https://sputnikportal.rs/20260619/krece-veliki-americki-zaokret-sta-se-krije-iza-najave-stvaranje-nato-a-30-rusija-olivera-ikodinovic-1200495416.html
Креће ли велики амерички заокрет!? Шта се крије иза најаве стварање НАТО-а 3.0?
Креће ли велики амерички заокрет!? Шта се крије иза најаве стварање НАТО-а 3.0?
Sputnik Србија
Вашингтон више није спреман да сноси главни финансијски терет европске безбедности, због чега се разматра план о стварању нове структуре у оквиру које би... 19.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-19T22:21+0200
2026-06-19T22:21+0200
2026-06-19T22:38+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
свет
свет – политика
војска сад
нато
претња
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0f/1200348931_0:29:3072:1757_1920x0_80_0_0_7f6a2f34da6ec890b3a1aa1fc55c1835.jpg
У том контексту се ствара хистерија о руској претњи која треба да послужи као оправдање за повећање војних буџета, додао је он, након што је генерални секретар Алијансе Марк Руте најавио стварање нове структуре тзв. НАТО 3.0 због планова Сједињених Америчких Држава да смање своје војно присуство у Европи.Руте је након састанка министара одбране земаља чланица истакао да НАТО улази у једну од можда и највећих трансформација у својој историји и да је циљ изградња тзв. НАТО 3.0, у оквиру кога се морају узети у обзир промене у сфери безбедности од краја Хладног рата.Према наводима медија концепција НАТО-а 3.0 подразумева повратак на супротстављање Русији у пуном обиму, а главни задатак савеза биће задржавање војним путем територија које су прешле под контролу блока након завршетка Хладног рата.„Не заборавимо да је 1949. године, када је створен, НАТО био замишљен као одбрамбена организација, али у пракси се проширио практично до граница Руске Федерације. И није ми јасно одакле им те тврдње да ће ‘штитити новe територије’, с обзиром да Русија никада у својим изјавама, наступима и деловањима није претендовала на територије које су ушле у састав НАТО-а — било да су то Балтичке земље, Пољска или друге, нити је претендовала на земље које желе да уђу у НАТО, попут Молдавије или Украјине. То је све измишљено и служи као повод да се извлаче паре од пореских обвезника и да се средства прерасподељују, између осталог и на наоружавање сопствених армија“, истиче Головатјук.Он указује на то да одређеним круговима на Западу одговарају појачане тензије и ратна атмосфера, јер се у таквим условима повећавају војни буџети и продаја оружја.„Као што знамо, практично у свим тим западним земљама у војно-политичком врху су лобисти војне индустрије који профитирају од испорука наоружања, па им је зато у интересу да се ствара хистерија о Русији, како би се трошило више новца на оружје и како би на тај начин они пунили сопствене џепове“, каже експерт.Европа је далеко од војне самосталностиРутеова изјава је уследила као одговор на ставове шефа Пентагона Пита Хегсета, који је поручио да ће америчко учешће у НАТО-у зависити од тога колико европски савезници доприносе заједничкој одбрани, а да Европа треба да преузме примарну одговорност за сопствену одбрану.Хегсет, који је раније Алијансу описао као „тигра од папира“, рекао је да ће Сједињене Државе у наредних шест месеци спровести детаљну анализу војних капацитета и ангажмана европских земаља, а резултати те процене ће одредити будући обим и распоред америчког војног присуства у Европи.Поручио је да амерички савезници у Европи морају да преузму водећу улогу у одбрани властитог континента и помогну да се НАТО претвори у „тврдокорни војни савез“.Руски војни експерти објашњавају да то не значи да САД намеравају да се повуку из Северноатланске алијансе или да значајно смање војно присуство у Европи, већ да реструктурирају НАТО и пребаце више одговорности на Европљане, уз задржавање укупне контроле над Алијансом.Поред тога, САД желе да пребаце фокус своје безбедносне политике ка Азијско-пацифичком региону, док од Европе очекују да повећа своја улагања у одбрану.Руте је обелоданио да су европске земље - чланице НАТО-а и Канада током 2025. године потрошиле 139 милијарди долара више него претходне године.Експерти објашњавају да Европа и даље снажно зависи од САД у области војне индустрије, посебно због америчких компоненти у европском наоружању и контроле над одређеним системима, укључујући нуклеарно оружје. Због тога се сматра да ће европским земљама бити потребно много времена – чак и деценије - да развију потпуну самосталност у производњи наоружања.На питање шта стоји иза одлуке САД о смањењу војног присуства у Европи, Головатјук оцењује да је кључни разлог економске природе, јер одржавање америчких трупа у Европи представља значајан финансијски терет.Головатјук такође сматра да европске земље већ деценијама не успевају да створе сопствену заједничку војску јер су се превише ослањале на НАТО и на америчку заштиту као главног гаранта безбедности.Због тога, како каже, питање европских војних снага није ни било озбиљно разматрано. Он констатује да се сада појавио проблем, јер се Европа дугорочно ослонила на САД, а Америка више није спремна да осигура ту безбедност.Головатјук закључује да би Европа теоретски могла да развије већу војну самосталност, али би то захтевало огромна финансијска улагања и дубоке промене у структури војне индустрије, која је данас у великој мери оријентисана на америчку технологију и наоружање. Он истиче да је сада кључно питање да ли су европске државе спремне да издвајају знатно више новца пореских обвезника за такав пројекат.
https://sputnikportal.rs/20260618/u-zapadnom-strahu-su-velike-oci-kako-su-se-kaji-kalas-pricinili-kineski-vojnici--u-rusiji-olivera-ikodinovic-1200459989.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, свет – политика, војска сад, нато, претња, европска унија (еу), северноатлантска алијанса, марк руте, пентагон
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, свет – политика, војска сад, нато, претња, европска унија (еу), северноатлантска алијанса, марк руте, пентагон
Креће ли велики амерички заокрет!? Шта се крије иза најаве стварање НАТО-а 3.0?
22:21 19.06.2026 (Освежено: 22:38 19.06.2026) Вашингтон више није спреман да сноси главни финансијски терет европске безбедности, због чега се разматра план о стварању нове структуре у оквиру које би европске земље морале саме да преузму већу одговорност за сопствену одбрану и војне капацитете, каже руски војни експерт Андреј Головајтук поводом најава да ће бити створен НАТО 3.0.
У том контексту се ствара хистерија о руској претњи која треба да послужи као оправдање за повећање војних буџета, додао је он, након што је генерални секретар Алијансе Марк Руте најавио стварање нове структуре тзв. НАТО 3.0 због планова Сједињених Америчких Држава да смање своје војно присуство у Европи.
Руте је након састанка министара одбране земаља чланица истакао да
НАТО улази у
једну од можда и највећих трансформација у својој историји и да је циљ изградња тзв. НАТО 3.0, у оквиру кога се морају узети у обзир
промене у сфери безбедности од краја Хладног рата.
„Пре свега, све зависи од руководства Америке и европских земаља које су у саставу НАТО-а. Трамп је сада на власти, али за две године он ће отићи и доћи ће неки нови лидер, који би могао из корена да промени целу политику НАТО-а према Русији. Друго, европске земље – чланице НАТО-а схватају да у потпуности зависе од испорука америчког оружја. То јест, јединствени НАТО стандард — почев од аутоматских пушака па све до тенкова, авиона и ракета — у највећем делу, око 70–80 одсто долази из Америке и како год окренеш, европске чланице НАТО-а биће приморане да купују то наоружање од Америке“, каже Головатјук.
Према наводима медија концепција НАТО-а 3.0 подразумева повратак на супротстављање Русији у пуном обиму, а главни задатак савеза биће задржавање војним путем територија које су прешле под контролу блока након завршетка Хладног рата.
„Не заборавимо да је 1949. године, када је створен, НАТО био замишљен као одбрамбена организација, али у пракси се проширио практично до граница Руске Федерације. И није ми јасно одакле им те тврдње да ће ‘штитити новe територије’, с обзиром да Русија никада у својим изјавама, наступима и деловањима није претендовала на територије које су ушле у састав НАТО-а — било да су то Балтичке земље, Пољска или друге, нити је претендовала на земље које желе да уђу у НАТО, попут Молдавије или Украјине. То је све измишљено и служи као повод да се извлаче паре од пореских обвезника и да се средства прерасподељују, између осталог и на наоружавање сопствених армија“, истиче Головатјук.
Он указује на то да одређеним круговима на Западу одговарају појачане тензије и ратна атмосфера, јер се у таквим условима повећавају војни буџети и продаја оружја.
„Као што знамо, практично у свим тим западним земљама у војно-политичком врху су лобисти војне индустрије који профитирају од испорука наоружања, па им је зато у интересу да се ствара хистерија о Русији, како би се трошило више новца на оружје и како би на тај начин они пунили сопствене џепове“, каже експерт.
Европа је далеко од војне самосталности
Рутеова изјава је уследила као одговор на ставове шефа Пентагона Пита Хегсета, који је поручио да ће америчко учешће у НАТО-у зависити од тога колико европски савезници доприносе заједничкој одбрани, а да Европа треба да преузме примарну одговорност за сопствену одбрану.
Хегсет, који је раније Алијансу описао као „тигра од папира“, рекао је да ће Сједињене Државе у наредних шест месеци спровести детаљну анализу војних капацитета и ангажмана европских земаља, а резултати те процене ће одредити будући обим и распоред америчког војног присуства у Европи.
Поручио је да амерички савезници у Европи морају да преузму водећу улогу у одбрани властитог континента и помогну да се НАТО претвори у „тврдокорни војни савез“.
Руски војни експерти објашњавају да то не значи да САД намеравају да се повуку из Северноатланске алијансе или да значајно смање војно присуство у Европи, већ да реструктурирају НАТО и пребаце више одговорности на Европљане, уз задржавање укупне контроле над Алијансом.
Поред тога, САД желе да пребаце фокус своје безбедносне политике ка Азијско-пацифичком региону, док од Европе очекују да повећа своја улагања у одбрану.
Руте је обелоданио да су европске земље - чланице НАТО-а и Канада током 2025. године потрошиле 139 милијарди долара више него претходне године.
Експерти објашњавају да Европа и даље снажно зависи од САД у области војне индустрије, посебно због америчких компоненти у европском наоружању и контроле над одређеним системима, укључујући нуклеарно оружје. Због тога се сматра да ће европским земљама бити потребно много времена – чак и деценије - да развију потпуну самосталност у производњи наоружања.
На питање шта стоји иза одлуке САД о смањењу војног присуства у Европи, Головатјук оцењује да је кључни разлог економске природе, јер одржавање америчких трупа у Европи представља значајан финансијски терет.
„Трамп уме да рачуна и броји новац. Присуство у Европи је веома велики трошак, а Трамп се држи своје позиције – он жели да Европа купује оружје од Америке и да тиме компензује трошкове које САД имају због распоређивања трупa“, додао је он.
Головатјук такође сматра да европске земље већ деценијама не успевају да створе сопствену заједничку војску јер су се превише ослањале на НАТО и на америчку заштиту као главног гаранта безбедности.
Због тога, како каже, питање европских војних снага није ни било озбиљно разматрано. Он констатује да се сада појавио проблем, јер се Европа дугорочно ослонила на САД, а Америка више није спремна да осигура ту безбедност.
Головатјук закључује да би Европа теоретски могла да развије већу војну самосталност, али би то захтевало огромна финансијска улагања и дубоке промене у структури војне индустрије, која је данас у великој мери оријентисана на америчку технологију и наоружање. Он истиче да је сада кључно питање да ли су европске државе спремне да издвајају знатно више новца пореских обвезника за такав пројекат.
