https://sputnikportal.rs/20260624/ovima-bi-hitler-pozavideo-monstruozan-potez-u-srcu-evrope--spremaju-koncentracione-logore-za-ruse--1200660014.html
Овима би Хитлер позавидео: Монструозан потез у срцу Европе – спремају концентрационе логоре за Русе
Овима би Хитлер позавидео: Монструозан потез у срцу Европе – спремају концентрационе логоре за Русе
Sputnik Србија
Изградња концентрационог логора за руске ратне заробљенике у Холандији су део шире политичке и пропагандне стратегије, чији је циљ да се прикаже војна... 24.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-24T22:22+0200
2026-06-24T22:22+0200
2026-06-24T22:22+0200
русија
русија
русија – политика
свет
свет – политика
војска и наоружање
анализе и мишљења
холандија
концентрациони логор
ратни заробљеници
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111944/62/1119446278_0:102:1024:678_1920x0_80_0_0_97aa00f8aac1dba121826c04ceb95145.jpg
Претходно је објављено да холандска војска увежбава отварање логора за 2.000 ратних заробљеника на својој територији у случају рата са Русијом. Ова вежба, која укључује брзу изградњу логора, највећа је у последњих 30 година.Вежбе су део ширег војног планирања, које предвиђа „сценарије који подразумевају масовно заробљавање непријатељских војника“. Холанђани наводе да је логор на полигону у Гронингену намењен да покаже „како се може држати велики број ратних заробљеника далеко од линије фронта“.Пројекат такође предвиђа употребу савремених технологија. Уместо традиционалних стражарских кула и рефлектора, централну улогу имају модерни системи за видео-надзор, а додатно ће се у те сврхе користити и дронови.Пуковник Матвијчук категорички одбацује идеју да би Русија у случају рата са Европом могла бити поражена, те оцењује да овакве акције Европљана говоре о њиховом страху од Русије.НАТО и западне земље отворено говоре да се припремају за рат са Русијом, а у својим стратешким документима и војним планирањима полазе од тога да би рат на европском континенту могао да почне 2030. године.„Aко погледамо историјски, Европа чим почне да слаби одмах је спремна за рат. И тај слоган ‘Drang nach Osten’, у преводу ‘Продор на исток’, они доживљавају као сламку спаса која по мишљењу европских политичара треба да их спаси од економске кризе. Данас Европа преживљава финансијске, економске, политичке и демографске кризе и отуда све ове приче“, објашњава експерт.Матвијчук наводи да Европа ремилитаризује своју економију како би ублажила последице кризе у појединим привредним секторима, пре свега у енергетици и аутомобилској индустрији. Привреда се пребацује на „ратне колосеке“, па европска аутомобилска индустрија прелази на војну производњу.Шта Европа никада није опростила РусијиКонцентрациони логори на територији окупиране Холандије нису новост. Док је Русија, историјски ослобађала логоре и спасавала људе од нацистичких злочина - уосталом као и целу Европу - на територији Холандије је током Другог светског рата било неколико логора смрти. У логору Амерсфорт било је више од 35.000 људи, међу којима су били и холандски Јевреји и совјетски ратни заробљеници. Логор Вестерборк служио је као транзитни центар из којег су заточеници упућивани у логоре смрти Аушвиц и Собибор. У логору Херцогенбуш хиљаде људи су погубљене или стрељане.Током немачке окупације од 1940. до 1945. године, од око 120.000 Јевреја који су живели у Холандији, преживело је само око 27.000.Холанђани су активно и сарађивали са нацистима. Процењује се да је у јединицама СС-а служило око 40.000 Холанђана, који су ратовали у саставу четири добровољачке СС дивизије, као и оклопне дивизије „Викинг“.Одговарајући на питање да ли стварање логора у Европи данас и савремене тензије између Европе и Русије представљају доказ историјског неуспеха послератног безбедносног система, Матвијучук је изнео став да део актиуелних европских политичких елита настоји да ревидира историјску улогу Совјетског Савеза у Другом светском рату.По његовом мишљењу, поједини европски лидери покушавају да изједначе СССР и нацистичку Немачку, док истовремено Русију представљају као главног изворa претње за Европу.