Кустурица за Спутњик из Чуруга где снима нови филм: Русија као спој вечне ракете и вечне душе
© Sputnik / Дејан Симић / Емир Кустурица
Пратите нас
О свом новом филму чије је снимање отпочело на Тиси у Чуругу, о Марадони, трчећим кокошкама које рекламирају жилете, слому светског режима, немачкој жељи да покори Русију, Киргистанцу који прича језик Пушкина и данашњим идолима, славни Емир Кустурица говорио је за Спутњик.
Рађен по роману руског књижевника Валентина Распутина ,,Последњи тренуци", Кустуричин нови филм ,,Чуружанка" прати мајку која лежи на самрти и њену одраслу децу која се окупљају у родном дому како би је испратили. Суочавање са смрћу, отуђеност у породици и терет равнодушности према онима који нас највише воле главне су теме овог остварења.
Доња тачка на којој Срби као народ стоје и један од великих ресурса којима овладавамо јесте љубав која се у породици не исказује, али засигурно постоји, сматра Кустурица, а то је уједно и основа његовог новог филма, првог дугометражног играног после 2016. и ,,Млечног пута".
Смрт је као кошуља
Ову специфичну тему, прожету емоцијама пре свега везаним за породицу, можда неће свуда подједнако разумети, а публика у Кану, Венецији, Холивуду и Москви могла би другачије да је доживи. Наш саговорник сматра да до тога неће доћи ако филм заиста успе да постигне потребну универзалност.
Ако овај филм буде реализован на нивоу онога како је написан, мислим да мора да постигне универзалност, па да му буде свеједно где ће бити. Уопште мислим да је карактеристика онога што сам ја радио у животу била управо та копча између локалног и универзалног и да то универзално никад није била прва станица. Тај пут је био саткан од узбуђења које пружа ход по ивици, оној танкој жици између живота и смрти и са које сваког тренутка човек може да падне. Нема великог финала, или, што би реко мој покојни дедо: ,,Смрт је као кошуља, носиш је са собом и само је питање кад ћеш је обући", рекао је Кустурица.
У филму се јавља и питање генерација, старости и линије која се отвара као реална могућност за смрт, међутим, она се савладава кроз веру да тај породични живот, који појава мајке истовремено и хармонизује и уноси немир, исцртава ликове на најпрецизнији начин, каже прослављени редитељ.
Исцртава их управо из мог искуства, искуства мог живота, односно великог романа и великог писца који је заплет базирао на једној врсти чеховљевске визије и идеје о чекању Годоа. Дакле, сви су се скупили да се, пре него што бака умре, некако од ње опросте. Међутим, живот почиње из почетка и долази до сталног понављања једног питања као рефрена филма - ,,где је Тањица", односно ћерка која живи далеко и која није дошла да се опрости. На крају читав филм добије заплет око тог лика.
Ту постоји мера моралности коју успоставља дете, које је чисто, неокаљано и које дели лекције свима, али на врло симпатичан начин: „Тата, ти ниси добар“, „Тата је добар“, „Мама није добра“ итд, објашњава наш саговорник. Тиме се постиже генерацијска равнотежа која линију раздвајања живота и смрти чини на неки начин вечном кроз своју дечју појаву и кроз доброту коју она нуди кроз своје анђеоско постојање.
Вечна ракета и вечна душа
Кустурица се недавно вратио са светског економског форума у Санкт Петербургу, а истовремено чека и руски пасош који би требало да добије 2027. године. Нама је причао о приликама у Русији и европском доживљају ове велесиле.
Николај Трубецкој, руски лингвиста који је сматрао да је Петар Велики издајник, који је побегао из револуције и писао књиге везане за пројекцију Евроазије, коначно је дошао на дневни ред. Русија не жели да се свађа, али је у одбрани свог суверенитета практично ушла у тај сукоб. И тај сукоб је све видљивији око европских земаља које желе да преживе па узимају нове кредите.
Он је подсетио да је Немачка тренутно задужена две и по хиљаде милијарди, али да сада узима нове кредите како би се припремила за рат с Русијом. Око хиљаду милијарди им треба да би направили оружје које ће преко Украјине бити смртоносно за Русију, објашњава редитељ. Кустурица се враћа на Трубецкојеву процену да је Евроазија већ почела да живи, али објашњава да је то процес који се не може остварити за десет година. Потребно најмање пола века да се установи да седам милијарди људи има претежну силу у односу на ову једну милијарду или деветсто милиона људи који припадају елитним колонијалним силама, каже он.
Мислим да је тај слом светског режима управо у току и да је кључно питање опстанка Русије сада отворено, уз идеју да она представља Европу у Азији. Када Киргистанац дође у Москву, он каже да је Киргистанац, а када дође у Париз, он каже: „Ја сам Рус.“ Односно, језик на којем су писали Фјодор Михајлович Достојевски, Лав Николајевич Толстој, Михаил Булгаков и други, заправо је био стожер те идеје опстанка. Када се они позивају на своју прошлост, углавном се не позивају само на своју војну традицију, него и на Пушкина и на све оно што је чинило и заокруживало њихов друштвени код.
Економски гледано, Руси се окрећу ка Азији и Азија практично постаје њихов главни интерес. Наш саговорник говори о Северном току и каже да је баш пре неколико дана седео са бившим директором.
Изражено бројкама, у време Северног тока приход је био око 700 милиона долара дневно. Држава која узима 700 милиона долара дневно у сваком погледу има начин да преживи, а највише у том споју који сам ја назвао спојем вечне ракете и вечне душе, а може и обрнуто, закључио је Кустурица.
Трчеће кокошке
Кустурица је снимио филм ,,Марадона" о свом фудбалском идолу, али данас, каже, тако нешто не би било могуће. На Спутњиково питање да ли постоји неки фудбалер који би својим страшћу према игри, али и животу, завредео да чувени Куста извади камеру и о њему сними филм, прослављени редитељ одговара одрично. Чак, каже, неће ни пратити овогодишње Светско првенство.
Марадона је био јединствен спортиста на читавом свету, каже Кустурица. Има и других имена који су се побунили против система, има их свуда, а било је таквих спортиста и код нас, каже он, међутим, Марадона је на светском нивоу био најзначајнији. Он је подржао Фидела Кастра, подржао је угњетене, подржао је понижене и све оне за које нико није очекивао. Утолико је био јунак, истиче наш саговорник и додаје да је баш зато и снимио филм о њему.
Не можеш правити филм о овим данашњим тркаћим кокошима који евентуално могу да рекламирају жилет, сапун или колоњску воду. Тако нешто је у Марадонином случају потпуно отпало. Он је једно време једноставно био центар света. Гледао сам на Сицилији како су га дочекали, као да је сам Бог стигао, као да је сишао с неба. Дакле, он је успео да окаља свој лични живот разним бруталностима, а с друге стране да учини све да би га сви волели. Не само због игре, него и због његових поступака.
Данас фудбалер може да има број пратилаца, фанова, оне који воле дриблинге лево и десно, или брзо трчање, али се губи та личност која изражава и своје животне ставове. Њихови ставови су крајње проблематични зато што су тржишног типа, сматра Кустурица, док је Марадонин став био идеолошки и морални, са свим оним што долази између тога.
Погледајте и:
