је скептичан према улози западних финансијских компанија, а као кључни услов будуће сарадње наводи потребу да инвестиције буду дугорочне.
https://sputnikportal.rs/20260603/peterburg-u-centru-svetske-ekonomije-ai-biznis-i-geopolitika-obelezili-prvi-dan-foruma-1199929669.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/08/1125281635_247:0:2976:2047_1920x0_80_0_0_ac5b143c6bd56fc7e2fcc9ae2cc826b0.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – економија, анализе и мишљења, сад, европска унија (еу), свет, запад, санкције
русија, русија – политика, русија – економија, анализе и мишљења, сад, европска унија (еу), свет, запад, санкције
Ово је тотални крах западних планова: После више од 30 хиљада санкција – Русија окупила цео свет
22:26 04.06.2026 (Освежено: 23:12 04.06.2026) Учешће око 20 хиљада људи из више од 130 земаља на Међународном економском форуму у Санкт Петербургу потврђује да су западне санкције против Русије претрпеле крах, а да су покушаји изолације Москве пропали, оцењују руски експерти.
Повратак у Русију представника САД, Немачке и других земаља указује да колективни Запад препознаје озбиљност тренутне геополитичке ситуације и да су због погрешне политике својих држава запали у ћорсокак, док Русија, упркос спољним притисцима, наставља развој и бележи економски раст.
Другим речима, форум у Санкт Петербургу је доказ да велики број држава и даље жели да сарађује са Русијом.
Први пут за осам година представници САД учествују на Санктпетербуршком међународном економском форуму и залажу се за
зближавање Русије и САД, а такође су дошли немачки привредници али и политичари из нарастајуће фракције Алтернатива за Немачку, који се залажу за добре односе са Русијом и обнављање енергетске сарадње, укључујући и поновно пуштање у рад гасовода
Северни ток.
Међутим, руски политиколог и економиста Александар Дудчак сматра да Москва треба да буде обазрива, пошто је, како каже, поверење у њих изгубљено након што су 2022. године одређене западне компаније напустиле руско тржиште.
„То што се враћају је зато што губе своје профите. У Русији су зарађивали много и стабилно. И да се не врате - то за нас не би било ништо страшно. Наравно, нека се врате ако хоће, али у том случају треба мењати услове за фирме које се враћају из непријатељских земаља. Мислим да треба пооштрити услове тог повратка“, сматра Дудчак.
Број санкција уведених против Русије од 2014. године премашио је 31.500, што представља рекорд и до сада невиђен ниво санкционог притиска. Велика већина тих мера, око 92,5 одсто, уведена је након краја фебруара 2022. године
Москва је више пута истицала да ће земља издржати санкциони притисак који намећу непријатељске државе, док је Запад отворено признао да су те рестриктивне мере против Русије неефикасне.
„Изолација Русије се није догодила, јер би то било тешко извести. Што се тиче краха санкција, ту бих рекао да су многе земље изгубиле суверенитет и подлежу захтевима Вашингтона који целом свету диктира своју вољу. Не може се рећи да то пролазе без последица, али санкције би могле бити одличан стимуланс за економски раст Русије. О замени увоза се већ дуго говори и то још увек није у потпуности реализовано. У том погледу постоји много перспектива. Те санкције погађају њих и због тих мера, које су сами смислили, трпе огромне губитке, али се и даље понашају као да то не утиче на њих. У ствари, и њима је тешко. Међутим, пошто су одлучили да воде сукоб са Русијом у будућности, спремни су и на губитак значајног дела своје економије и пад животног стандарда у нади да ће сломити Русију и да ће све те губитке надокнадити из њених ресурса, али то се сигурно неће десити“, нагласио је Дудчак.
Санкције нису сломиле Русију, али јесу европску привреду
Москва је крајем прошле године изнела процене да су европске земље, од 2022. до 2025. године, изгубиле до 1,6 билиона евра због санкција које су увеле против Русије, док је, упркос рестриктивним мерама, руска економија показала „изузетену отпорност и способност прилагођавања“.
Међутим, тешко је прецизно сагледати и израчунати губитке Запада због антируских санкција, јер се њихови ефекти „мере“ на више начина. Најчешће се говори о три врсте утицаја - директним губицима, затим изгубљеним приходима тј. профиту који је могао бити остварен у будућности али је изостао због напуштања тржишта, као и о индиректним економским последицама као што су раст цена енергената у Европи након смањења увоза руске енергије, поремећаји у снабдевању итд.
Европска комисија је упозорила да би ЕУ могла да се суочи са губитком више од милион радних места услед геополитичке ситуације, високих цена енергије, реструктурирања индустрије и трошкова зелене транзиције. Највише ће бити погођене аутомобилска индустрија и грађевинарство.