„Када је завршен Други светски рат у Берлину је одржана Парада победе на којој је маршал Георгиј Жуков рекао: ‘Европа нам никада неће опростити што смо је ослободили’. То се заиста и дешава. Европа је у сталном стању реваншизма. Урсула фон дер Лајен је потомак старе руске племићке породице, а замера Русији то што је њеном деди 1917. године одузето имање. Рецимо, Мерц је потомак СС генерала који је ратовао против Русије. Зар потомци могу да забораве сећање на своје деде-злочинце? Они желе да улепшају слику, да прикажу СССР и Хитлера као исте фигуре и данас покушавају да политику Русије представе као агресивну која се намерно супротставља Европи“, наводи пуковник.Матвијучук указује и на улогу Холандије током Другог светског рата, наводећи да је земља сарађивала са окупационим властима.Медији наводе да су овакве вежбе последњи пут одржане још током Хладног рата. Током операција у Авганистану, холандска војска је успела да истовремено зароби тек по два до три лица, која су држали у војним базама.Чињеница да Холандија први пут после више од 30 година вежба успостављање логора за ратне заробљенике говори да се у НАТО-у озбиљно разматра могућност сукоба већих размера на европском тлу. То не значи да је рат неизбежан, али значи да није искључен из војних планова.Чопор паса лаје на медведаХоландска војска по бројности није велика и никако не може да парира руским оружаним снагама, па се зато ослања на колективну заштиту НАТО.„Холандија је активан члан НАТО-а, потпуно је под ‘кишобраном‘ Сједињених Америчких Држава и они сматрају да им то даје право да дају такве изјаве, као што чопор паса лаје на медведа, само зато јер је у чопору. Друго, холандска војска броји око 60–70 хиљада војника. Поред тога, четири наша ‘искандера’ могу потпуно да униште ту земљу, да се више никада не опорави, али ми то нећемо урадити, јер смо их у Другом светском рату спасавали од фашизма, спасавали од ‘хитлеризма‘. Данас они покушавају да нам узврате и забибере тако што праве логоре за наше војнике“, закључио је Матвијчук.Бригадни генерал Никол де Волф изјавила је да ће услови за ратне заробљенике у холандском логору бити „једнако удобни као и услови холандског војног особља“.Како је навела, заробљеници ће бити смештени у мале беле бараке, капацитета 20 места, и спаваће у креветима на спрат. Сваком заробљенику биће омогућен приступ уређеним зонама, укључујући просторе за шетњу, заједничка купатила, трпезарију и медицински пункт.Личне ствари, попут мобилних телефона, морају се предати, иако ће ратним заробљеницима бити дозвољено да шаљу писма кући.Према плану, у случају већег сукоба, заробљени војници би били пребацивани дубоко у позадину, на удаљеност од неколико стотина километара од линије фронта, ради регистрације, испитивања и даљег задржавања до евентуалне размене заробљеника.Руска амбасада у Холандији оценила је да вежбе холандске војске стварају утисак намерне ескалације тензија, а овакве планове амбасада види као још једну у низу антируских иницијатива холандских власти.
https://sputnikportal.rs/20260623/zaostrava-se-ovo-je-nova-faza-rata-zapada-protiv-rusije-ceka-se-jos-samo-povod-za---veliko-zlo-olivera-ikodinovic-1200615270.html
холандија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, свет, свет – политика, војска и наоружање, анализе и мишљења, холандија, концентрациони логор, ратни заробљеници, нато, европска унија (еу), ревизија историје
русија, русија – политика, свет, свет – политика, војска и наоружање, анализе и мишљења, холандија, концентрациони логор, ратни заробљеници, нато, европска унија (еу), ревизија историје
Овима би Хитлер позавидео: Монструозан потез у срцу Европе – спремају концентрационе логоре за Русе
Изградња концентрационог логора за руске ратне заробљенике у Холандији су део шире политичке и пропагандне стратегије, чији је циљ да се прикаже војна спремност ЕУ, док истовремено тиме прикривају унутрашње кризе - економске, демографске и политичке, оцењује Анатолиј Матвијчук, руски војни експерт и главни уредник руске агенције „АННА њуз“.
