Између среће и туге: Шта је постпорођајна депресија и како је победити? /видео/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Рођење детета је период који би требало да буде испуњен радошћу, али за многе мајке то може бити доба испуњено страхом, анксиозношћу, осећајем кривице, исцрпљеношћу и дубоком тугом. Колико је овај проблем чест, како препознати симптоме, када потражити помоћ и како помоћи мајкама које покушавају да балансирају између среће и туге?
Постпорођајна депресија
Постпорођајна депресија није недостатак љубави према детету нити знак да је неко лош родитељ. Реч је о здравственом проблему који може погодити сваку жену и који захтева разумевање, подршку и, када је потребно, стручну помоћ.
Статистике показују да једна од пет или једна од шест жена током трудноће или након порођаја развије депресивну епизоду, односно клиничку депресију. Према речима др Маје Милосављевић, психијатра Института за ментално здравље у Београду, за разлику од уобичајених емоционалних промена и краткотрајне осетљивости које многе мајке доживљавају у првим данима након рођења детета, односно чувеног „бејби блуза“ - стања које најчешће траје до 10 или 15 дана након порођаја, спонтано пролази и не захтева никакво лечење, постпорођајна депресија траје дуже и карактерише се знатно израженијим симптомима.
Тако жена може бити претерано тужна, стално плачљива, без интересовања за основне свакодневне активности, ништа јој не причињава задовољство, нема воље да брине о себи, а често нема снаге ни да брине о беби.
„Специфично је да се у постпорођајном периоду депресија често испољава кроз раздражљивост - жене лако плану, све их нервира, долази до нарушавања партнерских односа. То многе жене не препознају као симптом па се касно јављају за помоћ, мислећи да ће тегобе саме проћи. Међу честим симптомима су и поремећаји сна - неке жене не могу да спавају чак ни када беба спава, док друге спавају претерано много, али се ипак буде уморне, суморне и незадовољне. Јављају се и поремећаји апетита, анксиозност, напетост, а посебно тешко падају осећаји кривице и уверење да нису довољно добре мајке или да не могу свом детету да пруже све што му је потребно“, истиче гошћа подкаста „Породично…са Сандром Черин“.
Поред тога, додаје, могу се јавити и опсесивне мисли које се жени намећу против њене воље.
„То су страхови да би могла нешто лоше да уради или да повреди бебу. Важно је нагласити да то нису жеље или намере да се дете повреди, већ управо супротно - претерани страх да би се нешто лоше могло догодити. Нажалост, у тешким облицима болести могу се јавити и мисли о самоповређивању или повређивању детета. У таквим ситуацијама неопходна је хитна стручна помоћ, јер је реч о озбиљним медицинским стањима“, категорична је др Милосављевић.
Перипартална депресија
Данас се, каже, заправо више говори о перипарталној депресији.
„Порастом интересовања за ову тему ми добијамо све више података о клиничкој слици, начинима да помогнемо женама па и о самом току поремећаја, па је тако уочено да скоро половина постпорођајних депресија заправо почне већ у току трудноће, али да нису биле препознате, да се тек тиме нико није бавио. Тако да је амерички класификациони систем негде 2013. године потпуно променио концепт и ми данас причамо о једном депресивном расположењу, депресивном поремећају који настаје у току трудноће и после порођаја“, објашњава др Милосављевић.
Дужина тог периода после порођаја је, додаје, нешто о чему још увек ни струка не може да се договори:
„Критеријуми кажу то је негде четири недеље, неки кажу шест недеља, у клиничкој пракси ћете видети да је то некада и до шест месеци, да није само тих првих два или три месеца актуелно. Али суштински један накнадни пик, један скок броја жена које имају депресију након рађања се дешава у осмом или деветом месецу после порођаја, те их тако ми пратимо годину дана након порођаја.“
Фактори ризика
Постоје и фактори који повећавају ризик.
„Након порођаја долази до наглих хормоналних промена - пад естрогена и прогестерона највећи је и најбржи хормонални пад који жена може да доживи током живота. Важну улогу има и породична историја - ако су мајка, бака или сестра имале перипарталну депресију, већа је вероватноћа да ће се она јавити и код жене. Такође, жене које су и раније имале депресију или анксиозне поремећаје су у већем ризику. Ако је жена имала постпорођајну депресију након претходне трудноће, вероватноћа да ће се она поновити након наредног порођаја већа је од 50 одсто. Међу факторима ризика су и самохрано родитељство, нежељена или непланирана трудноћа, лоши социоекономски услови и, посебно, недостатак подршке“, каже др Милосављевић.
Али, без обзира на то колико је нека ситуација тешка, ако жена има добру подршку партнера, породице, пријатеља, али и здравственог система, много лакше ће превазићи кризу. На значај подршке стално се треба враћати јер је она један од најважнијих фактора ризика за настанак ових поремећаја, али и један од најважнијих ослонаца у стабилизацији жене.
„Дакле, сваку изражену и дуготрајну промену понашања треба схватити озбиљно. Ако жена дуже време делује нерасположено, нема интересовања за активности које су је раније радовале, избегава дружење, не брине о себи као раније или показује знаке безнађа и исцрпљености, потребно је разговарати са њом и охрабрити је да потражи стручну помоћ. Подршка треба да почне још током трудноће. Брига о менталном здрављу труднице и породиље не сме бити препуштена случају. Што се проблем раније препозна, веће су шансе за брз и успешан опоравак“, објашњава др Милосављевић.
Системска решења
У препознавању симптома, поред психијатара, важну улогу имају и гинеколози, лекари опште праксе, педијатри, медицинске сестре и патронажне сестре.
„Али, треба имати на уму да је перинатална психијатрија релативно млада област која се интензивније развија тек последњих двадесетак година широм света. Чак ни у најразвијенијим земљама нема довољно стручњака који би могли да покрију све потребе жена током трудноће и након порођаја. У Србији је пре петнаест година у Институту за ментално здравље отворен специјализовани кабинет који се бави овим проблемима. Према националној стратегији, у плану је отварање сличних центара у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу како би услуге биле доступније женама широм земље. Још једна важна новина јесу Националне смернице за праћење физиолошке трудноће и порођаја, а то значи да ће гинеколози током трудноће и након порођаја спроводити скрининг на перипарталну депресију и на време упућивати жене на додатне прегледе када постоји сумња на проблем“, наводи гошћа Спутњика.
Када је реч о доступним методама лечења, психијатар каже да се у зависности од тежине клиничке слике примењује терапија специјално за ту жену.
„Уколико се ради о блажим поремећајима психотерапија некада буде сасвим довољна, уз неке хигијенско-дијететске режиме, развијање здравих стилова живота, дакле једна врста подршке буде више него довољна. Уколико се ради о тежим облицима морају да се примене и лекови, дакле и психотерапија и фармакотерапија да бисмо добили жељени ефекат“, закључује др Маја Милосављевић.
Погледајте и:
