https://sputnikportal.rs/20260628/kako-evropska-unija-napada-suverenost-srbije-preko--pravosudnog-sistema-video-1200781966.html
Како Европска унија напада сувереност Србије преко – правосудног система /видео/
Како Европска унија напада сувереност Србије преко – правосудног система /видео/
Sputnik Србија
Крајем јануара, на предлог народног посланика Угљеше Мрдића, парламентарна већина усвојила је у Народној скупштини измене закона о јавном тужилаштву, Високом... 28.06.2026, Sputnik Србија
2026-06-28T19:01+0200
2026-06-28T19:01+0200
2026-06-28T19:01+0200
србија
србија
србија – политика
европска унија (еу)
коментари и аналитика
емисија „пророк“
венецијанска комисија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/08/1181400760_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_7e97534db1b5aa48d944547bc74577ca.jpg
Измене су уследиле после свега четири године примене решења индукованих променом дела Устава који се тиче уређења правосудне гране власти. Уставне промене биле су рђаве и нефункционалне, велики број појединаца још је те 2022. године упозоравао шта ће се у пракси дешавати.Међутим, тада се парламентарна већина једноставно оглушила на све критике, изгласала промене скоро па без икакве смислене јавне расправе, а успут још и изменила правила о одржавању референдума.Како је сам референдум био спроведен, од услова за вођење кампање до бројања гласова, излишно је и говорити. Ипак, за чувену Венецијанску комисију ништа од тога није било спорно. Није ништа било спорно ни за ЕУ, Брисел је експресно поздравио наведене промене. То је сасвим логично, јер је управо ЕУ инсистирала на променама, а Венецијанска комисија у томе је послужила само као пригодан инструмент.Циљ ЕУ – десуверенизацијаПолитички циљ ЕУ тиче се десуверенизације држава преко реорганизовања правосудног система, а у другом кораку и успостављања судократије као облика остваривања стратешких интереса. Судократија се показала као ефикасан систем у латиноамеричким државама, само су тамошње земље десуверенизовале САД, а не ЕУ.У том контексту, сада већ чувени „Мрдићеви закони“ јесу начелни покушај ресуверенизације. Свакако, може се полемисати о детаљима садржаја, колико се успешно или неуспешно нешто формулисало, но иницијално – политичка намера предлагача прилично је јасна.И зато се јавио проблем са ЕУ, која сада има примедбе на ствари које су искључиво у надлежности државе. Опет, како би се целокупан процес легитимизовао, ангажована је Венецијанска комисија.У стручном мишљењу наводи се: „Венецијанска комисија сматра да су такве промене, које су од великог значаја за друштво, захтевале смислену јавну дебату, консултације са заинтересованим странама и темељну процену. Комисија са жаљењем примећује да ниједан од ових елемената није био присутан у овом случају. Стога препоручује да се у будућности принципи транспарентности, инклузивности и демократске дебате доследно и ригорозно примењују током целог законодавног процеса“.Дакле, са процедуралног становишта, према Венецијанској комисији, а на шта ће се убудуће позивати ЕУ – било је проблема. Незгода са оваквим мишљењем налази се у томе што су, са процедуралног становишта, ове промене биле далеко мање проблематичне него оне из 2022. године. Тада се једна брљотина надовезивала на другу, али ни Венецијанска комисија, ни ЕУ, то нису желеле да примете. Штавише, резултат су прихватиле као израз легалне процедуре и легитимног процеса.Заговорници евроинтеграција често наводе како је то добра ствар због осигуравања владавине права. Владавина права јесте неопходна, без примене овог концепта и обезбеђивања принципа законитости појављују се најпре политички проблеми, затим аномалије у економском систему и напослетку друштвена дестабилизација.Чије владавине и ког праваВласти то често и не схватају, али последице заобилажења закона и затирања права остају дугорочне и често драматичне (од тога зависи поверење грађана у институције, а на том поверењу темељи се стабилност не само политичког система, него и друштва у целини). Но, када се говори о концепту владавине права и функцији ЕУ, онда је неопходно поставити два додатна питања. Чије владавине? Ког права?Просто, онај који твори право одређује и облик владавине и садржај легислативе. Пракса је таква, упркос идеализацији концепта владавине права и теоретисању на ту тему. У пракси ЕУ, када се говори о облику владавине уочавају се два међусобно испреплетана тренда. Мањим државама намећу се правила понашања у циљу њихове десуверенизације и због геополитичких интереса најважнијих чланица ЕУ (Немачке и Француске, пре свега) и због пословних интереса западних корпорација.Испреплетаност геополитике и пословних интереса узрокује стварање корпоратократије као облика владавине, стабилократија је у том смислу само успутна станица. Са друге стране, закони који се преводе и усвајају морају бити усаглашени са директивама, препорукама и мишљењима разних органа ЕУ, тако да се и суштински садржај аката дефинише у Бриселу.Владавина корпорација одиграва се преко правних оквира који се дефинишу по разним бриселским канцеларијама, без икаквог реалног увида стручне јавности, а камоли смислених јавних расправа. Због тога је сам концепт владавине права дезавуисан, његова примена у ЕУ - пракси претворила се у сушту супротност онога што је у теорији требало да представља. Ако се жели владавина права, до ње се не стиже прихватањем мишљења Венецијанске комисије и понављањем потрошених фраза које стижу из Брисела, већ организовањем сопственог система, ресуверенизацијом и заштитом својих интереса сходно дугорочним потребама и историјским искуствима. Остало је замагљивање суштине и континуално стварање унутрашњих тензија које ће пре или касније резултирати последицама.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/08/1181400760_169:0:2900:2048_1920x0_80_0_0_95da739321b5588366b42ebbde4645e3.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
србија, србија – политика, европска унија (еу), коментари и аналитика, емисија „пророк“, венецијанска комисија
србија, србија – политика, европска унија (еу), коментари и аналитика, емисија „пророк“, венецијанска комисија
Како Европска унија напада сувереност Србије преко – правосудног система /видео/
Крајем јануара, на предлог народног посланика Угљеше Мрдића, парламентарна већина усвојила је у Народној скупштини измене закона о јавном тужилаштву, Високом савету тужилаштва, о организацији и надлежности државних органа у борби против високотехнолошког криминала, о судијама и о седиштима и територијалној надлежности судова и јавних тужилаштава.
Измене су уследиле после свега четири године примене решења индукованих променом дела Устава који се тиче уређења правосудне гране власти. Уставне промене биле су рђаве и нефункционалне, велики број појединаца још је те 2022. године упозоравао шта ће се у пракси дешавати.
Међутим, тада се парламентарна већина једноставно оглушила на све критике, изгласала промене скоро па без икакве смислене јавне расправе, а успут још и изменила правила о одржавању референдума.
Како је сам референдум био спроведен, од услова за вођење кампање до бројања гласова, излишно је и говорити. Ипак, за чувену Венецијанску комисију ништа од тога није било спорно. Није ништа било спорно ни за ЕУ, Брисел је експресно поздравио наведене промене. То је сасвим логично, јер је управо ЕУ инсистирала на променама, а Венецијанска комисија у томе је послужила само као пригодан инструмент.
Циљ ЕУ – десуверенизација
Политички циљ ЕУ тиче се десуверенизације држава преко реорганизовања правосудног система, а у другом кораку и успостављања судократије као облика остваривања стратешких интереса. Судократија се показала као ефикасан систем у латиноамеричким државама, само су тамошње земље десуверенизовале САД, а не ЕУ.
У том контексту, сада већ чувени „Мрдићеви закони“ јесу начелни покушај ресуверенизације. Свакако, може се полемисати о детаљима садржаја, колико се успешно или неуспешно нешто формулисало, но иницијално – политичка намера предлагача прилично је јасна.
И зато се јавио проблем са ЕУ, која сада има примедбе на ствари које су искључиво у надлежности државе. Опет, како би се целокупан процес легитимизовао, ангажована је Венецијанска комисија.
У стручном мишљењу наводи се: „Венецијанска комисија сматра да су такве промене, које су од великог значаја за друштво, захтевале смислену јавну дебату, консултације са заинтересованим странама и темељну процену. Комисија са жаљењем примећује да ниједан од ових елемената није био присутан у овом случају. Стога препоручује да се у будућности принципи транспарентности, инклузивности и демократске дебате доследно и ригорозно примењују током целог законодавног процеса“.
Дакле, са процедуралног становишта, према Венецијанској комисији, а на шта ће се убудуће позивати ЕУ – било је проблема. Незгода са оваквим мишљењем налази се у томе што су, са процедуралног становишта, ове промене биле далеко мање проблематичне него оне из 2022. године. Тада се једна брљотина надовезивала на другу, али ни Венецијанска комисија, ни ЕУ, то нису желеле да примете. Штавише, резултат су прихватиле као израз легалне процедуре и легитимног процеса.
Заговорници евроинтеграција често наводе како је то добра ствар због осигуравања владавине права. Владавина права јесте неопходна, без примене овог концепта и обезбеђивања принципа законитости појављују се најпре политички проблеми, затим аномалије у економском систему и напослетку друштвена дестабилизација.
Чије владавине и ког права
Власти то често и не схватају, али последице заобилажења закона и затирања права остају дугорочне и често драматичне (од тога зависи поверење грађана у институције, а на том поверењу темељи се стабилност не само политичког система, него и друштва у целини). Но, када се говори о концепту владавине права и функцији ЕУ, онда је неопходно поставити два додатна питања. Чије владавине? Ког права?
Просто, онај који твори право одређује и облик владавине и садржај легислативе. Пракса је таква, упркос идеализацији концепта владавине права и теоретисању на ту тему. У пракси ЕУ, када се говори о облику владавине уочавају се два међусобно испреплетана тренда. Мањим државама намећу се правила понашања у циљу њихове десуверенизације и због геополитичких интереса најважнијих чланица ЕУ (Немачке и Француске, пре свега) и због пословних интереса западних корпорација.
Испреплетаност геополитике и пословних интереса узрокује стварање корпоратократије као облика владавине, стабилократија је у том смислу само успутна станица. Са друге стране, закони који се преводе и усвајају морају бити усаглашени са директивама, препорукама и мишљењима разних органа ЕУ, тако да се и суштински садржај аката дефинише у Бриселу.
Владавина корпорација одиграва се преко правних оквира који се дефинишу по разним бриселским канцеларијама, без икаквог реалног увида стручне јавности, а камоли смислених јавних расправа. Због тога је сам концепт владавине права дезавуисан, његова примена у ЕУ - пракси претворила се у сушту супротност онога што је у теорији требало да представља. Ако се жели владавина права, до ње се не стиже прихватањем мишљења Венецијанске комисије и понављањем потрошених фраза које стижу из Брисела, већ организовањем сопственог система, ресуверенизацијом и заштитом својих интереса сходно дугорочним потребама и историјским искуствима. Остало је замагљивање суштине и континуално стварање унутрашњих тензија које ће пре или касније резултирати последицама.