Претходно је објављено да
холандска војска увежбава отварање логора за 2.000 ратних заробљеника на својој територији у случају рата са Русијом. Ова вежба, која укључује брзу изградњу логора, највећа је у последњих 30 година.
Вежбе су део ширег војног планирања, које предвиђа „сценарије који подразумевају масовно заробљавање непријатељских војника“. Холанђани наводе да је логор на полигону у Гронингену намењен да покаже „како се може држати велики број ратних заробљеника далеко од линије фронта“.
Пројекат такође предвиђа употребу савремених технологија. Уместо традиционалних стражарских кула и рефлектора, централну улогу имају модерни системи за видео-надзор, а додатно ће се у те сврхе користити и дронови.
Пуковник Матвијчук категорички одбацује идеју да би Русија у случају рата са Европом могла бити поражена, те оцењује да овакве акције Европљана говоре о њиховом страху од Русије.
„Они мисле да ће, чим објаве рат Русији, руска војска стати у ред и почети да се предаје. Наравно да се тако нешто неће десити! Треба да се сете Другог светског рата и како је све то изгледало. Они мисле да ће то бити по моделу Хитлера - када је Хитлер напао Совјетски Савез и када је било милиона заробљеника... Друго, мислим да је ово само пропагандни трик Холандије и да се то ради по налогу Брисела са циљем да се покаже да се они заиста спремају за рат са Русијом. У стварности, рат са Русијом је за њих ужас и ноћна мора, али им је је ово потребно за политички пи-ар, како би показали да је ЕУ сила која је спремна да казни свакога ко не следи њену политику. Са становишта здравог разума, ја то оцењујем као политичку пи-ар акцију“, каже Матвијчук.
НАТО и западне земље отворено говоре да се припремају за рат са Русијом, а у својим стратешким документима и војним планирањима полазе од тога да би рат на европском континенту могао да почне 2030. године.
„Aко погледамо историјски, Европа чим почне да слаби одмах је спремна за рат. И тај слоган ‘Drang nach Osten’, у преводу ‘Продор на исток’, они доживљавају као сламку спаса која по мишљењу европских политичара треба да их спаси од економске кризе. Данас Европа преживљава финансијске, економске, политичке и демографске кризе и отуда све ове приче“, објашњава експерт.
Матвијчук наводи да Европа ремилитаризује своју економију како би ублажила последице кризе у појединим привредним секторима, пре свега у енергетици и аутомобилској индустрији. Привреда се пребацује на „ратне колосеке“, па европска аутомобилска индустрија прелази на војну производњу.
Шта Европа никада није опростила Русији
Концентрациони логори на територији окупиране Холандије нису новост. Док је Русија, историјски ослобађала логоре и спасавала људе од нацистичких злочина - уосталом као и целу Европу - на територији Холандије је током Другог светског рата било неколико логора смрти. У логору Амерсфорт било је више од 35.000 људи, међу којима су били и холандски Јевреји и совјетски ратни заробљеници. Логор Вестерборк служио је као транзитни центар из којег су заточеници упућивани у логоре смрти Аушвиц и Собибор. У логору Херцогенбуш хиљаде људи су погубљене или стрељане.
Током немачке окупације од 1940. до 1945. године, од око 120.000 Јевреја који су живели у Холандији, преживело је само око 27.000.
Холанђани су активно и сарађивали са нацистима. Процењује се да је у јединицама СС-а служило око 40.000 Холанђана, који су ратовали у саставу четири добровољачке СС дивизије, као и оклопне дивизије „Викинг“.
Одговарајући на питање да ли стварање логора у Европи данас и савремене тензије између Европе и Русије представљају доказ историјског неуспеха послератног безбедносног система, Матвијучук је изнео став да део актиуелних европских политичких елита настоји да ревидира историјску улогу Совјетског Савеза у Другом светском рату.
По његовом мишљењу, поједини европски лидери покушавају да изједначе СССР и нацистичку Немачку, док истовремено Русију представљају као главног изворa претње за Европу.
„Када је завршен Други светски рат у Берлину је одржана Парада победе на којој је маршал Георгиј Жуков рекао: ‘Европа нам никада неће опростити што смо је ослободили’. То се заиста и дешава. Европа је у сталном стању реваншизма. Урсула фон дер Лајен је потомак старе руске племићке породице, а замера Русији то што је њеном деди 1917. године одузето имање. Рецимо, Мерц је потомак СС генерала који је ратовао против Русије. Зар потомци могу да забораве сећање на своје деде-злочинце? Они желе да улепшају слику, да прикажу СССР и Хитлера као исте фигуре и данас покушавају да политику Русије представе као агресивну која се намерно супротставља Европи“, наводи пуковник.
Матвијучук указује и на улогу Холандије
током Другог светског рата, наводећи да је земља сарађивала са окупационим властима.
„Ствар је у томе да су и Холанђани били саучесници у ратним злочинима. Прво, нису успеле да пруже било какав отпор Хитлеру. Друго, ставиле су и територију и становништво на располагање окупационом режиму у извршењу разних задатака - надзорници у тим логорима били су Холанђани. То су људи који су били умешани у убијање и Јевреја и Руса“, наводи Матвијучук.
Медији наводе да су овакве вежбе последњи пут одржане још током Хладног рата. Током операција у Авганистану, холандска војска је успела да истовремено зароби тек по два до три лица, која су држали у војним базама.
Чињеница да Холандија први пут после више од 30 година вежба успостављање логора за ратне заробљенике говори да се у НАТО-у озбиљно разматра могућност сукоба већих размера на европском тлу. То не значи да је рат неизбежан, али значи да није искључен из војних планова.
Чопор паса лаје на медведа
Холандска војска по бројности није велика и никако не може да парира руским оружаним снагама, па се зато ослања на колективну заштиту НАТО.
„Холандија је активан члан НАТО-а, потпуно је под ‘кишобраном‘ Сједињених Америчких Држава и они сматрају да им то даје право да дају такве изјаве, као што чопор паса лаје на медведа, само зато јер је у чопору. Друго, холандска војска броји око 60–70 хиљада војника. Поред тога, четири наша ‘искандера’ могу потпуно да униште ту земљу, да се више никада не опорави, али ми то нећемо урадити, јер смо их у Другом светском рату спасавали од фашизма, спасавали од ‘хитлеризма‘. Данас они покушавају да нам узврате и забибере тако што праве логоре за наше војнике“, закључио је Матвијчук.
Бригадни генерал Никол де Волф изјавила је да ће услови за ратне заробљенике у холандском логору бити „једнако удобни као и услови холандског војног особља“.
Како је навела, заробљеници ће бити смештени у мале беле бараке, капацитета 20 места, и спаваће у креветима на спрат. Сваком заробљенику биће омогућен приступ уређеним зонама, укључујући просторе за шетњу, заједничка купатила, трпезарију и медицински пункт.
Личне ствари, попут мобилних телефона, морају се предати, иако ће ратним заробљеницима бити дозвољено да шаљу писма кући.
Према плану, у случају већег сукоба, заробљени војници би били пребацивани дубоко у позадину, на удаљеност од неколико стотина километара од линије фронта, ради регистрације, испитивања и даљег задржавања до евентуалне размене заробљеника.
Руска амбасада у Холандији оценила је да вежбе холандске војске стварају утисак намерне ескалације тензија, а овакве планове амбасада види као још једну у низу антируских иницијатива холандских власти.
