00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:21
9 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Миона Марковић o мјузиклу „Цигани лете у небо“
07:00
21 мин
ПРОРОК
Велики сусрети који (ни)су променили свет
07:21
9 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Ко је био српски Борхес?
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Рака Ђуровић: Месини замерам што нема нашег судије на Мундијалу
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Матија Бећковић поводом добијања Пушкинове медаље
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Меморандум о (не)разумевању на Блиском истоку: Примирје с обележјима пораза САД /видео/

© AP Photo / Anjum NaveedПреговори у Исламабаду.
Преговори у Исламабаду. - Sputnik Србија, 1920, 20.06.2026
Пратите нас
Доналд Трамп је у недељу, себи за 80. рођендан, поклонио борбу у кавезу на травњаку Беле куће и шансу за мир с Ираном. Додуше, поклон је добио само по свом, вашингтонском времену, пошто је пет минута после поноћи, дакле, тек у понедељак по техеранском времену, и Иран формално потврдио да је Меморандум о разумевању са САД заиста усаглашен.
Окаснели рођендански поклон или не, тек, мир је на Блиском истоку сад, у сваком случају, нешто ближи него што је био пре усаглашавања меморандума. Да ли то значи и да ће стварно избити мир уместо рата, друго је питање; а ту је и питање да ли слављеник из Беле куће треба да буде најрадоснији због (пост)рођенданског поклона који је добио.

Стратешка лудост

”Трампово примирје с Ираном има обележја пораза”, коментарише ”Блумберг”, уз поприлично логичан аргумент у прилог овом утиску. ”Чињеница да се Иранци радују, док су Израелци престрашени, снажно сугерише” (…) да није ”Америка у знатно бољој преговарачкој позицији сада, него пре почетка непријатељстава… Реалност је да је овај рат – са америчког становишта – био стратешка лудост која јесте ранила ирански режим, али му је дала више преимућства него што је имао раније.”
Ипак, како се признаје, алтернативе постизању Меморандума о разумевању биле су још и горе јер ”овај рат није имао реалистичну шансу да успе, а цена његовог наставка за глобалну економију би само наставила да расте”.
Управо из ових разлога – више резигнирано него помирљиво – и ”Фајненшел тајмс” у коментару свог уредништва констатује да је ово ”најмање лош излаз из рата који је Трамп одабрао да покрене (…) и кризе коју никад није ни требало да изазове… Трамп и (премијер Израела Бенјамин) Нетанјаху нису успели да постигну многе од ратних циљева; режим не само што није уздрман него је и додатно оснажен након што је издржао бомбардовање и показао да је способан да затвори Ормуски мореуз”.

Уступци Ирану

Управо су се те две околности на које указују коментатори с обе стране Атлантика – немогућност наношења војног пораза Ирану и могућност Ирана да победи у асиметричном (економском) рату кроз затварање Ормуза – и показале као преломне. Штавише – преноси Си-Ен-Ен процене америчких обавештајаца – Иран и убудуће може да затвори мореуз ”кад год хоће”, док америчка војска нема средстава да га на силу отвори поново. Па један неименовани званичник због тога и каже: ”Ирану смо предали де факто контролу над мореузом, што је оружје много снажније него било која нуклеарна бомба.”
Шта тачно пише у Меморандуму о разумевању – који је потписан електронски пре него што је то учињено и формално –није било познато све док званично није објављено, а западном и иранском јавношћу кружило је неколико верзија.
На крају се испоставило да у меморандуму нема ни спомена иранског програма балистичких ракета, а камоли наметања неких обавеза у том погледу, јер се страни која није поражена обавезе и не намећу. Уз крај рата на свим фронтовима, укључујући онај у Либану, те потврду суверенитета и немешања у унутрашња питања (новим покушајима промене режима) предвиђена је и моментална суспензија и фазно укидање санкција Ирану, одмрзавање замрзнутих средстава, као и фонд за обнову Ирана – својеврсне ратне репарације – у висини од чак 300 милијарди долара, те успостављање режима слободног пролаза трговачких бродова кроз Ормуски мореуз, то јест, укидање и иранске и америчке блокаде. Иран се, с друге стране, још једном обавезује да неће правити атомску бомбу, а детаљи треба да буду разрађени у преговорима који ће уследити после потписивања меморандума.
Осим прекида непријатељстава фактички је предвиђено и повлачење израелске војске из Либана коме се гарантује територијални интегритет, а разјашњено је и питање даљег управљања Ормуским мореузом као економским нуклеарним оружјем. Оно ће бити у рукама Ирана и Омана који деле територијалне воде у том уском грлу светске привреде; они неће наплаћивати таксе за пролаз, али ће наплаћивати своје услуге обезбеђивања слободне навигације, што досад нису чинили, вероватно по моделу Турске и Босфора где ће од јула цена порасти на 6,7 долара по тони носивости, обрачунато сходно конвенцији из Монтроа.

Обуздати Нетанахјуа

”Да би дил успео, императив је да Трамп обузда Нетанјахуа”, опомиње се у већ поменутом уредничком коментару ”Фајненшел тајмса”. Израелски ”Хаарец” с тим вези указује да су Нетанјахуови лојалисти бесни на Трампа због његове (тобожње) издаје Израела, док лист ”Израел Хајом”, власништво мегадонаторке Трампових републиканаца Миријам Аделсон, тврди и да Трамп већ извесно време, у дослуху с Катаром, сарађује с Ираном иза леђа Израелу. Коме, како откривају други израелски медији, чак није ни пружен на увид Меморандум о разумевању.
Портал ”Аксиос” пак открива и да постоји подела у врху америчке власти – директор ЦИА Џон Ретклиф, државни секретар Марко Рубио и секретар рата Пит Хегсет противе се споразуму с Ираном кога (насупрот њима) заговарају потпредседник Џеј Ди Венс и Трампови изасланици Џаред Кушнер и Стив Виткоф.
Која ће од ових струја превладати? Како је дошло до споразума Техерана и Вашингтона? Ко је победио у рату, и какве глобалне последице из тога проистичу?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили ванредни професор Факултета безбедности др Владимир Ајзенхамер и истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала