https://sputnikportal.rs/20260611/eu-u-svadji-svi-zele-da-se-nastavi-rat-u-ukrajini-ali-da-neko-drugi-plati-rusija-olivera-ikodinovic-1200237956.html
ЕУ у свађи: Сви желе да се настави рат у Украјини, али да неко други плати
ЕУ у свађи: Сви желе да се настави рат у Украјини, али да неко други плати
Sputnik Србија
Упркос све гласнијим неслагањима међу чланицама, ЕУ не одступа од војне помоћи Украјини и задржава изразито конфронтациони курс према Русији, оцењује руски... 11.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-11T22:10+0200
2026-06-11T22:10+0200
2026-06-11T22:10+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
свет
свет – политика
специјална војна операција у украјини – вести
специјална војна операција у украјини – уживо
пољска
мађарска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/330/51/3305166_0:171:3035:1878_1920x0_80_0_0_b2f400bd51c38a07dddd3ef7b41978b4.jpg
Коментаришући то што се Пољска успротивила идеји да се средства Европског мировног фонда пребаце Кијеву, а Мађарска и Бугарска саопштиле да неће испоручивати оружје Украјини, Светов оцењује да се унутар савеза заправо воде расправе око тога ко ће сносити финансијски терет те подршке, али се не доводи у питање војна и политичка подршка Кијеву.Одговарајући на питање да ли ставови Пољске, Мађарске и Бугарске сведоче о продубљивању раскола унутар Европске уније по питању подршке Украјини, Светов оцењује да је то „прејака реч“ и објашњава да Европа спори око начина на који треба подржавати Украјину.Према његовим речима, Пољска, која се дуго времена сматрала једним од кључних савезника Кијева, и даље не доводи у питање подршку Украјини, али сматра да та подршка треба да буде „фер распоређена“.„Пољска и даље истиче да је на страни Украјине и помаже јој, али истовремено сматра да јој та помоћ мора бити финансијски надокнађена. Они гледају на САД као на пример државе која подршку Украјини не пружа бесплатно, већ сматра да за ту подршку треба платити. Они су и пронашли начин - испоручују оружје Европи, добијају новац од Европе, а Европа то даље даје Украјини. Дакле, Американци зарађују на конфликту. Тако размишљају и Пољаци: ‘Ми смо први почели да помажемо Украјини. Зашто ми за то треба да плаћамо? Желимо да нам се то компензује’. Овде се не ради о томе да се подршка Украјини потпуно прекине, него свако од њих жели да за то плаћа неко други. По том питању се сада тргује“, оцењује Светов.Након што је Мађарска укинула вето, деблокирано је 6,6 милијарди евра из Европског мировног фонда намењених за наоружавање Украјине, али је избио спор између Немачке и Пољске око њихове расподеле.Немачка сматра да новац треба у целости усмерити Кијеву, док Пољска тражи повраћај средстава за оружје које је већ испоручила и инсистира на компензацији од неколико милиона евра.„Пољска жели да јој се надокнаде трошкови које је имала од почетка 2022. године. Таква обећања су јој и била дата, али сада руководство ЕУ, предвођено Урсулом фон дер Лајен, као и Немачка, сматрају да би било сврсисходније да се средства која су годинама била замрзнута директно усмере Украјини. Аргумент је да су Пољска и Словачка без тог новца и до сада живеле, па ће и убудуће животи без тога. Овде се ради о томе да сви покушавају да издејствују неке привилегије“, објашњава Светов.Претходно је Мађарска блокирала ова средства више од две године, али је почетком јуна 2026. укинула забрану, напомиње експерт.Након те одлуке, Каја Калас, шеф eвропске дипломатије, саопштила је да су министри одбране на састанку на Кипру 8. јуна разматрали различите начине коришћења тих средстава за подршку Украјини. Међу опцијама су били повраћај новца државама чланицама за раније испоручено оружје, финансирање заједничких набавки наоружања и подршка заједничким одбрамбеним пројектима између ЕУ и Украјине.ЕУ је предложила компромис о делимичном повраћају и заједничкој набавци оружја, али је Пољска и тај предлог одбила.„Сада су мађарске примедбе уклоњене, а ЕУ каже да се тај новац директно да Украјини. Тај европски приступ је занимљив. Пољска преговара, жели да добије својих 450 или 500 милиона евра, јер пољско друштво инсистира на одговорима - где је наш новац, зашто стално трошимо, а ништа нам се не враћа? Дакле, то је спор, а не раскол. Европа жели да помаже и наставиће да помаже Украјини. Сада се припрема састанак Г7, који почиње идуће недеље у Паризу, и спремна је резолуција о томе да све земље Г7 треба да подрже Украјину“, каже Светов.