https://sputnikportal.rs/20260607/dan-mrmota-na-kosovu-video-1200065994.html
Дан мрмота на Косову /видео/
Дан мрмота на Косову /видео/
Sputnik Србија
Од изласка мрмота из хибернације у Пенсилванији направили су туристичку атракцију. Некада су пољопривредници заиста и веровали у ову традицију и према понашању... 07.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-07T13:15+0200
2026-06-07T13:15+0200
2026-06-07T13:15+0200
србија
србија
србија – политика
косово и метохија (ким)
емисија „пророк“
коментари и аналитика
избори
подкаст
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/06/1200066762_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_2777b689b8a8f2e0b7ed92a1fc8ad93d.jpg
У пракси се, међутим, сваке године понављало једно те исто, без икакве конкретне користи и без неког посебног смисла. Тако је одредница „дан мрмота“ постала синоним за непрестано „кретање истом кружницом“ и „понављање претходно проживљеног“.Из „круга“ се тешко излази, осим радикалним променама, а настављање процеса пре свега је знак трајања кризе и опасног самозаваравања о стабилности и континуалности.У том контексту дешавања у политичком животу на Косову и Метохији подсећају на дан мрмота.Трећи избори у две годинеТоком 2025. године парламентарни избори одржани су два пута, у фебруару и децембру, а сада следе и трећи узастопни. Након фебруарског гласања 2025. године није постојала јасна парламентарна већина, па се још и могло говорити о неопходности организовања „новог круга“, али то образложење није адекватно када се говори о текућим околностима.Са становишта албанских интереса и стабилности институција у Приштини, сукоб између Аљбина Куртија и Вјосе Османи поптпуно је беспотребан и нови избори неће донети решење. Ако нови избори не доносе решење, зашто се онда расписују?Понављање једног те истог у Приштини одиграва се због стратешког промашаја у процени, па се сада наставља „кретање истом кружницом“. На стратешки промашај свакако су утицали и спонзори једностраног проглашења албанске независности на Косову и Метохији, но то не релативизује одговорност албанских политича.Погрешна претпоставкаЕлем, процена како ће пре или касније Београд подлећи притисцима и пристати на сва условљавања није заснована на реалним показатељима. Са стране Београда било је уступака, било је такође и грешака, лутања и недоречености, делом је и такав приступ охрабривао Приштину и разне западне изасланике, међутим – подразумевајуће „црвене линије“ у преговарачком процесу апсолутно су јасне.Мада „померане“ неколико пута и „прекрајане“ сходно текућим околностима у разним етапама, ове „црвене линије“ ипак се односе на могућност легитимизације статуса албанске државолике творевине у међународним односима.О даљој легализацији тог статуса, што се српских интереса тиче, не може бити никаквог говора. И то представља константу, како у спољнополитичком наступу Србије, тако и у унутрашњој српској политици. Просто, међу Србима нема спремности за промену приступа, то се лако примећује у истраживањима јавног мњења и полемикама које се непрестано воде, што последично утиче и на политичке одлуке. За договор између Београда и Приштине нужан је компромис, упркос томе што ова фраза делује потрошено и након две деценије испразно, једноставно је тако.Може ли се Србија - натератиИстовремено, главни ток албанских стремљења, а на чему посебно инсистира Аљбин Курти, усмерен је према процени да се приступ Београда може променити и да се Србија не нешто мора натерати. На такав начин, заправо, међу Србима је само учвршћиван досадашњи приступ, а Србија је приморана на преиспитивање досадашњих потеза, што се можда не види довољно, али на шта указује читав низ детаља. Због тога смо у овом тренутку не само далеко од било каквог компромиса, него се већ постепено уоквирава став како никаквог компромиса уопште не може бити. Шта након уоквиравања таквог става?Наравно, када се разматра даље одвијање процеса постоји неколико фаза, градацијски поређаних, али све оне упућују на радикализацију и повећавање конфликтног потенцијала. Коме то иде у прилог?На Косову и Метохији, пре свега када је реч о најбројнијим Албанцима, уочавају се трендови који указују на дубоку и системску кризу. То су и депопулација и масовне миграције становништва, епидемијски раширен осећај бесперспективности, социјално раслојавање на узак слој супербогатих и широке кругове оних који једва састављају крај са крајем, економска неодрживост постављене структуре, питање енергетске безбедности које се полако отвара у склопу зелене агенде.Страни утицаји се дрмајуНа све то надовезује се и прича о опасном самозаваравању кључног дела политичке елите о стабилности и континуалности. У турбулентном међународном окружењу дословно више ништа није стабилно, а трансформација структуре светског политичког система указује да присуствујемо дисконтинуитету поретка који је трајао претходних деценија. „Понављање претходно проживљеног“ не нуди решење, непрестано организовање избора није смислен излаз.Није смислен излаз ни за саме Албанце, али није ни решење за Србију. Јер, ако се овако настави, пре или касније завршиће се са непријатном радикализацијом и дараматичним повећавањем конфликтног потенцијала. А да при томе, нити један од неповољних трендова неће бити преоријентисан.Често претерано самокритични и непопустљиви у полемикама, фокусирани на „велике теме“ и још већа очекивања од њихове актуализације, успут и оптерећени одјецима и отисцима разних прсихолошких и пропагандних операција пласираних претходних деценија са циљем тоталне демотивације јавног мњења, у београдској политичкој чаршији недовољно се прате процеси унутар албанског корпуса на Косову и Метохији.Ово је дијаметрално супротно перцепцији из Приштине, па је и тамошњој политичкој чаршији тешко да поверује у овакву констатацију. За тамошњу политичку чаршију беспредметно је и да се помиње појам компромиса, камоли да се разговара шта он може подразумевати.Но, „дан мрмота“ који ће трајати ипак може одредити укупно и коначно опредељење према питању постизања компромиса, а са тим и детерминисати последице које ће уследити. И за такво опредељење и те последице одговорност неће бити у Београду.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), емисија „пророк“, коментари и аналитика, избори, подкаст
србија, србија – политика, косово и метохија (ким), емисија „пророк“, коментари и аналитика, избори, подкаст
Дан мрмота на Косову /видео/
Од изласка мрмота из хибернације у Пенсилванији направили су туристичку атракцију. Некада су пољопривредници заиста и веровали у ову традицију и према понашању глодара процењивали какве ће бити временске прилике током преласка из зиме у пролеће.
У пракси се, међутим, сваке године понављало једно те исто, без икакве конкретне користи и без неког посебног смисла. Тако је одредница „дан мрмота“ постала синоним за непрестано „кретање истом кружницом“ и „понављање претходно проживљеног“.
Из „круга“ се тешко излази, осим радикалним променама, а настављање процеса пре свега је знак трајања кризе и опасног самозаваравања о стабилности и континуалности.
У том контексту дешавања у политичком животу на Косову и Метохији подсећају на дан мрмота.
Трећи избори у две године
Током 2025. године парламентарни избори одржани су два пута, у фебруару и децембру, а сада следе и трећи узастопни. Након фебруарског гласања 2025. године није постојала јасна парламентарна већина, па се још и могло говорити о неопходности организовања „новог круга“, али то образложење није адекватно када се говори о текућим околностима.
Са становишта албанских интереса и стабилности институција у Приштини, сукоб између Аљбина Куртија и Вјосе Османи поптпуно је беспотребан и нови избори неће донети решење. Ако нови избори не доносе решење, зашто се онда расписују?
Понављање једног те истог у Приштини одиграва се због стратешког промашаја у процени, па се сада наставља „кретање истом кружницом“. На стратешки промашај свакако су утицали и спонзори једностраног проглашења албанске независности на Косову и Метохији, но то не релативизује одговорност албанских политича.
