https://sputnikportal.rs/20260625/upozorenje-opasna-promena-igre-zapad-sprema-novi-zid--rusija-bi-mogla-da-poostri-odgovor-olivera-ikodinovic-1200688024.html
Упозорење! Опасна промена игре: Запад спрема нови зид – Русија би могла да пооштри одговор
Упозорење! Опасна промена игре: Запад спрема нови зид – Русија би могла да пооштри одговор
Sputnik Србија
Русија не жели подизање зидова, нити рат са Европом. Напротив, управо је Европа која својим поступцима подиже зидове и увлачи континент у ратове. 25.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-25T22:24+0200
2026-06-25T22:24+0200
2026-06-25T22:24+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
специјална војна операција у украјини – вести
специјална војна операција у украјини – уживо
европска унија (еу)
сергеј лавров
берлински зид
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/19/1200691087_0:0:2686:1510_1920x0_80_0_0_31c12f496617fb85292f33e3b2f11678.jpg
Ово за Спутњик каже експерт руског клуба „Валдај“ Станислав Ткаченко поводом изјаве руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова да би хипотетичко увођење западних контингената на територију Украјине довело до стварања „новог Берлинског зида“.Према његовим речима, појава европских трупа у Украјини неизбежно би променила правила игре. Русија се тренутно, како каже, свесно држи ограничених војних активности и избегава ескалацију против НАТО држава, али ако би се појавиле регуларне европске јединице на територији Украјине Москва би то могла да протумачи као директно укључивање Европе у рат и била би приморана да промени и пооштри свој приступ, што би потенцијално укључивало и ширење војних акција ван Украјине, на територију европских земаља, што за сада избегава.Он сматра да се овакве поруке пре свега упућују европској јавности, односно обичним грађанима, као упозорење да би наставак и заоштравање политике ЕУ и НАТО могло да доведе до погоршања безбедносне ситуације и повећања ризика од рата у Европи.Другим речима, главна идеја је да садашњи сукоб представља повратак блоковској подели света, где се Русија и Запад поново налазе на супротним странама, а та симболика служи да појача политичку поруку о ескалацији и последицама.Ипак, наш саговорник је скептичан према томе да ли ће европска јавност правилно разумети метафору „Берлинског зида“ у контексту актуелних дешавања. Он напомиње да Москва сматра је то исправна конотација актуелног конфликта.Ткаченко метафору „новог Берлинског зида“ тумачи као симбол краја периода глобализације и повратка на поделу света. Уместо интеграције, долази до блоковске поделе, што он описује као нову геополитичку реалност.„У последњих 30 или барем 20 година свет је живео у епохи глобализације, када су све баријере – економске, хуманитарне, инвестиционе рушене и када се веровало да живимо у свету без граница. Сада се дешава заокрет - уместо глобализације долази ера дезинтеграције, поделе планете на одвојене сегменте. Ако је то са становишта појединих држава добро — на пример, Сједињене Државе би желеле да задрже западну хемисферу за себе и да се мешају у друге регионе ради профита — за друге државе је то неприхватљиво. Против такве поделе се, између осталог, противе Кина и Индија, а Руска Федерација сматра да блоковска подела света не доприноси ни економском развоју, ни јачању безбедности. Зато је идеја ‘новог Берлинског зида’ управо упозорење да се бележи неповољан развој догађаја повезан са вештачким поделама народа и економском раздвајању држава“, објашњава експерт.Ткаченко додаје да се изјава министра Лаврова може тумачити као политичко упозорење и сигнал одвраћања, али наглашава да таква руска позиција није нова.„Она постоји још од 2022. године, па чак и од децембра 2021. године, и више пута је понављана. У политици је важно понекад потврдити своје ставове и доследно их следити. Тако да је то оно што се у маркетингу зове ‘подгревајућа реклама’ - подсетили смо на свој став и рекли да он остаје непромењен“, истакао је експерт.Стране трупе у Украјини - легитиман војни циљРуски шеф дипломатије је изјавио да би планови европских земаља да пошаљу своје војне контингенте у делове Украјине који су под контролом Кијева могли довести до озбиљног историјског раскола. Он сматра да би те „стабилизационе снаге“, које би представљале безбедносне гаранције за Украјину, у суштини створиле трајну поделу – „нови Берлински зид“.Он истиче да такав сценарио није прихватљив за Москву.