https://sputnikportal.rs/20260606/resenje-je-energetski-miks-mininuklearka-na-dugom-stapu-video-1200037116.html
Решење је енергетски микс: Мининуклеарка на дугом штапу /видео/
Решење је енергетски микс: Мининуклеарка на дугом штапу /видео/
Sputnik Србија
Иако се у последње две деценије доста одмакло у развоју модуларних нуклеарних реактора у свету су у погону само четири - два руска и два кинеска. У различитим... 06.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-06T09:30+0200
2026-06-06T09:30+0200
2026-06-06T09:30+0200
економија
економија
србија – економија
енергетика
нуклеарна електрана
нуклеарна енергија
енергија спутњика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/05/1182346508_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_63392bf1e483198ac5d08d190adc4dfa.jpg
На то указује помоћник директора сектора за технолошки развој у нуклеарном институту „Винча“, Предраг Шкобаљ.Прво велика, па онда малеОн је у емисији Енергија Спутњика подсетио и на препоруку Међународне атомске агенције да би неко ко се први пут упушта у нуклеарни програм прво требало да гради конвенционалну нуклеарку за које се зна стандард, па тек онда да размишља о малим модуларни реакторима –СМР (small modular reactor), јер су још у развоју и за њих не постоје све процедуре.Питање може ли Србија своју енергетску безбедност градити пре на мининуклеаркама него на конвенционалној нуклеарној електрани подстакла је вест из Кине да би она у Србији могла да гради СМР. Приликом недавне посете Кини председник Србије Александар Вучић је пренео да смо од домаћина добили конкретну понуду за изградњу СМР и то са веома повољном ценом, кратким роковима изградње и обуком и тренингом за људе.Колика је потреба за енергетском безбедношћу глобално гледано најбоље нам је показала најновија криза на Блиском истоку када је свет остао „тањи“ за петину нафте и исто толико течног природног гаса после блокаде Ормуског мореуза.Шкобаљ напомиње да Србија највећи део електричне енергије добија из угља и има око 5. 000 мегавати инсталиране снаге у термокапацитетима. С друге стране, додаје он, идемо ка Европској унији и тежимо смањењу емисије угљендиоксида, а и потписници смо Париског споразума. Све су то, каже, комплексне ствари, али је најкомплекснија ствар што ми залиха угља у Колубарском и Костолачком басену само имамо за наредних 20 до 30 година.Енергетски миксТо значи да је енергетски микс-нуклеарна енергија плус обновљиви извори енергије- једини начин да имамо енергетску стабилност и безбедност, јер само обновљиви извори не могу да задовоље потребе за неопходном базном енергијом, каже Шкобаљ.На питање шта конкретно значи понуда Кине, саговорник Спутњика прво напомиње да наше термоелектране снаге 5000 мегавати које нам обезбеђују две трећине потреба за електричном енергијом треба заменити извором исте снаге. То значи да би за почетак требало да имамо два конвенционална нуклеарна реактора која укупно имају 2500 мегавати инсталисане снаге. Он нема дилему да би требало да идемо ка томе.Мали модуларни реактори су, како напомиње, снаге до 300 мегавати, далеко мање снаге од нуклеарних блокова који су, зависно да ли су Росатомови, ЕДФ-ови, Вестингхаусови, или кинески од 1000, 1200 до 1400 мегавати.Шкобаљ, по струци машински инжењер, енергетичар, напомиње да је термин мали модуларни реактор (СМР) први пут почео да се користи у научним круговима почетком 80-их година прошлог века, иако су реактори мале снаге и димензија постојали још 50-их година, првенствено за војне сврхе, у подморницама.Њихов развој је у последње две деценије нагло напредовао, како у државном тако и у приватном сектору.Руси првиОн прецизира да је према овогодишњим подацима Агенције за нуклеарну енергију, до фебруара 2025. године у свету постојало 127 СМР модела, од којих 28 нису више активни. Када се искључе микрореактори и реактори за истраживачке потребе остаје 45 СМР-ова у комерцијалне сврхе који су у различитим фазама развоја, напомиње саговорник Спутњика.Он напомиње да су технолошка основа за развој овог реактора били совјетски реактори за нуклеарне ледоломце.„Два модула реактора ХТР-ПМ снаге два пута по 100 мегавати инсталисана су у нуклеарној електрани Шидао Беј у Народној Републици Кини. Реакторе су развили Институт за нуклеарну и нове енергетске технологије Цингхуа универзитета и Кинеска национална нуклеарна корпорација. Први реактор је прикључен на мрежу 2021, а други 2022. године. Ти реактори користе унапређено гориво у облику кугличних слојева и хелијума за хлађење. Иако у комерцијалном раду, обе нуклеарне електране, и Академик Ломоносов и Шхидао Беј су демонстрационалног карактера“, истиче Шкобаљ.Тестирања још трајуОн притом напомиње да је кинески СМР први коме је Међународна атомска агенција издала позитивну оцену безбедности, али да он, иако је релативно брзо завршен, још није прошао друга тестирања, турбинске тестове на пару и на снагу, ни тестове коришћења нуклеарног горива, који су још у току.Поред руског Росатома и кинеске националне нуклеране корпорације, на западу је, како истиче, тренутно најактивнији СМР пројекат америчке компаније Џи Вернова Хитачи, снаге 470 мегавати, што је изнад горње границе од 300 мегавати на коју реферише Међународна атомска агенција. На СМР у САД раде и Вестингхаус, Ролс-Ројс, у то се улаже значајан приватни капитал, раде и Аргентици на свом домаћем СМР-у, у Европи раде Пољаци, Румуни, у Азији поред Кине и Јужна Кореја, набраја наш саговорник.Није готовоОн истиче да су Кинези са својим СМР најближи крајњем резултату, али да Србија треба да прати шта се дешава на плану СМР јер с обзиром на толики број пројеката у томе сигурно лежи будућност. По његовој оцени Србија би требало паралелно да иде на два колосека, а први је изградња конвенционалне нуклеарне електране, а поред тога пратити развој, малих модуларних електрана.Саговорник Спутњика напомиње да Србија још није ушла у нуклеарни програм у мирнодопске сврхе све док Влада Србије на основу одговарајућих докумената стручних тела, али и става Међународне атомске агенције о томе, не донесе одлуку хоћемо ли градити нуклеарку. О томе би требало да одлучи средином наредне године, након чега би, ако одлука буде позитивна, уследила друга фаза а то је одабир онога ко би градио електрану и чија би била технологија. Трећа фаза би била сама изградња.Мала засад као и великаОн подсећа да градња конвенционалне, велике нуклеарке траје око 10 година, а колико би требало времена за мининуклеарку, односно СМР тешко је сада одредити. Ми данас тачно знамо колико је ко градио нуклеарну електрану и углавном колики су били трошкови. Код малих реактора пошто су у развоју то колико ће изградња трајати је тешко одредити и било је озбиљних одступања у односу на прогнозе.Академик Ломоносов је, како напомиње, на томе почео да ради 2007. године, а посао завршио 2019. Кинези су за Шидао Беј један реактор завршили за девет, други за десет година. С обзиром на то да је та технологија још у развоју, он не сумња да ће када она буде освојена тај процес ићи брже. Међутим, сада у овом тренутку причати о томе да је нешто сигурно, заиста на основу података којима располажемо не бих могао да се сложим, јасан је Шкобаљ.Оно што је, пак, сигурно, додаје он, је да би изградња и концепт малих модуларних електрана у односу на конвенционалне нуклеарне електране био једноставнији. А на питање шта подразумева њихова флексибилност, овај енергетичар истиче да је то пре свега флексибилност прикључења на мрежу и могућност на мрежи да се подиже и спушта снага.Флексибилност је да се може користити за удаљена подручја, јер није зависна од других елемената система и мреже. Зато је то погодност за неке удаљене пределе до којих не морате да градите преносну мрежу да бисте довели електричну енергију него инсталирате СМР који је преносив, објаснио је Шкобаљ у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, србија – економија, енергетика, нуклеарна електрана, нуклеарна енергија, енергија спутњика
економија, србија – економија, енергетика, нуклеарна електрана, нуклеарна енергија, енергија спутњика
Решење је енергетски микс: Мининуклеарка на дугом штапу /видео/
Иако се у последње две деценије доста одмакло у развоју модуларних нуклеарних реактора у свету су у погону само четири - два руска и два кинеска. У различитим фазама развоја је њих 45 у комерцијалне сврхе и извесно је да у скорије време не бисмо могли да рачунамо на добијање енергије из тог извора.
На то указује помоћник директора сектора за технолошки развој у нуклеарном институту „Винча“, Предраг Шкобаљ.
Прво велика, па онда мале
Он је у емисији Енергија Спутњика подсетио и на препоруку Међународне атомске агенције да би неко ко се први пут упушта у нуклеарни програм прво требало да гради конвенционалну нуклеарку за које се зна стандард, па тек онда да размишља о малим модуларни реакторима –СМР (small modular reactor), јер су још у развоју и за њих не постоје све процедуре.
Питање може ли Србија своју енергетску безбедност градити пре на мининуклеаркама него на конвенционалној нуклеарној електрани подстакла је вест из Кине да би она у Србији могла да гради СМР. Приликом недавне посете Кини председник Србије Александар Вучић је пренео да смо од домаћина добили конкретну понуду за изградњу СМР и то са веома повољном ценом, кратким роковима изградње и обуком и тренингом за људе.
Колика је потреба за енергетском безбедношћу глобално гледано најбоље нам је показала најновија криза на Блиском истоку када је свет остао „тањи“ за петину нафте и исто толико течног природног гаса после блокаде Ормуског мореуза.
Шкобаљ напомиње да Србија највећи део електричне енергије добија из угља и има око 5. 000 мегавати инсталиране снаге у термокапацитетима. С друге стране, додаје он, идемо ка Европској унији и тежимо смањењу емисије угљендиоксида, а и потписници смо Париског споразума. Све су то, каже, комплексне ствари, али је најкомплекснија ствар што ми залиха угља у Колубарском и Костолачком басену само имамо за наредних 20 до 30 година.
То значи да је енергетски микс-нуклеарна енергија плус обновљиви извори енергије- једини начин да имамо енергетску стабилност и безбедност, јер само обновљиви извори не могу да задовоље потребе за неопходном базном енергијом, каже Шкобаљ.
На питање шта конкретно значи понуда Кине, саговорник Спутњика прво напомиње да наше термоелектране снаге 5000 мегавати које нам обезбеђују две трећине потреба за електричном енергијом треба заменити извором исте снаге. То значи да би за почетак требало да имамо два конвенционална нуклеарна реактора која укупно имају 2500 мегавати инсталисане снаге. Он нема дилему да би требало да идемо ка томе.
Мали модуларни реактори су, како напомиње, снаге до 300 мегавати, далеко мање снаге од нуклеарних блокова који су, зависно да ли су Росатомови, ЕДФ-ови, Вестингхаусови, или кинески од 1000, 1200 до 1400 мегавати.
Шкобаљ, по струци машински инжењер, енергетичар, напомиње да је термин мали модуларни реактор (СМР) први пут почео да се користи у научним круговима почетком 80-их година прошлог века, иако су реактори мале снаге и димензија постојали још 50-их година, првенствено за војне сврхе, у подморницама.
Њихов развој је у последње две деценије нагло напредовао, како у државном тако и у приватном сектору.
Он прецизира да је према овогодишњим подацима Агенције за нуклеарну енергију, до фебруара 2025. године у свету постојало 127 СМР модела, од којих 28 нису више активни. Када се искључе микрореактори и реактори за истраживачке потребе остаје 45 СМР-ова у комерцијалне сврхе који су у различитим фазама развоја, напомиње саговорник Спутњика.
„Само су у погону два модула реактора КЛТ-40С снаге два пута 35 електричних мегавати, који су инсталисани на плутајућој нуклеарној електрани Академик Ломоносов на североистоку Сибира. И то ради. Произвођач тог реактора је Росатом. То је прикључено на мрежу, значи, нуклеарна електрана Академик Ломоносов је прикључена на мрежу 2019. године, као прва нуклеарна електрана са малим модуларним реакторима“, наводи Шкобаљ.
Он напомиње да су технолошка основа за развој овог реактора били совјетски реактори за нуклеарне ледоломце.
„Два модула реактора ХТР-ПМ снаге два пута по 100 мегавати инсталисана су у нуклеарној електрани Шидао Беј у Народној Републици Кини. Реакторе су развили Институт за нуклеарну и нове енергетске технологије Цингхуа универзитета и Кинеска национална нуклеарна корпорација. Први реактор је прикључен на мрежу 2021, а други 2022. године. Ти реактори користе унапређено гориво у облику кугличних слојева и хелијума за хлађење. Иако у комерцијалном раду, обе нуклеарне електране, и Академик Ломоносов и Шхидао Беј су демонстрационалног карактера“, истиче Шкобаљ.
Он притом напомиње да је кинески СМР први коме је Међународна атомска агенција издала позитивну оцену безбедности, али да он, иако је релативно брзо завршен, још није прошао друга тестирања, турбинске тестове на пару и на снагу, ни тестове коришћења нуклеарног горива, који су још у току.
Поред руског Росатома и кинеске националне нуклеране корпорације, на западу је, како истиче, тренутно најактивнији СМР пројекат америчке компаније Џи Вернова Хитачи, снаге 470 мегавати, што је изнад горње границе од 300 мегавати на коју реферише Међународна атомска агенција. На СМР у САД раде и Вестингхаус, Ролс-Ројс, у то се улаже значајан приватни капитал, раде и Аргентици на свом домаћем СМР-у, у Европи раде Пољаци, Румуни, у Азији поред Кине и Јужна Кореја, набраја наш саговорник.
„Али, основна ствар је што све то није прошло провере, што све то није прикључено на мрежу, што индустрија сама по себи још увек не можемо да знамо да ли подржава те пројекте, не зато што неће, него у техничко-технолошком смислу. Тако да, причати о СМР-овима, баш директно говорити о томе, није толико реално. Ниједна компанија велика светска, значи, ни Росатом, ни Вестингхаус, ни јужнокорејски КХНП, ни француски ЕДФ, не причају да су то готове технологије“,наглашава помоћник директора сектора за технолошки развој у нашем нуклеарном институту „Винча“.
Он истиче да су Кинези са својим СМР најближи крајњем резултату, али да Србија треба да прати шта се дешава на плану СМР јер с обзиром на толики број пројеката у томе сигурно лежи будућност. По његовој оцени Србија би требало паралелно да иде на два колосека, а први је изградња конвенционалне нуклеарне електране, а поред тога пратити развој, малих модуларних електрана.
Саговорник Спутњика напомиње да Србија још није ушла у нуклеарни програм у мирнодопске сврхе све док Влада Србије на основу одговарајућих докумената стручних тела, али и става Међународне атомске агенције о томе, не донесе одлуку хоћемо ли градити нуклеарку. О томе би требало да одлучи средином наредне године, након чега би, ако одлука буде позитивна, уследила друга фаза а то је одабир онога ко би градио електрану и чија би била технологија. Трећа фаза би била сама изградња.
Он подсећа да градња конвенционалне, велике нуклеарке траје око 10 година, а колико би требало времена за мининуклеарку, односно СМР тешко је сада одредити. Ми данас тачно знамо колико је ко градио нуклеарну електрану и углавном колики су били трошкови. Код малих реактора пошто су у развоју то колико ће изградња трајати је тешко одредити и било је озбиљних одступања у односу на прогнозе.
Академик Ломоносов је, како напомиње, на томе почео да ради 2007. године, а посао завршио 2019. Кинези су за Шидао Беј један реактор завршили за девет, други за десет година. С обзиром на то да је та технологија још у развоју, он не сумња да ће када она буде освојена тај процес ићи брже. Међутим, сада у овом тренутку причати о томе да је нешто сигурно, заиста на основу података којима располажемо не бих могао да се сложим, јасан је Шкобаљ.
Оно што је, пак, сигурно, додаје он, је да би изградња и концепт малих модуларних електрана у односу на конвенционалне нуклеарне електране био једноставнији. А на питање шта подразумева њихова флексибилност, овај енергетичар истиче да је то пре свега флексибилност прикључења на мрежу и могућност на мрежи да се подиже и спушта снага.
Флексибилност је да се може користити за удаљена подручја, јер није зависна од других елемената система и мреже. Зато је то погодност за неке удаљене пределе до којих не морате да градите преносну мрежу да бисте довели електричну енергију него инсталирате СМР који је преносив, објаснио је Шкобаљ у емисији Енергија Спутњика.