Према његовим речима, на самиту Европске уније планира се наставак подршке Украјини, a поред тога, најављено је и усвајање новог 21. пакета санкција против Русије. Истовремено, припрема се и јулски самит НАТО-а на коме ће се разматрати даље испоруке оружја Украјини, што показује да нема одустајања од помоћи.Суштина је, истиче Светов, да све стране формално подржавају Украјину, али истовремено настоје да што више смање сопствене трошкове те подршке.Европа уморна од украјинске кризеУ Европи постоје знаци умора од украјинске кризе, и код политичара и у јавности, оцењује Светов. Европски лидери - а посебно Макрон, Мерц и Стармер који су се недавно састали у Лондону - забринути су због пада рејтинга и подршке грађана, што је делом последица и дуготрајне подршке Украјини.Макрона то мање погађа јер ионако неће бити реизабран, али га брине ко ће на његово место доћи. С друге стране, Мерц и Стармер су под већим притиском јер им реално прети пад подршке и могућа смена, па траже начине да то реше, објашњава Светов.„И ти захтеви које су они усвојили у Лондону у суштини су ултиматум Русији. Траже заустављање на линији контакта, увођење савезничких контингената, руску исплату репарација за обнову Украјине, па тек онда евентуално одмрзавање руских актива. Све се то представља тезом да је Украјина сада страна која побеђује. Нападе Украјине дроновима на територију Русије тумаче као победу и знак да је крај рата близу. Зато, по њима, Русија мора да попусти и прихвати услове“, каже Светов.Он истиче да западне земље настављају исту политику подршке Украјини и да се у том погледу ништа суштински не мења. Посебно наглашава да од пољског председника и премијера не долазе поруке које би указивале на спремност за преговоре са Русијом, за разлику од неких других земаља попут Немачке, Француске и Финске, које су почеле да отварају ту тему.Пољска, уверен је Светов, жели да се рат у Украјини настави. У прилог томе иде и чињеница да се пољски аеродром Жешов користи као хаб, као главна логистичка тачка за помоћ Украјини и као главна транзитна станица за међународне посете Кијеву.„Шта је Пољска изјавила? Рекла је: Американци, пошто ви желите да повучете војску из Немачке онда их пребаците код нас. Пољска претендује на улогу лидера европског НАТО-а и у том контексту треба сагледати ове расправе у Европи. Пољска истиче свој значај“, сматра Светов.Нове бугарске власти су саопштиле да више неће слати Украјини оружје из сопствених војних резерви, чиме се обуставља бесплатна војна помоћ. Софија је појаснила да то не значи потпуни прекид сарадње, јер комерцијална продаја оружја остаје могућа — све што се произведе у бугарској војној индустрији може бити продато.Бугарска је од почетка сукоба 2022. године Украјини испоручила 13 пакета војне помоћи, али су њихова вредност и садржај остали поверљиви. Иако се нова одлука односи само на испоруке из државних залиха, а не на могућу продају оружја, оцењује се да би она могла да има последице по Кијев, пре свега у логистичком смислу, имајући у виду да је бугарска војна индустрија раније била важан снабдевач, посебно муницијом за совјетске системе наоружања које користи украјинска војска, а такође се ово може тумачити и као политички сигнал смањења једног канала војне подршке.Украјинска криза ће бити решена на бојном пољуМађарска заузима чврст став по питању војне помоћи Украјини и поручује да „не испоручује“ и да „неће испоручиватиу наоружање Кијеву“.Што се тиче одлуке Мађара, Светов сматра да је њихова позиција против слања оружја Украјини чисто прагматична.Светов закључује да се данас не може говорити о новој фази европске политике према Украјини. Према његовим речима, у Русији постоје очекивања да ће се у Европи појавити политичке снаге спремне за дијалог и нормализацију односа, али таквих актера за сада нема.Како додаје, Запад замишља преговоре као ситуацију у којој би Русија била изолована и сама за преговарачким столом, док би на другој страни наступали САД, ЕУ и Украјина заједно и „диктирали услове“.„У то они верују. Зато је председник Путин, обраћајући се руској војсци, на економском форуму у Санкт Петербургу, рекао: ‘Наставите да радите, браћо!’. То је наш одговор на то. Дубоко само убеђен да ће се проблем решити искључиво на бојном пољу, а никакви преговори неће тај рат окончати. Само наша победа!“, закључио је Светов.
https://sputnikportal.rs/20260608/opasna-igra-evropska-trojka-nisani-rusiju-olivera-ikodinovic-1200116819.html
пољска
мађарска
бугарска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, свет – политика, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, пољска, мађарска, европска унија (еу), бугарска, оружје, војна помоћ, финансијска помоћ
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, свет – политика, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, пољска, мађарска, европска унија (еу), бугарска, оружје, војна помоћ, финансијска помоћ
Коментаришући то што се Пољска успротивила идеји да се средства Европског мировног фонда пребаце Кијеву, а Мађарска и Бугарска саопштиле да неће испоручивати оружје Украјини, Светов оцењује да се унутар савеза заправо воде расправе око тога ко ће сносити финансијски терет те подршке, али се не доводи у питање војна и политичка подршка Кијеву.
Одговарајући на питање да ли ставови Пољске, Мађарске и Бугарске сведоче о продубљивању раскола унутар Европске уније по питању подршке Украјини, Светов оцењује да је то „прејака реч“ и објашњава да Европа спори око начина на који треба подржавати Украјину.
Према његовим речима, Пољска, која се дуго времена сматрала једним од кључних савезника Кијева, и даље не доводи у питање подршку Украјини, али сматра да та подршка треба да буде „фер распоређена“.
„Пољска и даље истиче да је на страни Украјине и помаже јој, али истовремено сматра да јој та помоћ мора бити финансијски надокнађена. Они гледају на САД као на пример државе која подршку Украјини не пружа бесплатно, већ сматра да за ту подршку треба платити. Они су и пронашли начин - испоручују оружје Европи, добијају новац од Европе, а Европа то даље даје Украјини. Дакле, Американци зарађују на конфликту. Тако размишљају и Пољаци: ‘Ми смо први почели да помажемо Украјини. Зашто ми за то треба да плаћамо? Желимо да нам се то компензује’. Овде се не ради о томе да се подршка Украјини потпуно прекине, него свако од њих жели да за то плаћа неко други. По том питању се сада тргује“, оцењује Светов.
Након што је Мађарска укинула
вето, деблокирано је
6,6 милијарди евра из Европског мировног фонда намењених за наоружавање Украјине, али је
избио спор између Немачке и Пољске око њихове расподеле.
Немачка сматра да новац треба у целости усмерити Кијеву, док Пољска тражи повраћај средстава за оружје које је већ испоручила и инсистира на компензацији од неколико милиона евра.
„Пољска жели да јој се надокнаде трошкови које је имала од почетка 2022. године. Таква обећања су јој и била дата, али сада руководство ЕУ, предвођено Урсулом фон дер Лајен, као и Немачка, сматрају да би било сврсисходније да се средства која су годинама била замрзнута директно усмере Украјини. Аргумент је да су Пољска и Словачка без тог новца и до сада живеле, па ће и убудуће животи без тога. Овде се ради о томе да сви покушавају да издејствују неке привилегије“, објашњава Светов.
Претходно је Мађарска блокирала ова средства више од две године, али је почетком јуна 2026. укинула забрану, напомиње експерт.
Након те одлуке, Каја Калас, шеф eвропске дипломатије, саопштила је да су министри одбране на састанку на Кипру 8. јуна разматрали различите начине коришћења тих средстава за подршку Украјини. Међу опцијама су били повраћај новца државама чланицама за раније испоручено оружје, финансирање заједничких набавки наоружања и подршка заједничким одбрамбеним пројектима између ЕУ и Украјине.
ЕУ је предложила компромис о делимичном повраћају и заједничкој набавци оружја, али је Пољска и тај предлог одбила.
„Сада су мађарске примедбе уклоњене, а ЕУ каже да се тај новац директно да Украјини. Тај европски приступ је занимљив. Пољска преговара, жели да добије својих 450 или 500 милиона евра, јер пољско друштво инсистира на одговорима - где је наш новац, зашто стално трошимо, а ништа нам се не враћа? Дакле, то је спор, а не раскол. Европа жели да помаже и наставиће да помаже Украјини. Сада се припрема састанак Г7, који почиње идуће недеље у Паризу, и спремна је резолуција о томе да све земље Г7 треба да подрже Украјину“, каже Светов.