Намеру да пошаљу своје трупе у Украјину изразиле су земље „Коалиције вољних“, која окупља више од 30 држава – савезника Кијева. У јануару је потписана и званична „Декларација о намерама“.Руска страна је више пута изјављивала да ће појаву било каквих страних војних јединица или војних објеката у Украјини Москва сматрати страном интервенцијом, а саме војнике као легитимне војне циљеве.Руски услови за крај рата у Украјини су повлачење украјинских снага из четири нова руска региона – Доњецке и Луганске народне републике, Херсонске и Запорошке области, као и одустајање Украјине од уласка у НАТО и утврђивање неутралног, ванблоковског и ненуклеарног статуса Украјине. Такође се тражи укидање западних санкција и међународно признање територија које Русија сматра својим саставним делом.У том контексту, у руским стручним круговима се истиче доследност у изјавама руског политичког врха о украјинском питању, а помињање Берлинског зида од стране Лаврова тумачи се не само као историјска метафора, већ и као јасан политички сигнал упућен међународној јавности.Стручњаци објашњавају да Лавров заправо поручује Европљанима да би даља ескалација сукоба могла да доведе не само до подела и економских последица, већ и до нових људских жртава, уколико би дошло до увођења војних контингената.На питање где је граница између западне „подршке Украјини“ и „директног учешћа у сукобу“ Ткаченко оцењује да је то тешко питање, јер у пракси та граница није јасно дефинисана.„Руска Федерација, њен председник и министар спољних послова, више пута су рекли да ми видимо директно учешће европских земаља у сукобу кроз испоруке оружја, давање обавештајних података Кијеву, помоћ у производњи оружја на сопственој територији и на територији Украјине. Ту не постоји јасна граница преласка из стања непријатељства у отворени рат. С друге стране, ми у Русији не сумњамо да се припадници оружаних снага НАТО-а већ налазе у Украјини. Они саветују, уносе летачке задатке и координате циљева, ремонтују технику, односно учествују у рату. Међутим, распоређивање војних јединица под сопственим заставама и на конкретним локацијама представља виши ниво ескалације и нову фазу“, истиче експерт.Русија има спреман одговор на све претњеТкаченко тврди да Русија има разрађене контрамере у случају да сукоб ескалира, али да јавност не зна тачно какав ће бити руски одговор.„Сви говоре о нуклеарном оружју, али могуће је да Русија има и друге методе у случају ескалације који не предвиђају нуклеарно оружје. На тај начин се шаље сигнал да се прате планови Запада и да се припрема или је већ припремљен скуп војних мера који би био активиран ако западне земље уведу своје војне контингенте у Украјину. При томе, Русија добро зна да би западне земље, пре свега, желеле да разместе своје снаге дуж обале Црног мора, како би задржале Украјину као црноморску државу, а такође и да их стационирају даље од линије фронта, на западу Украјине, рецимо око Лавова“, наводи експерт.Одговарајући на питање како би такав сценарио утицао на архитектуру безбедности Европе Ткаченко оцењује да је безбедносни систем у Европи већ суштински распаднут и да више не функционише као јединствен оквир.Лавров изјавио је да би Русији било боље ако би напустила Организацију за европску безбедност и сарадњу, али је истакао да је та одлука на председнику Владимиру Путину.Он је оценио да је ОЕБС „полумртва организација“. Како је рекао, он би се лично залагао за излазак из те организације, али Русија то не чини јер друге државе не би следиле исти потез.Руски експерти скрећу пажњу и на суштинску разлику у приступима - за разлику од Запада, Русија наставља да тражи не нове линије подела, већ свеобухватне договоре.
https://sputnikportal.rs/20260624/ovima-bi-hitler-pozavideo-monstruozan-potez-u-srcu-evrope--spremaju-koncentracione-logore-za-ruse--1200660014.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, европска унија (еу), сергеј лавров, берлински зид, украјина, сукоб, безбедност
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, специјална војна операција у украјини – уживо, европска унија (еу), сергеј лавров, берлински зид, украјина, сукоб, безбедност
Упозорење! Опасна промена игре: Запад спрема нови зид – Русија би могла да пооштри одговор
Русија не жели подизање зидова, нити рат са Европом. Напротив, управо је Европа која својим поступцима подиже зидове и увлачи континент у ратове.
Ово за Спутњик каже експерт руског клуба „Валдај“ Станислав Ткаченко поводом
изјаве руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова да би хипотетичко увођење западних контингената на територију Украјине довело до стварања „новог Берлинског зида“.
Према његовим речима, појава европских трупа у Украјини неизбежно би променила правила игре. Русија се тренутно, како каже, свесно држи ограничених војних активности и избегава ескалацију против НАТО држава, али ако би се појавиле регуларне европске јединице на територији Украјине Москва би то могла да протумачи као директно укључивање Европе у рат и била би приморана да промени и пооштри свој приступ, што би потенцијално укључивало и ширење војних акција ван Украјине, на територију европских земаља, што за сада избегава.
Он сматра да се овакве поруке пре свега упућују европској јавности, односно обичним грађанима, као упозорење да би наставак и заоштравање политике ЕУ и НАТО могло да доведе до погоршања безбедносне ситуације и повећања ризика од рата у Европи.
Другим речима, главна идеја је да садашњи сукоб представља повратак блоковској подели света, где се Русија и Запад поново налазе на супротним странама, а та симболика служи да појача политичку поруку о ескалацији и последицама.
„Лавров је у истом говору рекао да са садашњим европским елитама нема шта да се разговара, док обичним грађанима Европе овај конфликт није потребан. Међутим, они можда нису детаљно упознати са његовим развојем. Управо та представа о Берлинском зиду као вештачкој баријери за сарадњу и путовања је разумљива Европљанима, па је зато ово обраћање пре свега усмерено ка грађанима“, каже Ткаченко.
Ипак, наш саговорник је скептичан према томе да ли ће европска јавност правилно разумети метафору „Берлинског зида“ у контексту актуелних дешавања. Он напомиње да Москва сматра је то исправна конотација актуелног конфликта.
Ткаченко метафору „новог Берлинског зида“ тумачи као симбол краја периода глобализације и повратка на поделу света. Уместо интеграције, долази до блоковске поделе, што он описује као нову геополитичку реалност.
„У последњих 30 или барем 20 година свет је живео у епохи глобализације, када су све баријере – економске, хуманитарне, инвестиционе рушене и када се веровало да живимо у свету без граница. Сада се дешава заокрет - уместо глобализације долази ера дезинтеграције, поделе планете на одвојене сегменте. Ако је то са становишта појединих држава добро — на пример, Сједињене Државе би желеле да задрже западну хемисферу за себе и да се мешају у друге регионе ради профита — за друге државе је то неприхватљиво. Против такве поделе се, између осталог, противе Кина и Индија, а Руска Федерација сматра да блоковска подела света не доприноси ни економском развоју, ни јачању безбедности. Зато је идеја ‘новог Берлинског зида’ управо упозорење да се бележи неповољан развој догађаја повезан са вештачким поделама народа и економском раздвајању држава“, објашњава експерт.
Ткаченко додаје да се изјава министра Лаврова може тумачити као политичко упозорење и сигнал одвраћања, али наглашава да таква руска позиција није нова.
„Она постоји још од 2022. године, па чак и од децембра 2021. године, и више пута је понављана. У политици је важно понекад потврдити своје ставове и доследно их следити. Тако да је то оно што се у маркетингу зове ‘подгревајућа реклама’ - подсетили смо на свој став и рекли да он остаје непромењен“, истакао је експерт.
Стране трупе у Украјини - легитиман војни циљ
Руски шеф дипломатије је изјавио да би планови европских земаља да пошаљу своје војне контингенте у делове Украјине који су под контролом Кијева могли довести до озбиљног историјског раскола. Он сматра да би те „стабилизационе снаге“, које би представљале безбедносне гаранције за Украјину, у суштини створиле трајну поделу – „нови Берлински зид“.
Он истиче да такав сценарио није прихватљив за Москву.
Намеру да пошаљу своје трупе у Украјину изразиле су
земље „Коалиције вољних“, која окупља више од
30 држава – савезника Кијева. У јануару је потписана и званична „Декларација о намерама“.
Руска страна је више пута изјављивала да ће појаву било каквих страних војних јединица или војних објеката у Украјини Москва сматрати страном интервенцијом, а саме војнике као легитимне војне циљеве.
Руски услови за крај рата у Украјини су повлачење украјинских снага из четири нова руска региона – Доњецке и Луганске народне републике, Херсонске и Запорошке области, као и одустајање Украјине од уласка у НАТО и утврђивање неутралног, ванблоковског и ненуклеарног статуса Украјине. Такође се тражи укидање западних санкција и међународно признање територија које Русија сматра својим саставним делом.
У том контексту, у руским стручним круговима се истиче доследност у изјавама руског политичког врха о украјинском питању, а помињање Берлинског зида од стране Лаврова тумачи се не само као историјска метафора, већ и као јасан политички сигнал упућен међународној јавности.
Стручњаци објашњавају да Лавров заправо поручује Европљанима да би даља ескалација сукоба могла да доведе не само до подела и економских последица, већ и до нових људских жртава, уколико би дошло до увођења војних контингената.
На питање где је граница између западне „подршке Украјини“ и „директног учешћа у сукобу“ Ткаченко оцењује да је то тешко питање, јер у пракси та граница није јасно дефинисана.
„Руска Федерација, њен председник и министар спољних послова, више пута су рекли да ми видимо директно учешће европских земаља у сукобу кроз испоруке оружја, давање обавештајних података Кијеву, помоћ у производњи оружја на сопственој територији и на територији Украјине. Ту не постоји јасна граница преласка из стања непријатељства у отворени рат. С друге стране, ми у Русији не сумњамо да се припадници оружаних снага НАТО-а већ налазе у Украјини. Они саветују, уносе летачке задатке и координате циљева, ремонтују технику, односно учествују у рату. Међутим, распоређивање војних јединица под сопственим заставама и на конкретним локацијама представља виши ниво ескалације и нову фазу“, истиче експерт.
Русија има спреман одговор на све претње
Ткаченко тврди да Русија има разрађене контрамере у случају да сукоб ескалира, али да јавност не зна тачно какав ће бити руски одговор.
„Сви говоре о нуклеарном оружју, али могуће је да Русија има и друге методе у случају ескалације који не предвиђају
нуклеарно оружје. На тај начин се шаље сигнал да се прате
планови Запада и да се припрема или је већ припремљен скуп војних мера који би био активиран
ако западне земље уведу своје војне контингенте у Украјину. При томе, Русија добро зна да би западне земље, пре свега, желеле да разместе своје снаге
дуж обале Црног мора, како би задржале Украјину као црноморску државу, а такође и да их стационирају даље од
линије фронта, на западу Украјине, рецимо око Лавова“, наводи експерт.
Одговарајући на питање како би такав сценарио утицао на архитектуру безбедности Европе Ткаченко оцењује да је безбедносни систем у Европи већ суштински распаднут и да више не функционише као јединствен оквир.
„Више не постоји никаква архитектура безбедности. Формално ју је одржавао ОЕБС тј. Организација за безбедност и сарадњу у Европи. У истом интервјуу Лавров је дао веома негативну оцену те организације. Ако треба кратко да одговорим на ваше питање - такав сценарио би имао негативан утицај и допринео би даљем урушавању“, закључио је експерт.
Лавров изјавио је да би Русији било боље ако би напустила Организацију за европску безбедност и сарадњу, али је истакао да је та одлука на председнику Владимиру Путину.
Он је оценио да је ОЕБС „полумртва организација“. Како је рекао, он би се лично залагао за излазак из те организације, али Русија то не чини јер друге државе не би следиле исти потез.
Руски експерти скрећу пажњу и на суштинску разлику у приступима - за разлику од Запада, Русија наставља да тражи не нове линије подела, већ свеобухватне договоре.