Према процени Кирила Дмитријева, специјалног представника председника Русије за инвестиционо-економску сарадњу са иностранством,
европске земље су због одустајања од руских енергената изгубиле око три билиона евра.
Он тврди да су Немачка и друге европске државе већ осетиле последице те одлуке, доводећи своју економију до колапса.
Дмитријев сматра и да Европа све више препознаје да је енергетска криза последица смањења зависности од руске енергије. Као пример је навео Немачку, која је раније у великој мери зависила од руског гаса, али се сада, према његовим речима, суочава са падом индустријске производње и затварањем фабрика.
Због западних санкција према Русији, обим немачко-руске трговине је 2025. године пао испод 10 милијарди евра. Пре почетка сукоба у Украјини, Немачка је била највећи европски трговински партнер Русије - робна размена је 2021. године износила 59,7 милијарди евра, док је рекорд достигнут 2012. године са око 80 милијарди евра.
Очигледно је да политика усмерена на обуздавање и слабљење Русије представља дугорочну стратегију њених противника, али су уведене санкције нанеле значајну штету целокупној светској економији.
Стотине и хиљаде западних компанија и даље ради у Русији
Упркос паду економских веза, од 1.500 до 1.800 немачких компанија наставља да послује у Русији, а укупан обим немачког капитала у земљи прелази 100 милијарди евра. У Русији такође ради и 300 америчких компанија, при чему значајан број фирми са Запада изражава интересовање или жељу за повратком на руско тржиште.
Према оценама руских економских стручњака, европске компаније које су отишле са руског тржишта изгубиле су између 300 и 400 милијарди евра. Највећи удар претрпеле су компаније из сектора потрошачке робе, аутомобилске индустрије и производње опреме, у којима су фирме из Европске уније до 2022. године имале значајан тржишни удео.
У међувремену, њихова места су заузели домаћи произвођачи, као и компаније из Кине и Турске, које су значајно ојачале своје присуство на руском тржишту.
Такође, процењује се да су америчке компаније због санкција и напуштања руског тржишта претрпеле губитке од 324 милијарде долара. Највеће губитке претрпео је сектор информационих технологија и медија, са око 123 милијарде долара, што чини 38 одсто укупних губитака америчког бизниса у Русији.
Значајан пад прихода забележиле су и компаније из области потрошачке робе и здравства, чији се губици процењују на 94 милијарде долара. Финансијски сектор изгубио је око 71 милијарду долара, док су губици индустријских компанија достигли 26 милијарди. Енергетске компаније претрпеле су најмањи удар међу наведеним секторима, са процењеним губицима од 10 милијарди долара.
Повлачење са руског тржишта није америчким компанијама донело само непосредне финансијске губитке, већ их је лишило и значајних будућих прихода и тржишних позиција које су годинама градиле. Простор који су оставиле за собом у великој мери су попуниле кинеске компаније, које су ојачале своје присуство у Русији. Томе у прилог иде и чињеница да су кинески инвеститори само током првог квартала 2026. године отворили 1.400 нових компанија у Русији.
Овакви резултати показују ограничене домете политике економског притиска на Русију. Руска привреда се, упркос санкцијама и другим спољним ограничењима, прилагодила новим околностима и наставила да бележи развој и раст.
Процењује се да би укидањем санкција и кроз сарадњу Русије и Сједињених Америчких Држава на различитим пројектима обе земље могле би да остваре добит већу од 14 билиона долара.
„То што су западни представници сада дошли у Русију говори о томе да је њима тешко. Погледајте последњи, 20. пакет санкција, у коме они праве изузетке и сами себи дају могућност да укину санкције када њима постане превише тешко. Чак дозвољавају себи и куповину ресурса из Русије и убудуће. И оно што запањује у овом случају јесте то што су потпуно уверени да их Русија неће одбити. Зашто их Русија не би одбила, с обзиром да су земљама које планирају да ратују против Русије потребни руски ресурси да би развијале свој војно-индустријски комплекс“, упозорава експерт.
Дудчак наводи да не располаже прецизним подацима о укупном броју западних компанија које и даље послују у Русији, али истиче да су неке остале на тржишту, док су друге задржале могућност повратка. Према његовом мишљењу, приликом разматрања повратка страних компанија треба водити рачуна о томе како су се понашале приликом одласка из Русије, јер су поједине, како тврди, грубо напустиле тржиште и оштетиле своје купце и пословне партнере.
Он сматра да би
сарадња са западним компанијама могла бити корисна у областима као што су
авијација, космичка индустрија, енергетика и рударство, али само уколико доноси нове технологије и директне инвестиције. Истовремено је скептичан према улози западних финансијских компанија, а као кључни услов будуће сарадње наводи потребу да инвестиције буду дугорочне.