Према његовим речима, на самиту Европске уније планира се наставак подршке Украјини, a поред тога, најављено је и усвајање новог 21. пакета санкција против Русије. Истовремено, припрема се и јулски самит НАТО-а на коме ће се разматрати даље испоруке оружја Украјини, што показује да нема одустајања од помоћи.
Суштина је, истиче Светов, да све стране формално подржавају Украјину, али истовремено настоје да што више смање сопствене трошкове те подршке.
Европа уморна од украјинске кризе
У Европи постоје знаци умора од украјинске кризе, и код политичара и у јавности, оцењује Светов. Европски лидери - а посебно Макрон, Мерц и Стармер који су се недавно састали у Лондону - забринути су због пада рејтинга и подршке грађана, што је делом последица и дуготрајне подршке Украјини.
Макрона то мање погађа јер ионако неће бити реизабран, али га брине ко ће на његово место доћи. С друге стране, Мерц и Стармер су под већим притиском јер им реално прети пад подршке и могућа смена, па траже начине да то реше, објашњава Светов.
„И ти захтеви које су они усвојили у Лондону у суштини су ултиматум Русији. Траже заустављање на линији контакта, увођење савезничких контингената, руску исплату репарација за обнову Украјине, па тек онда евентуално одмрзавање руских актива. Све се то представља тезом да је Украјина сада страна која побеђује. Нападе Украјине дроновима на територију Русије тумаче као победу и знак да је крај рата близу. Зато, по њима, Русија мора да попусти и прихвати услове“, каже Светов.
Он истиче да западне земље настављају исту политику подршке Украјини и да се у том погледу ништа суштински не мења. Посебно наглашава да од пољског председника и премијера не долазе поруке које би указивале на спремност за преговоре са Русијом, за разлику од неких других земаља попут Немачке, Француске и Финске, које су почеле да отварају ту тему.
Пољска, уверен је Светов, жели да се рат у Украјини настави. У прилог томе иде и чињеница да се пољски аеродром Жешов користи као хаб, као главна логистичка тачка за помоћ Украјини и као главна транзитна станица за међународне посете Кијеву.
„Шта је Пољска изјавила? Рекла је: Американци, пошто ви желите да повучете војску из Немачке онда их пребаците код нас. Пољска претендује на улогу лидера европског НАТО-а и у том контексту треба сагледати ове расправе у Европи. Пољска истиче свој значај“, сматра Светов.
Нове бугарске власти су саопштиле да више неће слати Украјини оружје из сопствених војних резерви, чиме се обуставља бесплатна војна помоћ. Софија је појаснила да то не значи потпуни прекид сарадње, јер
комерцијална продаја оружја остаје могућа — све што се произведе у бугарској војној индустрији може бити продато.
Бугарска је од почетка сукоба 2022. године Украјини испоручила 13 пакета војне помоћи, али су њихова вредност и садржај остали поверљиви.
Иако се нова одлука односи само на испоруке из државних залиха, а не на могућу продају оружја, оцењује се да би она могла да има последице по Кијев, пре свега у логистичком смислу, имајући у виду да је бугарска војна индустрија раније била важан снабдевач, посебно муницијом за совјетске системе наоружања које користи украјинска војска, а такође се ово може тумачити и као политички сигнал смањења једног канала војне подршке.
Украјинска криза ће бити решена на бојном пољу
Што се тиче одлуке Мађара, Светов сматра да је њихова позиција против слања оружја Украјини чисто прагматична.
„То је чисто мађарски приступ – зашто бисмо ми за то плаћали? Постоје велике државе — Француска и Немачка — нека оне помажу. Мађари имају и друге своје разлоге и изговоре, као што је питање права мађарских мањина у Украјини и друго“, каже Светов.
Светов закључује да се данас не може говорити о новој фази европске политике према Украјини. Према његовим речима, у Русији постоје очекивања да ће се у Европи појавити политичке снаге спремне за дијалог и нормализацију односа, али таквих актера за сада нема.
Како додаје, Запад замишља преговоре као ситуацију у којој би Русија била изолована и сама за преговарачким столом, док би на другој страни наступали САД, ЕУ и Украјина заједно и „диктирали услове“.
„У то они верују. Зато је
председник Путин, обраћајући се руској војсци, на економском форуму у Санкт Петербургу, рекао: ‘Наставите да радите, браћо!’. То је наш одговор на то. Дубоко само убеђен да ће се проблем решити искључиво
на бојном пољу, а никакви преговори неће тај рат окончати. Само наша победа!“, закључио је Светов.