Елем, процена како ће пре или касније Београд подлећи притисцима и пристати на сва условљавања није заснована на реалним показатељима. Са стране Београда било је уступака, било је такође и грешака, лутања и недоречености, делом је и такав приступ охрабривао Приштину и разне западне изасланике, међутим – подразумевајуће „црвене линије“ у преговарачком процесу апсолутно су јасне.
Мада „померане“ неколико пута и „прекрајане“ сходно текућим околностима у разним етапама, ове „црвене линије“ ипак се односе на могућност легитимизације статуса албанске државолике творевине у међународним односима.
О даљој легализацији тог статуса, што се српских интереса тиче, не може бити никаквог говора. И то представља константу, како у спољнополитичком наступу Србије, тако и у унутрашњој српској политици. Просто, међу Србима нема спремности за промену приступа, то се лако примећује у истраживањима јавног мњења и полемикама које се непрестано воде, што последично утиче и на политичке одлуке. За договор између Београда и Приштине нужан је компромис, упркос томе што ова фраза делује потрошено и након две деценије испразно, једноставно је тако.
Може ли се Србија - натерати
Истовремено, главни ток албанских стремљења, а на чему посебно инсистира Аљбин Курти, усмерен је према процени да се приступ Београда може променити и да се Србија не нешто мора натерати. На такав начин, заправо, међу Србима је само учвршћиван досадашњи приступ, а Србија је приморана на преиспитивање досадашњих потеза, што се можда не види довољно, али на шта указује читав низ детаља. Због тога смо у овом тренутку не само далеко од било каквог компромиса, него се већ постепено уоквирава став како никаквог компромиса уопште не може бити. Шта након уоквиравања таквог става?
Наравно, када се разматра даље одвијање процеса постоји неколико фаза, градацијски поређаних, али све оне упућују на радикализацију и повећавање конфликтног потенцијала. Коме то иде у прилог?
На Косову и Метохији, пре свега када је реч о најбројнијим Албанцима, уочавају се трендови који указују на дубоку и системску кризу. То су и депопулација и масовне миграције становништва, епидемијски раширен осећај бесперспективности, социјално раслојавање на узак слој супербогатих и широке кругове оних који једва састављају крај са крајем, економска неодрживост постављене структуре, питање енергетске безбедности које се полако отвара у склопу зелене агенде.
На све то надовезује се и прича о опасном самозаваравању кључног дела политичке елите о стабилности и континуалности. У турбулентном међународном окружењу дословно више ништа није стабилно, а трансформација структуре светског политичког система указује да присуствујемо дисконтинуитету поретка који је трајао претходних деценија. „Понављање претходно проживљеног“ не нуди решење, непрестано организовање избора није смислен излаз.
Није смислен излаз ни за саме Албанце, али није ни решење за Србију. Јер, ако се овако настави, пре или касније завршиће се са непријатном радикализацијом и дараматичним повећавањем конфликтног потенцијала. А да при томе, нити један од неповољних трендова неће бити преоријентисан.
Често претерано самокритични и непопустљиви у полемикама, фокусирани на „велике теме“ и још већа очекивања од њихове актуализације, успут и оптерећени одјецима и отисцима разних прсихолошких и пропагандних операција пласираних претходних деценија са циљем тоталне демотивације јавног мњења, у београдској политичкој чаршији недовољно се прате процеси унутар албанског корпуса на Косову и Метохији.
Ово је дијаметрално супротно перцепцији из Приштине, па је и тамошњој политичкој чаршији тешко да поверује у овакву констатацију. За тамошњу политичку чаршију беспредметно је и да се помиње појам компромиса, камоли да се разговара шта он може подразумевати.
Но, „дан мрмота“ који ће трајати ипак може одредити укупно и коначно опредељење према питању постизања компромиса, а са тим и детерминисати последице које ће уследити. И за такво опредељење и те последице одговорност неће бити у Београду.
